Čitaj mi!

Gasni interkonektor između Bugarske i Grčke pušten u rad; Vučić: Nadam se ovakvoj ceremoniji sledeće godine u Srbiji

Grčka i Bugarska pustile su u rad gasni interkonektor koji spaja dve zemlje, a na koji će se povezati i Srbija koja gradi svoju deonicu od Niša do Dimitrovgrada i dalje do Sofije. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da danas počinje novo doba za Bugarsku i jugoistočnu Evropu, dok je predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev rekao da će projekat gasnog interkonektora igrati važnu ulogu u osnaživanju energetske bezbednosti Evrope. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da se nada da će sledeće godine slična ceremonija biti održana i u Srbiji.

Izveštaj Ružice Vranjković

Radev: Novi gasni interkonektor stub stabilnosti i razvoja u regionu

Predsednik Bugarske Rumen Radev rekao je da je novi gasni interkonektor stub stabilnosti i razvoja u regionu.

"Nije uopšte bilo lako izgraditi ga, nekoliko grčkih i bugarskih vlada radile su naporno na ovom projektu, na veoma zahtevnom terenu uz brojne birokratske prepreke, a sada na ovom mestu želim da izrazim iskrenu zahvalnost na upornosti i profesionalizmu kompanijama, insistucijama koje su učestvovale", dodao je Radev.

"Ovaj interkonektor je dokaz unapređenih tehnoloških kapaciteta naših zemalja, grčki i bugarski inženjeri su samostalno uspeli da dizajniraju i izgrade novu generaciju gasovoda uz primenu automatizacije na višem nivou", dodao je.

Ukazao je da ovaj interkonektor već značajno menja evropsku energetsku mapu.

"Sada najzad imamo pravi dovod gasa iz Azerbejdžana", rekao je Radev.

Osim toga, kako kaže, uz pokretanje energetskog terminala u Aleksandropolisu, naš region će najzad dobiti pravu diverzifikaciju izvora snabdevanja gasom.

Istakao je da zbog toga ovaj gasni interkonektor nije samo infrastrukturni projekat, već je i svojevrstan simbol rastućeg potencijala našeg regiona i pokazatelj naše saradnje i povezanosti.

"Hteo bih da istaknem da puštanje u rad interkonektora Grčka–Bugarska predstavlja snažan dokaz naše rešenosti da ne postoje granice za uspeh kada smo svi posvećeni zajedničkoj budućnosti", zaključio je Radev.

Pendarovski: Pokretanje gasnog interkonektora dolazi u ključnom trenutku

Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski rekao je da je pokretanja gasnog interkonektora važan događaj, jer dolazi u ključnom trenutku kada su region i čitav kontinent suočeni sa potencijalno teškom zimom i drugim problemima.

"Čestitam Azerbejdžanu na konstruktivnoj ulozi tokom čitavog poduhvata i aplaudiram Grčkoj i Bugarskoj na spremnosti da prošire svoju energetsku infrastrukturu", rekao je Pendarovski.

Što smo povezaniji, kaže, to ćemo biti otporniji na energetske izazove kako bi obezbedili održivi razvoj i zadovoljili potrebe svojih preduzeća i domaćinstava.

"Severna Makedonija mora da postane deo te deverzifikovane mreže snabdevanja prirodnim gasom i mi smo spremni da preduzmemo sve neophodne korake da bismo to ostvarili", rekao Pendarovski.

Pendarovski je istakao i da je, uz snažnu regionalnu saradnju, potrebna i veća evropska solidarnost.

"Ovo je idealna prilika da slogan 'Zajedno smo jači', sprovedemo u delo, zajedničkim naporima svih nas", poručio je Pendarovski.

Vučić: Nadam se sličnoj ceremoniji sledeće godine u Srbiji

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je, kako je naveo, bugarskim i grčkim prijateljima na dovršetku izgradnje interkonektora.

"Istina je da niko od nas nije od početka verovao u značaj tog projekta. Sastajali smo se, govorili smo, ali mislili smo da je to nešto luksuzno, nešto što možda nama ne treba, ali sada vidimo da su ti ljudi, uključujući predsednika Radeva, premijera Borisova, premijera Micotakisa, kao i Petkova, vidimo da su oni to drugačije videli, da su oni u to verovali i oni će sada imati brojne prednosti od ovog projekta i rekao bih da je to važno i za Srbiju", naveo je Vučić.

Predsednik je dodao da je već počela izgradnja interkonektora između Srbije i Bugarske i da će u roku od godinu dana taj projekat biti završen i da se nada da će sledeće godine u ovo vreme slična ceremonija biti održana i u Srbiji.

"Ja verujem da ćemo imati tešku zimu i tešku jesen, težu nego što je gospođa predsednica (Fon der Lajen) maločas rekla. Ona mora da bude optimistična, ona je veliki profesionalac, profesionalni političar. Mogu da kažem, pre nego što sam ovde došao, imao sam dilemu kako će postupati prema meni, ali bila je vrlo pristojna, vrlo ljubazna. Znate zašto ovo govorim. Iako sam se osećao kao crna ovca u društvu ovih sjajnih prijatelja, ali moram da joj zahvalim, nikom ovim ne laskam, iako sam po tome poznat, ona nam je mnogo pomogla kad je reč o izgradnji interkonektora između Srbije i Bugarske i o planiranoj izgradnji između Srbije i Severne Makedonije i to znači novu infrastrukturu za Srbiju, za čitav Zapadni Balkan", naveo je Vučić.

Dodao je da nakon toga mogu da se grade grane ka zemljama Evropske unije, kao i da na diverzifikaciju izvora snabdevanja gasom ne bi moglo da se računa bez Azerbejdžana i predsednika Ilhama Alijeva za kojeg je rekao da je "veoma popularan u Evropi".

"Ne mogu da dođem do njega. Govorio sam sa njim mnogo puta, a sada prosto ne mogu da dođem do njega. On je u Evropi toliko popularan. Ne znam šta je u međuvremenu uradio, ali voleo bih da sa mnom podeli recept kako je u tome uspeo", rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je poručio da je ovo veoma važan dan i za Srbiju i da ne preteruje kada to kaže.

"Uvek se okupljamo kad mislimo da se dešava nešto važno, iako naš narod to možda ne shvata od prvog trenutka i zato imam jednu molbu za vas i moram javno da je iznesem. Gospođo predsednice, gospođo Fon der Lajen, draga Ursula, a to je da ne slušate 100 posto mog prijatelja Kirjakosa, nemojte da u potpunosti, 100 posto ponovite mere iz doba borbe sa kovidom. Zahvalni smo na vašoj podršci, ali kada govorimo o novcu, mi ne možemo da apsorbujemo ove cene energenata i molimo vas da zemlje Zapadnog Balkana na listu sa drugima i znam da će se moj prijatelj Micotakis složiti sa tim da stavite zemlje Zapadnog Balkana na isti spisak sa zemljama EU kada je reč o cenama i bićemo vam beskrajno zahvalni", istakao je Vučić.

Čuka: Iako je ovo trenutak za proslavljanje, treba da ostanemo realistični

Premijer Rumunije Nikolae Čuka poručio je da su "nestašice snabdevanja gasom koje je izazvala Rusija uticale ne samo na Evropu, već su stvorile previranja na globalnom energetskom tržištu i dovele do neočekivano visokih cena u raznim delovima sveta".

"Svaki korak da se postigne energentska bezbednost je u cilju da se obezbedi pouzdano snabdevanje energentima i u skladu je sa našim ciljevima oporavka", poručio je Čuka.

"Treba da nastavimo da sarađujemo sa partnerima, moramo svi da uradimo domaći u Evropi kada je reč o međusobnoj povezanosti kako bismo obezbedili da imamo na raspolaganju sva sredstva da postignemo divezifikaciju i da solidarno delujemo između zemalja članica i sa susedima u Moladaviji, Ukrajini i na Zapadnom Balkanu", naglasio je Čuka.

Ukazao je da puštanje u rad ovog interkonektora značajno doprinosi diverzifikaciji izvora snabdevanja prirodnim gasom.

"Iako je ovo trenutak za proslavljanje, treba da ostanemo realistični i da priznamo da diverzifikacija izvora energije treba da se ubrza, jer Evropa mora brže da se oslobodi svoje zavisnosti od ruskih fosilnih goriva", dodaje Čuka.

"Energetska kriza koju oseća cela Evropa učinila je da se još više ujedinimo u naporima da nađemo rešenje i da obezbedimo neophodnu energiju za ovu zimu i za budućnost. Osim toga regionalna saradnja i zajednički razvijena rešenja su ključ su za uspeh, jer mere pojedinca nisu dovoljno snažan odgovor u ovakvim vremenima krize", naglasio je Čuka.

Micotakis: Veoma važan trenutak za Evropu

Grčki premijer Kirjakos Micotakis rekao je da početak rada gasnog interkonektora između Bugarske i Grčke, predstavlja izuzetan trenutak ne samo za Jugoistočnu Evropu, nego za celu Evropu, jer će osnažiti njeno energetsko snabdevanje.

"To predstavlja kluminaciju saradnja naše dve vlade, radio sam na ovom projektu i pomno pratio njegov rad", rekao je Micotakis.

Smatra da je ovim projektom prepoznat širi geopolitički značaj i da će taj gasovod dovesti prirodni gas iz Azerbejdžana  i na taj način osloboditi Evropu od stega ruskog gasa. 

"Danas smo srećni što započinjemo ovaj projekat i drago mi je što Grčka postaje centar gasnog snabdevanja", rekao je Micotakis.

Ovaj projekat, kaže, nije samo energetski, to je gasovod koji povezuje evropske države koje dele iste vrednosti saradnje i solidarnosti.

Alijev: Energetska bezbednost deo nacionalne bezbednosti svake države

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev rekao je da će projekat gasnog interkonektora igrati važnu ulogu u osnaživanju energetske bezbednosti Evrope i u diverzifikaciji izvora snabdevanja gasom.

"Energetska bezbednost je deo nacionalne bezbednosti svake države, a trenutna geopolitička situacija u svetu to još jednom dokazuje", poručio je Alijev.

Dodao je da je azerbejdžanski gas gotovo dve godine prisutan na evropskom tržištu, a od sada i u Bugarskoj.

"Azerbejdžan je ponosan što je inicijator južnog gasnog koridora, a južni gasni koridor prenosi gas potrošačima iz novih izvora. Za sada je jedini izvor gasno polje Šardeniz u azerbejdžanskom sektoru Kaspijskog jezera, ali i nekoliko drugih gasnih polja u Azerbejdžanu uskoro će početi sa proizvodnjom gasa i doprineće povećanju obima našeg snabdevanja", naveo je Alijev.

Napomenuo je da je Azerbejdžan dugi niz godina pouzdan snabdevač naftom, a da postaje i pouzdan snabdevač gasom.

"Ove godine povećaćemo izvoz na više od 22 milijarde kubnih metara i 11,5 milijardi će otići evropskim potrošačima. Ovog jula potpisali smo memornadum o razumevanju sa EK i to je jedan veoma važan dokument na osnovu kojeg planiramo da do 2027. godine udvostručimo naše snabdevanje prirodnog gasa Evropi", rekao je Alijev.

Fon der Lajen: Danas počinje novo doba za Bugarsku i jugoistočnu Evropu

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da je projekat gasnog interkonektora iz Bugarske i Grčke u razvoju više od 10 godina.

"Započet je 2009. godine u trenutku kada je Bugarska pretrpela tešku odluku da se prekine dotok gasa iz Ukrajine", navela je Fon der Lajenova i dodala da je bilo potrebno puno rešenosti da se ostvari ovaj cilj.

Istakla je da je EU od samog početka pružala podršku ovom projektu – politički, ali i finansijski sa oko 250 miliona evra.

"Danas počinje novo doba za Bugarsku i jugoistočnu Evropu. Bugarska je nekada 80 odsto gasa dobijala iz Rusije, pre nego što je Rusija odlučila da pokrene ovaj rat protiv Ukrajine i energetski rat protiv Evrope. Ovaj gasovod menja pravila igre za Bugarsku i za energetsku bezbednost u Evropi. To znači slobodu i prekid naše zavisnosti od ruskog gasa", rekla je ona.

Ovaj interkonektor, kako kaže, mogao bi da pokrije ukupne potrebe za gasom u Bugarskoj i dodaje da su to važne vesti u ovim teškim vremenima.

"Ovde u Bugarskoj i širom Evrope ljudi osećaju posledice ovog rata koji Rusija vodi, ali zahvaljujući projektu poput ovog Evropa će imati dovoljno gasa za zimu. Naporno smo radili prethodnih par meseci da bismo do toga došli", naglašava Fon der Lajenova.

Ukazala je da je prvi korak bila diverzifikacija izvora, na drugom mestu su štednja i skladištenje i treći korak su velika ulaganja u obnoviljive izvore energije.

"Znamo da je to energija koja se proizvodi ovde lokalno i otvara radna mesta i čini nas nezavisnim od drugih", dodala je.

Naglasila je da Evropa "ima sve što je potrebno da se oslobodi zavisnosti od Rusije i to je stvar političke volje".

"Nalazimo se na kritičnom raskršću i energetska kriza je ozbiljna, ali sam ubeđena da možemo da izađemo na kraj sa njom. Ona jeste ozbiljna i ona od Evrope zahteva zajednički odgovor, da se smanje cene energenata za domaćinstva i kompanije i mi možemo to da ostvarimo, već smo preuzeli korake", poručila je Fon der Lajenova.

"Moja poruka glasi – najpre moramo da zaštitimo osnove naših privreda, a pre svega naše jedinstveno tršište. Bez zajedničkog evropskog rešenja ozbiljno rizikujemo da dođe do fragmentacije zato je od ključne važnosti da sačuvamo jednake uslove za sve na ovom zajedničkom tržištu i izbegnemo narušavanje i turbulencije", zaključila je Fon der Lajenova.

Gasovod će prenositi gas iz Azerbejdžana preko Trans-jadranskog gasovoda (TAP) i iz drugih izvora preko planiranog terminala za tečni prirodni gas u Aleksandrupolisu na severu Grčke.

Radovi na izgradnji novog gasovoda između Bugarske i Grčke završeni su polovinom jula. On će do Bugarske dopremati gas iz Azerbejdžana, a danas počinju prve komercijalne isporuke.

Gasovod dužine 182 kilometara, od čega 151 kilometar u Bugarskoj i 31 kilometar u Grčkoj, proteže se od severoistočnog grčkog grada Komotinija do Stare Zagore u središnjoj Bugarskoj.

Gasovod, kako je ranije najavljeno, počinje da radi sa kapacitetom od tri milijarde kubika gasa godišnje i izgledima za povećanje na pet milijardi.

Srbija je početkom ove godine, uz podršku EU, započela gradnju gasnog interkonektora sa Bugarskom Niš–Dimitrovgrad u dužini od 109 kilometara na teritoriji Srbije i radovi bi trebalo da budu završeni do septembra 2023. godine.

Tim gasovodom Srbija će se povezati na gasovod između Bugarske i Grčke odnosno dobiće mogućnost snabdevanja gasom iz Azerbejdžana ili sa LNG terminala (za tečni prirodni gas) u Grčkoj.

Ministarstvo energetike Srbije je ranije najavilo da će naša zemlja dogovoriti zakup kapaciteta sa Azerbejdžanom kako bi mogli kroz gasnu interkonekcije u 2023. da imamo na raspolaganju najmanje 1,4 milijarde kubnih metara gasa.

Inače, Grčka planira da postane energetski hab u regionu uz korišćenje fosilnih goriva iz Kaspijskog mora i jugoistočnog Sredozemlja i obnovljivu energiju iz Egipta, a gradi i terminal za tečni prirodni gas (LNG) u severoistočnoj luci Aleksandropolis. Rusija je krajem aprila obustavila isporuku gasa Bugarskoj, pošto nije htela da ga plaća u rubljama.

Memorandum o razumevanju za projekat gasnog interkonektora između Bugarske i Grčke potpisan je 2009. godine, a zajednička kompanija ICGB registrovana 2011. godine.

Na početku realizacije projekta bilo je najavljeno da će gasovod biti pušten u rad krajem 2014. godine.

Južni gasni koridor je jedan od najveći gasnih projekata, čiji je deo TAP, kojim bi gas sa nalazišta u Kaspijskom jezeru pred obalom Azerbajdžana preko Gruzije, Turske, Grčke i Albanije, trebalo preko Jadranskog mora da stiže do juga Italije.