Узурпација земљишта Србима на КиМ – фалсификују им документа, па их гоне због наводних ратних злочина

Породица Митић у Чаглавици код Приштине, провером у имовинским картама, сазнала је да није власник дела свог имања. Њихова њива величине готово један хектар на Ветернику изнад Приштине добила је новог власника – Албанца.

"Земљу нисмо продали и она је у власништву мог оца и његових браће и сестара. Продата је помоћу фалсификованих личних карата власника, који су наводно дали овлашћења особи са Косова албанске националности код нотара у Подгорици и Тузима у Црној Гори", каже Дејан Митић, син власника имања.

Имање Митића није једино које је прошле године продато фалсификованим личним картама уз овлашћење из Црне Горе.

"У разговору са нотарима у Црној Гори, рекли су нам да тренутно постоји око 50 овлашћења која су направљена за Косово", указује Митић.

Митићи су за почетак успели да ставе судску забрану на даљи промет своје имовине и надају се њеном повраћају што пре.

Преварени и осуђени

У последњих седам дана на више локација на Косову и Метохији ухапшено је шест особа због сумње на продају туђег земљишта фалсификованим документима. Случај продаје тридесет ари земље за милион и по евра, пријавили су оштећени власник и преварени купац.

"Пракса је показала да када су жртве Срби, судски процеси и истраге трају годинама или деценијама, чак и жртве заврше у затвору. Подсетићу на пример Душка Арсића из Матичана који је ухапшен пар месеци након што је поднео тужбу јер му је земљиште продато на основу фалсификованих докумената", истиче Будимир Ничић из Медија центра у Чаглавици.

Душко Арсић осуђен је по други пут у Приштини јер је наводно починио ратни злочин над Албанцима.

"Обично је ситуација да неко годинама користи парцелу, а у тренутку када се власник побуни јер имовину неовлашћено користи Албанац, власник буде пријављен полицији, а затим Специјално тужилаштво преузима надлежност и кривично гоњени због ратног злочина", наводи адвокатица Јована Филиповић.

У позадини већине нерешених случајева узурпације и продаје туђег земљишта, по општем утиску наших саговорника, лежи селективна правда и спорост институција.

Нерешавањем случајева власт као да шаље поруку охрабрења узурпаторима да наставе са деловањем, а власницима имања да одустану од права на правду.