Severna Makedonija i EU, sedam dana jula

Paljenjem francuskog predloga za rešenje spornih pitanja između Bugarske i Severne Makedonije, u Sobranju je počela rasprava o ovom dokumentu, koji je produbio ionako ozbiljne razmirice na makedonskoj političkoj sceni.

Ukupno deset osoba je privedeno, jer su tokom rasprave "tvrdim predmetima" gađali zgradu parlamenta, u kojoj je predsednica Evropske komisije Ursula van der Lajen ubeđivala poslanike da podrže francuski dokument, obećavajući da hitan početak pregovaračkog procesa na koji, prvo Makedonija, a zatim i Severna Makedonija čekaju godinama.

"Ako odlučite da prihvatite revidirani francuski predlog, međuvladina konferencija biće održana u narednih nekoliko dana, a komisija će potom odmah početi sa skriningom, kao prvim korakom u pregovaračkom procesu", rekla je Ursula fon der Lajen.

Šefica Evropske komisije obratila se duboko podeljenom Sobranju, pa su poslanici vladajućih socijal-demokrata ubeđivali rivale iz VMRO-DPMNE da prihvate preglog obećavajući da se njime u pitanje ne dovodi makedonski nacionalni identitet.

"Ursula fon der Lajen je jasno i glasno i glasno rekla da je naš makedonski jezik čist i zaštićen. Laž je da će makedonski postati dijalekt bugarskog jezika - Laž je da će Makedonci izgubiti identitet", rekla je poslanica SDSM-a Snežana Kaleska Vančeva.

Francuski predlog za rešavanje problema između Skoplja i Sofije rezultat je diplomatske inicijative, koju je krajem prošle godine pokrenuo predsednik Emanuel Makron, želeći da se makedonske evrointegracije pokrenu sa mrtve tačke pre kraja francuskog predsedavanja EU.

Nekoliko meseci kasnije, Skoplje i Sofija su dobili nacrt sporazuma, prema kojem bi dve strane pristale na dogovor nakon čega bi bila održana prva međuvladina konferencija EU i Severne Makedonije. Naredna pak bila bi zakazana tek pošto bi bugarska manjina bila upisana u makedonski ustav.

Ostala pitanja, prema tom planu, bila bi rešavana tokom pregovora EU i Severne Makedonije. Ovaj sporazum, prvo, predstavljao je okidač složenije političke krize u Bugarskoj, koja je, na koncu, rezultirala padom vlade Kirila Petkova.

"VMRO-DPMNE neće dozvoliti promenu ustava, to svakome mora da bude jasno. Ukoliko pokušate, upisaćemo u njega da je SDSM izdajnička i protivdržavna partija", rekao je poslanik najveće opozicione stranke u Severnoj Makedoniji, Jovan Jauleski koji je u Sobranju zapalio francuski predlog.

Dok je trajala rasprava, ispred Sobranja se okupila grupa demonstranata koji se protive prihvatanju francuskog predloga rešenja krize, a najmanje deset osoba je privedeno jer su na zgradu parlamenta bacali "tvrde predmete", saopštila je makedonska policija.

Razvoj događaja u Skoplju sa velikom pažnjom prate i zvaničnici u Tirani, jer je, bar do sada, proces evrointegracija Albanije i Severne Makedonije bio spojen.

Premijer Albanije Edi Rama je upozorio da zastoj izazvan bugarskom blokadom negativno utiče na razvoj situacije u njegovoj zemlji, upozorivši da će, ukoliko Sobranje ne podrži francuski predlog, zatražiti da se proces evrointegracije dve države razdvoji.

"Ako se to (prihvatanje francuskog predloga) ne desi, odmah sutradan ću zatražiti razdvajanje procesa pristupanja Albanije i Severne Makedonije", rekao je Rama.

Albanski premijer je razdvajanje procesa pomenuo posle razgovora sa evrokomesarom za proširenje Oliverom Varheljijem, koji smatra da je narednih nedelju dana ključno za budućnost procesa.

"Verujem da će se naredne sedmice dogoditi ono što dugo čekamo", rekao je Varhelji u Valoni.

Uprkos optimizmu zvaničnika EU, sudbina francuskog predloga je prilično neizvesna, jer će pre istinskog početka pregovora Skoplja i EU Severna Makedonija morati da promeni ustav, odnosno upiše bugarsku manjinu na spisak konstitutivnih naroda, za šta vlada Dimitra Kovačevskog nema potrebnu većinu.

Gro zamerki VMRO-DPMNE na prve korake u budućem procesu evrointegracija odnosi se i na definisanje uloge Bugarske u Drugom svetskom ratu, pa je lider ove stranke Hristijan Mickoski pokazao slike zločina bugarske vojske u tom periodu, tražeći odgovor na pitanje da li će "okupatore ubuduće zvati administratorima".

Istovremeno, naveo je da se prema poslednjem popisu stanovništva svega 750 porodica izjasnilo kao Bugari, tvrdeći da to nije razlog za promenu ustava.

Bugarska je, već godinama, jedina prepreka početku pregovora Severne Makedonije sa Evropskom unijom, iako su dve države 2017. godine potpisale Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedskim odnosima i saradnji, koji Skoplje smatra jedinim preduslovom za početak pregovora sa EU.

Vlasti u Sofiji pak smatraju da je pre početka pregovora potrebno rešiti pitanja koja se odnose na makedonski nacionalni identitet, odnosno pitanje jezika i identiteta nacionalnih heroja, među kojima je Goce Delčev.

Bugarska navodi i da je "makedonski jezik nastao 1944. godine", te da može da se računa jedino kao "pisana regionalna forma bugarskog jezika".