Čitaj mi!

Napušteni Knin u nemaštini čeka lokalne izbore, kandidat za gradonačelnika i jedna Srpkinja

U Hrvatskoj se u nedelju biraju lokalne vlasti, posle kampanje koja je ostala u senci državnih zvaničnika. Mesecima traje prepucavanje predsednika Milanovića i premijera Plenkovića. Pominju se kupaći kostimi, mišići, šta ko pije od alkohola i reči poput "iskompleksirani klovn", "jazavac", "piroman", "prevarant". Takve izjave, ipak, ne mogu da zasene stvarnost i nemaštinu u kakvoj žive neke hrvatske opštine. Primer je Knin, gde se za opstanak bore i Srbi i Hrvati.

Basu – autohtonu vrstu sira iz ličkog kraja, u Dalmaciji pravi porodica Šimpraga. Po povratku iz izbeglištva u Srbiji počeli su od nule, a stigli do lokalnog brenda koji prodaju sve do Istre.

"Nama je cilj bio da se vratimo zato što svoje želimo da sačuvamo, tu se najbolje osećamo i odavde najbolje možemo pomoći, odnosno izvesti na put i svoju decu", kaže Boro Šimpraga iz Radučića kod Knina.

Sasvim drugačija priča može se čuti u centru Knina od Milana Bradaša, koji grad nije napustio ni po ulasku hrvatskih snaga avgusta 1995. godine. Po zanimanju je glumac, ali reklo bi se da živi u drami.

"U Kninu se živi loše. Živim sa 1.500 kuna mirovine, ne mogu reći da je to dovoljno za preživljavanje, ali tako živim. Moram", ističe Bradaš.

Srpkinja povratnica prvi put kandidatkinja za gradonačelnicu

O nepovoljnoj situaciji u Kninu, ne samo za Srbe, govori slika Donjeg Grada – zapuštenog i napuštenog. Građani se žale da nema posla, zbog čega mladi odlaze.

Sa praznih izloga bolje obećavaju kandidati za čelna mesta u gradu. Prvi put i jedna Srpkinja sa izbegličkim i povratničkim stažom.

"Možda su mene te stvari naučile da živim na drugačiji način, da živim, da volim svoje, a poštujem tuđe. Školovala sam se i u Kninu i u Zagrebu, ali opet sam se vratila u svoj Knin i želim da napravim ono najbolje što mogu", kaže Anja Šimpraga, kandidatkinja za gradonačelnicu Knina.

A dok se čeka bolje, ovde su i dalje omiljene predratne priče.

U naselju Kistanje nekada je živelo oko 1.000 ljudi, isto toliko u okolnim selima. Gotovo isključivo Srba. Vratilo ih se tek oko 70.

"Veselo srce, dug život" 

Četiri glavne ulice nekada su bile rasadnik intelektualaca. Kažu da je u jednom trenutku ovde živelo više od 80 visokoobrazovanih ljudi.

Jedan od njih, pod orahom koji je sadio sa ocem pre šest decenija, priseća se da je nekada lokalnu fudbalsku utakmicu gledalo i po 5.000 ljudi. Toliko Srba danas nema u celom Kninu.

"Ja mislim da bi se ljudi tu, ipak, vraćali, ali treba ispuniti dva uslova. Prvi uslov je da to hrvatska država želi, a ja imam osećaj da ne želi. A drugi – ako već želi, da se malo i pomogne", smatra Ljupče Mandić.

A zašto se uprkos svemu neki Srbi i dalje vraćaju sažeto je u narednih nekoliko rečenica... "Ima jedna poslovica koja kaže: 'Veselo srce, dug život.' Eto, ja se toga držim. Ovde mi je srce veselo", naglašava Mandić.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">