Čitaj mi!

Prepreke između Skoplja i Brisela, trčanje u mestu i čupanje noktiju

Francuska predložila da se zahtevi Sofije, poput uvrštavanja bugarske manjine u ustav Severne Makedonije, uključe u pregovarački proces Skoplja i Evropske unije. Sudbina Severne Makedonije u potpunosti u rukama Bugarske, smatra bivši ministar spoljnih poslova Nikola Dimitrov. Bugarski premijer Kiril Petkov obećava da će braniti stav koji zauzme skupština.

"Unošenje bugarskih zahteva u pregovarački proces stavlja našu sudbinu u potpunosti u ruke Sofije. Ako ne budu zadovoljni bilo čime, stajaćemo u mestu ili će nas vratiti unazad", ocenio je bivši makedonski ministar spoljnih poslova Nikola Dimitrov.

Izjava Nikole Dimitrova usledila je pošto je objavljen francuski predlog za prevazilaženje razlika između Sofije i Skoplja, čime bi, posle silnih natezanja bila otvorena vrata za početak pregovora Severne Makedonije i Evropske unije.

Francuska je, želeći da do 23. juna pokrene ovaj proces sa mrtve tačke, predložila da se pitanje bugarske manjine u Severnoj Makedoniji uključi u pregovarački proces, te da prva međuvladina konferencija EU i Severne Makedonije bude zakazana čim Bugari budu upisani u makedonski ustav.

"Ovaj predlog nas vodi dalje, a ne bliže članstvu u EU", smatra Dimitrov, ocenjujući da je činjenica da se ovakav dokument uopšte našao na pregovaračkom stolu "predstavlja debakl makedonske diplomatije".

Suštinski, Severna Makedonija bi, posle godina odlaganja, mogla da počne proces pristupanja Evropskoj uniji već 23. juna, ali bi nastavak zavisio od promena ustava, odnosno upisivanja bugarske manjine u preambulu tog dokumenta.

Vlada Dimitra Kovačevskog se još nije izjašnjavala o francuskom predlogu, ali je ministar spoljnih poslova Bujar Osmani naveo da će pažljivo analizirati svaku reč i stav izneti kada za to dođe vreme.

"Mislim da nije u našem interesu da otkrijemo poziciju dok ne čujemo stavove ostalih zemalja članica", rekao je Osmani.

Bugarska i Severna Makedonija su 2017. godine potpisale Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedskim odnosima i saradnji, koji Skoplje smatra jedinim preduslovom za početak pregovora sa EU.

Vlasti u Sofiji pak smatraju da je pre početka pregovora potrebno rešiti pitanja koja se odnose na makedonski nacionalni identitet, odnosno pitanje jezika i identiteta nacionalnih heroja, među kojima je Goce Delčev.

Suštinski, Sofija nastoji da zaustavi zahteve da se Makedoncima u Bugarskoj prizna status nacionalne manjine, odnosno da Skoplje prizna da makedonski jezik i identitet imaju bugarske korene.

Sofija insistira da se makedonski jezik, nadalje, zove zvanični jezik Republike Severne Makedonije ili u određenim slučajevima fusnota uz objašnjenje: "Prema Ustavu Republike Severne Makedonije".

Bugarska navodi i da je "makedonski jezik nastao 1944. godine", te da može da se računa jedino kao "pisana regionalna forma bugarskog jezika".

Rasturanje bugarske skupštine

Bugarski parlament će u sredu glasati o poverenju vladi Kirila Petkova, što praktično znači da bi početak pregovora Severne Makedonije i Albanije sa EU mogao "promašiti" još jedan junski rok, ali i izazvati ozbiljne potrese na političkoj sceni u Sofiji.

Petkov je, u međuvremenu, potvrdio da je francuski predlog o rešavanju otvorenih pitanja sa Skopljem stigao na adresu spoljnopolitičke komisije bugarskog parlamenta, uključujući deo prema kojem Skoplje ne može da počne pregovore sa EU pre nego što bugarska manjina ne bude upisana u preambulu makedonskog ustava.

Suočen sa optužbama dojučerašnjih koalicionih partnera da je "zakulisnim pregovorima sa Francuskom izdao bugarske nacionalne interese", Petkov je rekao da će pred EU zastupati stavove parlamenta.

Ostaje nejasno da li će se skupština u Sofiji izjašnjavati o ovom dokumentu pre srede, za kada je zakazano glasanje o poverenju vladi Kirila Petkova, pre svega jer i koaliciona vlada i opozicija, na sve načine, pokušavaju da pridobiju podršku većine od 240 poslanika.

Na meti obe strane političkog spektra su poslanici stranke ITN Slavija Trifonova, koja je pre dve sedmice napustila vladajuću koaliciju optužujući Petkova da vodi zemlju u bankrot, te da "izdaje nacionalne interese".

Najmanje sedam od ukupno 25 poslanika te stranke već je napustilo ITN, ali je Petkovu potrebno da, do srede, od njegove smene odustanu još bar šestorica poslanika.

Jedan od prebeglih poslanika, Nikolaj Radulov, optužio je šefa poslaničke grupe ITN-a, scenaristu Toška Jordanova, da mu je pretio "čupanjem noktiju". Naveo je i da je jedna od poslanica te stranke u poslednji čas odustala od odlaska iz ITN-a, pravdajući se glavoboljom.

Iako pitanje početka pregovora Skoplja i EU predstavlja okidač političke krize u Bugarskoj, tamošnji analitičari smatraju da problem, u stvari, predstavljaju reforme koje je pokrenula vlada Kirila Petkova, čime su u velikoj meri ugrožene pozicije nekoliko uticajnih stranaka.

Nekadašnji ministar sporta Radostil Vasilje tvrdi da uzavrele debate o Severnoj Makedoniji predstavljaju samo zavesu kojom se skrivaju veze čelnika partije sa organizovanim kriminalom.

"Izdaja bugarskih interesa", kako je lider ITN-a Slavi Trifonov opisao razloge istupanja iz Vlade, tvrde predstavnici vlade Kirila Petkova i analitičari, predstavlja alibi za zaustavljanje reformi i odliv budžetskih sredstava na račune sumnjivih kompanija.

Slične tvrdnje u petak je izneo i Petkov, koji je sofijskom Kapitalu rekao da ITN pokušava da "očuva šeme prema kojima novac iz budžeta završava na računima privatnih kompanija sumnjive reputacije".

ITN je, kako tvrdi Petkov, napustio vladu pošto je otkriveno da čak 80 odsto građevinskih kompanija, kojima je bilo namenjeno 1,7 milijardi evra iz budžeta, radi nelegalno.

Prva žrtva loma na bugarskoj političkoj sceni bio je predsednik skupštine Nikola Minčev, za čiji je opoziv glasalo 125 od ukupno 240 poslanika, što praktično znači da su koalicionoj vladi, nedavno oslabljenoj odlaskom stranke ITN, ostala samo četiri dana da ubedi pet poslanika da promene stranu.

U komplikovane odnose umešao se i predsednik Rumen Radev, koji je od Vlade zatražio da se izjasni da neće skinuti veto sa početka pregovora Skoplja i Brisela.

Nedugo po završetku sednice na kojoj je opozvan predsednik parlamenta, ispred skupštine se okupilo nekoliko hiljada ljudi koji su podržali vladu Kirila Petkova. Jedan od poslanika ITN-a je pokušao da se obrati demonstrantima, ali ga je policija odvukla nazad u zgradu pošto su ka njemu počele da lete flaše, javljaju bugarski mediji.