Čitaj mi!

Severna Makedonija, kako od "ustavnog" trnja doći do evropskih zvezdica

Severna Makedonija je prošle nedelje u Briselu održala prvu međuvladinu konferenciju, čime je otvorila pregovore sa Evropskom unijom. Sledi joj tzv. skrining - odnosno pregled usklađenosti sa zakonima Unije, a mora da uvede i bugarsku manjinu u Ustav. Opozicija predvođena VMRO-DPMNE najavljuje da neće obezbediti dvotrećinsku većinu za promenu Ustava.

Početku pregovora sa EU prethodila je odluka u makedonskom parlamentu. Glasovima 68 poslanika dato je odobrenje Vladi Severne Makedonije da vodi pregovarački proces koji podrazumeva i prihvatanje tzv. francuskog predloga rešenja spora sa Bugarskom.

Politički analitičar Petar Arsovski napominje da se time problemi ne završavaju. Jednostavno, korak napred u kojem ostaje mnogo domaćih zadataka, dodaje Arsovski.

Jedan od domaćih zadataka ponovo treba da se reši u Sobranju. Ovoga puta, glasanjem o promeni makedonskog Ustava u koji treba uvrstiti bugarsku manjinu. Sa bitnom razlikom jer tu odluku mora da potvrde dve trećine poslanika. Trenutno je nemaju, jer je opozicija predvođena VMRO-DPMNE javno je obećala da neće glasati za izmenu najvišeg pravnog akta.

Arsovski smatra, da ako EU ispuni svoje obećanje – otvori fondove, završi se javni skrining, ta, kako ocenjuje, bezazlena promena Ustava, ukoliko ostane jedini politički kamen spoticanja, da je moguće da opozicija i pozicija nađu zajednički jezik.

Sa druge strane, kako kaže, da bi se to dogodilo potrebno je stišati malo javni narativ, koji je u ovom trenutku veoma polarizovan.

Kako do dvotrećinske većine u Sobranju

Rok za izmenu Ustava zvanično ne postoji, ali bi prema rečima makedonskih zvaničnika tu obavezu trebalo ispuniti do kraja procesa skrininga - tačnije u narednih 16 meseci. U tom roku vlast će pokušati da kroz parlamentarnu raspravu obezbedi potrebnu većinu.

Iako trenutno deluje da je nemoguće smekšati čvrst stav makedonske opozicije, deo analitičara je siguran da se to može postići uz podršku Brisela podsećajući na ranije događaje.

Stevan Gajić sa Instituta za evropske studije kaže da u Briselu nemaju obzira prema Ustavu Makednonije.

"To smo mogli da vidimo i kada je održan referendum o prmeni imena države na koji je izašlo oko 36 odsto glasača dok je prema ustavu bilo potrebno preko 50 da bi se smatrao uspešnim", ukazuje Gajić.

"To se nije desilo, ali smo svejedno čuli salve pohvala iz Brisela. Time je Makedonija izgubila svoje ustavno ime i to je bio jedan korak od sedam milja ka desuverenizaciji i uništenju Makedonije kao države. Mislim da upravo tuda i vodi evropski put", dodaje Gajić.

Komisija za "pretresanje" istorije

Izveštač RTS-a iz Brisela Dušan Gajić smatra posebno problematičnim i apsurdnim rad tzv. istorijske komisije, Severne Makedonije i Bugarske koja je već počela rad i koja bi trebalo da postigne neke rezulate na usaglašavanju tumačenja perioda od Srednjeg veka pa do najnovije istorije.

"Postavlja se pitanje šta će biti sa pregovorima ako ta komisija koja bi trebalo da radi na osnovu nekih naučnih principa ne dođe do rezulatata", isitče izveštač RTS-a iz Brisela.

Prema njegovim rečima, to bi moglo da vodi tome da se diktat jednog određenog, u ovom slučaju bugarskog viđenja istorije, smatra kao uslov za dalji napredak u pregovorima o članstvu.

Da je evropski put Severne Makedonije, u najmanju ruku, jedinstven potvrđuje se i u tekstu Fajnenšel tajmsa. Ocenjuje se da nijedan prethodni kandidat nije bio primoran da popusti pred zahtevima druge zemlje u pitanjima kao što su tumačenja istorije i da je Unija podržavajući stav Bugarske prestala da bude nepristrasni arbitar u sporu.