Čitaj mi!

Bugarska, Severna Makedonija ruši vladajuću koaliciju

Vlada Kirila Petkova našla se u najvećoj krizi od formiranja jer je partija ITN Slavija Trifonova istupila iz vladajuće koalicije, tvrdeći da kabinet vodi zemlju u bankrot. Petkov, sada, može da računa na podršku 109 od 240 poslanika u parlamentu. Vanredni izbori na jesen jedan od izlaza iz krize. Makedonija jedan od uzroka raspada koalicije.

"Za nas više nema mesta u ovoj koaliciji", rekao je lider stranke ITN Slavi Trifonov, obznanjujući da njegovih 25 poslanika napušta koaliciju na čijem se čelu nalazi premijer Kiril Petkov.

Trifonov je najavio da će poslanici ITV-a, ubuduće, podržati samo dodatna socijalna davanja u rebalansu budžeta, optužujući Petkova i njegov kabinet da "vode Bugarsku u bankrot".

Lider ITV-a je, kao jedan od razloga za napuštanje vladajuće koalicije, naveo i navodni pristanak Petkova da odustane od blokade početka pregovora Severne Makedonije sa Evropskom unijom, tvrdeći da je bugarski premijer "to obećao evropskim liderima".

Bugarska već nekoliko godina predstavlja jedinu prepreku početku pregovora Skoplja sa EU, jer Sofija pokretanje ovog procesa uslovljava rešavanjem pitanja makedonskog nacionalnog identiteta i istorije.

Ovakav pristup Bugarske izazvao je prilično oštre reakcije niza evropskih zemalja, koje smatraju da Sofija zloupotrebljava članstvo u EU, insistirajući na pitanjima koja su bez značaja za proces evrointegracija.

Premijer Petkov je, reagujući na izlazak ITV-a iz koalicije, naveo da je za Bugarsku, u ovom trenutku, najbolje da zadrži manjinsku vladu s čim se ne slažu njegov prethodnik Bojko Borisov i niz manjih stranaka.

Posle izlaska ITV-a, Petkov može da računa na podršku 109 od ukupno 240 poslanika u bugarskom parlamentu, odnosno na poslanike svoje stranke, Bugarskih socijalista Kornelije Ninove i koaliciju Bugarskih demokrata.

I unutar ostatka koalicije postoje ozbiljna neslaganja, najviše oko isporuka oružja Ukrajini, te zahteva Petkovu da pod hitno podigne penzije i socijalna davanja.

Bugarski mediji navode da Pekov, suštinski, može da bira između manjinske vlade i novih izbora, koje premijer zbog slabog rejtinga, naprosto, ne želi. Iako nemaju preterano poverenje u poteze vlade, većina Bugara ne želi ni nove izbore.

Vlada Kirila Petkova formirana je u decembru prošle godine.

Politička kriza u Bugarskoj nije izazvala preterane reakcije u Severnoj Makedoniji, jer je premijer Dimitar Kovačevski rekao da je opstanak vlade Kirila Petkova "unutrašnje pitanje Bugarske", te da Skoplje nema nameru da bilo koji sličan problem "instrumentalizuje ili koristi za unutrašnopolitičke potrebe".

Poslednjih sedmica, niz zapadnih diplomata inisitirao je da Bugarska odustane od blokade početka pristupnih pregovora EU i Severne Makedonije, te da Sofija na neki način sve zahteve uključi u pregovarački proces.

Vlasti u Skoplju su, bez jasnih objašnjenja, očekivale da bi proces pregovora mogao izaći iz ćorsokaka tokom juna.

Šta želi Sofija

Bugarska i Makedonija su 2017. godine potpisale Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedskim odnosima i saradnji, koji Skoplje smatra jedinim preduslovom za početak pregovora sa EU.

Vlasti u Sofiji, pak, smatraju da je pre početka pregovora potrebno rešiti pitanja koja se odnose na makedonski nacionalni identitet, odnosno pitanje jezika i identiteta nacionalnih heroja, među kojima je Goce Delčev.

Suštinski, Sofija nastoji da zaustavi zahteve da se Makedoncima u Bugarskoj prizna status nacionalne manjine, odnosno da Skoplje prizna da makedonski jezik i identitet imaju bugarske korene.

Sofija insistira da se makedonski jezik, nadalje, zove zvanični jezik Republike Severne Makedonije ili u određenim slučajevima fusnota uz objašnjenje: "Prema Ustavu Republike Severne Makedonije".

Bugarska navodi i da je "makedonski jezik nastao 1944. godine", te da može da se računa jedino kao "pisana regionalna forma bugarskog jezika".