Šta krije bečka kuća koju srpsko udruženje deli sa Kurdima i lokalnim anarhistima

Odnosi Turaka i Kurda u Beču, iako potencijalno uvek na ivici sukoba, aktuelno su narasli do diplomatskog spora između Austrije i Turske. Nakon što se austrijska policija pre deset dana našla stešnjena između turskih "Sivih vukova", kurdskih feminističkih organizacija i domaće Antife, nakon što su protesti zbog ubistava žena "iz časti" završili desetinama povređenih, uhapšenih i prijavljenih, tema je dobila šire međudržavne dimenzije. Da li to Turska vodi "proksi-rat" na teritorijama evropskih država?

Sve je počelo kao feministička priča, razvilo se u polemiku o tome da li u Austriji vladaju austrijski ili turski zakoni, a završava, ako uopšte ide ka kraju, kao diplomatski spor.

Početak: Austrijska anarho-levica i feminističke kurdske i alevitske organizacije, potpomognute gradskim zelenima i socijaldemokratama, izašle su 24. juna na zajedničke demonstracije protiv nasilja nad ženama.

Razloga ima. Samo ove godine je u Austriji ubijeno 11 žena zbog patološki shvaćenog osećaja časti, zbog odbrane porodičnog obraza ili očuvanja patrijarhalne senzibilnosti počinioca. Prošle godine 39.

Fenomen je u medijima dobio aktuelno ime femicid. Naravno da i "naši" muškarci znaju da ubiju kad im neka žena povredi ponos i čast, ali duge godine usavršavanja evropskih pravnih sistema, kao i socijalna stigmatizacija muških nasilnika nedvosmisleno su kriminalizovale takozvana "ubistva iz časti".

Muslimanska društva ne, ona su i u modernom dobu sačuvala dvosmislenost u odnosu na ubistvo žene - ono je zabranjeno, ali se toleriše i mlako kažnjava.

Rastuća muslimanska migracija donosi sa sobom u Evropu i tu specifinu dvosmislenost, koju dalje neguje u paralelnim društvima gde god ona postoje.

Kako kod Kurda ne postoji sistemska diskriminacija žena, oni su mnogo bliže ovdašnjim kulturnim matricama i lako se povezuju sa levim i feminističkim organizacijama u Evropi.

Na bečkim ulicama su se tako pre deset dana rame uz rame našli Antifa (akronim za "Antifašistička  akcija"), udruženja Alevita, glavna kurdska organizacija Fejkom, dve marksističke kurdske organizacije (DIDF, ATIGF), kao i predstavnici bečkih socijaldemokrata i zelenih. Neki od protestanata za žensku emancipaciju su nosili zastave oružane kurdske ženske milicije (YPG), koja se u Siriji borila protiv ID-a, a sada protiv turskih vojnih snaga.

Brzinom svetlosti, i to je ono zbog čega se rasplamsao spor Austrije i Turske, pored protestne povorke su se našle uigrane grupe turske muške mladeži, takozvani "Sivi vukovi" i njihovi sledbenici, koji su jurnuli na žene iz povorke.

Dan kasnije su "vukovi" pokušali da nasilno uđu u zabarikadiranu "sigurnu kuću" kurdskih organizacija, Ernst-Kirhveger kuću pored Keplerovog trga, opština Favoriten. 

Odjednom, Beč je postao Istanbul. Prošlog ponedeljka, turski ambasador Ozan Cejhun je pozvan na razgovor u austrijsku vladu.

Šta znaju deca šta je vučji pozdrav

Cejhun je u intervjuu za austrijski Prese (3.7.) izjavio da ga je taj poziv "vrlo uvredio". 

Po njemu "demonstranti iz povorke su provocirali tursku decu koja su stajala sa strane. Tako je sve počelo."

Na pitanje da li zna da su "deca" upotrebljavala pozdrav "Sivih vukova", Cejhun je odgovorio da "neki mladi jednostavno kopiraju vučji pozdrav. "'Sivih vukova' uopšte nije bilo na licu mesta, to zna i austrijska policija."

Za austrijsku, kao i svaku drugu evropsku scenu, ta je tema prekompleksna. Oružane kurdske milicije iz Sirije su bliske Radničkoj partiji Kurdistana (PKK). Za Evropu, kurdske milicije u Siriji su legalne, dok PKK nije. Za Tursku, sve su one terorističke organizacije bez razlike, plus kurdske feministkinje koje na bečkim ulicama traže ženska prava.

Pozdrav desno-ekstremne turske organizacije "Sivih vukova" je u Austriji zakonom zabranjen, ali sami "Sivi vukovi" nisu.

Austrija optužuje Tursku da huška tursku omladinu na ovdašnje neistomišljenike predsednika Erdogana. Turska optužuje Austriju da pomaže teroriste.

Čak iako nije verzirana u svim finesama tursko-kurdskih odnosa, Austrija dobro razume da Istanbul preko ovog slučaja pokušava da Beču silom nametne tursko zakonodavstvo. Trenutni bilateralni diplomatski dijalog nije previše smislen.

Zaustavite ORF!

Juče, u subotu, Antifa je ponovo pozvala na demonstracije protiv femicida. Protestna povorka se ovog puta okupila ispred zgrade ORF-a u Argentinskoj ulici.  

Zašto je sad kriv javni servis ORF? Zato što konsekventno odbija da ubistva nad ženama nazove "femicidom", već ih vidi kao razbacane mustre opšteg krvnog delikta. Zato što odbija da ubistva nad ženama sumira pod kulturu nasilnog patrijarhata, svejedno da li muslimanskog ili hrišćanskog.

Klara Sedlak, portparolke Antife za RTS: "Ovo je još jedna prilika da se skrene pažnja na specifičan tip nasilja nad ženama. Naravno, i da pružimo podršku našim kurdskim prijateljima koje fizički napadaju turski fašisti."

Kako kaže Sedlačekova, solidarnost ne ide po liniji kurdsko-turskog razgraničavanja, "već se formira duž linije koja razdvaja fašiste i antifašiste. Sivi vukovi su fašisti. Ima ih nekoliko stotina u Beču, agresivni su i dobro organizovani. Oni sasvim ciljano napadaju kurdske demonstracije, ali u principu brzo se snađu i protiv svake emancipatorske misli."

Posle kratke scenografije ispred ORF-a, bez testera i upadanja u zgradu, povorka levičara, otprilike njih slabe dve stotine je pod pratnjom policije nastavila put ka opštini Favoriten, gde su ih čekale savezničke kurdske organizacije iz EKH.

Sedlačekova: "Favoriten je omiljeno stanište 'Sivih vukova'. Ako nas turski fašisti napadnu, naravno da ćemo se braniti!".

Srbi u "sigurnoj kući" kurdskih marksista

Većina akcija kurdskih organizacija kreće iz Kuće Ernsta Kirhvegera, u medijskom žargonu poznatoj pod akronimom EKH. Kuća se nalazi u delu grada Favoriten, koji opet ima svoju istoriju radničkog predgrađa Beča.

Kad su pre desetak dana učesnici kurdskih protesta bežali od Sivih vukova i ostalih turskih nacionalističkih grupa, bežali su u EKH i tamo se zabarikadirali. Ko ovih dana želi u EKH, taj prvo lupa gvozdenim zvekirom na vrata, odškrine se mali prozorčić kao na srednjevekovnim manastirima, nečije oko vas odmeri, i onda vam se vrata otvore - ili ne. 

Meni su otvorili pre dva dana, ali nisu dopustili da napravim nijednu sliku, iako unutra izgleda kao najbolja izložba apstraktne umetnosti kombinovana sa ekspresivnim koloritom grafita!

Unutra, na tri hiljade kvadratnih metara površine, nalaze se spavaonica za migrante, komjuterska radionica, biblioteka, sito-štamparija, prostor za uvežbavanje muzičkih bendova i bar.

Kuća je nekada pripadala Komunističkoj partiji. Komunisti su je pre tačno tri decenije za simboličku nadoknadu iznajmili domaćoj anarho-levici i kurdskom udruženju ATIGF.

"Iznajmili" je eufemizam - grupe u pitanju su jednostavno zaposele zgradu, koju komunisti više nisu mogli da održavaju, jer nisu imali ni sredstva ni članova.

Kuća je nakon toga kružila po tržištu nekretnina, ali niko nije imao hrabrosti da je kupi, jer je znao da bi vlasnička prava ostvarivao sa odredima specijalaca. Zgradu je na kraju kupio Grad Beč sa namerom da stvori "sigurni prostor za smanjenje beskućništva...mesto kulture i susreta", kako se ta kupovina objašnjavala u medijima pre trinaest godina.

Budući da su "beskućnici" i kulturnjaci, i simbolički i oni pravi, već bili unutra, to je Grad osobodilo obaveze da detaljnije razradi vlastiti plan zone susreta. I danas Beč dotira EKH sa 70.000 evra godišnje, pri čemu stanovnici plaćaju samo održavanje, to jest negovanje arhitektonske subkulturne zapuštenosti.   

Današnji stanovnici zgrade su dve kurdske organizacije (DIDF i ATIGF), jedna austrijska (Udruženje za protivkulturu) i jedna srpska (uprava Kulturnih i sportskih društava). 

Što se tiče kurdskih udruženja, izvinjenje čitaocu zbog gomile akronima. Kurdi imaju neverovatnu sklonost akronimima, da to već postaje sociološki zanimljiva činjenica. Tamo gde će Turci izabrati zvučna imena kao "sivi vukovi" ili "žuti panteri", Kurdi će se pokriti akronimima SZPTGKK i slično.

Kuću vode austrijski anarho-kulturnjaci i Kurdi marksisti. Srpsko društvo ima poseban ulaz, sa strane i, kako kažu ostali većinski stanari zgrade "ne mešaju se s nama". Kod za "ne mlate se po ulicama", barem ne u Austriji.

U komplikovanoj političkoj strukturi EKH, između kurdskih marksista i austrijskih anarho-levičara, Srbi su očito izračunali da im je najbolje da gledaju svoja posla.

Odmak je i vizuelno podcrtan, bolje reći zacementiran. Dok zgrada u celini izgleda kao da stoji u napuštenom delu njujorškog Bronksa, srpsko udruženje je svoj prostor upravo zatvorilo zbog renoviranja.

U EKH, samo Srbi kreče zidove u belo.

Pre četiri godine je grupa turskih nacionalista upala na jednu srpsku proslavu, jer su mislili da to Kurdi nešto slave, ali je nesporazum brzo izglađen. Ispostavilo se da su pogrešili ulaz, pa su se povukli i otišli dalje da mlate iza ugla. 

Bečki Favoriten - od radničke opštine, do migrantskog kvarta

Bečka opština Favoriten je tradicionalno "leva". Tu je nekad neprikosnoveno vladala Socijaldemokratska partija, kratko posle rata čak i komunistička.

I sada je predsednik opštine Favoriten socijaldemokrata, ali to nije uverljiva pozicija moći. Socijaldemokrate kao umerena levica imaju 25 poslanika u opštinskoj skupštini, Slobodari kao domovinska i nacionalistička opozicija 24.

Ostale stranke su minorne, zajedno imaju desetak mesta.  

Ova mala politička skica je neophodna da bi se shvatila duboka podeljenost najmnogoljudnije bečke opštine (200.000) - ona je radnička, spada u siromašnije, glasa ili levo ili domovinski, i ima skoro 44 odsto stanovništva migrantskog porekla. Statistike kažu, najviše Srba i Turaka. 

Konkretni problem sa statistikom je u tome da ona i Kurde svrstava u Turke, a upravo iz te stavke potiče aktuelna drama koja se širi bečkim ulicama, bezbednosnim i političkim prostorom, medijima i nacionalnom diplomatijom.

Najkraće rečeno, EKH deluje direktno iz bipolarnog setinga najveće bečke opštine. Favoriten je i dalje "radnički", samo što su radnici podeljeni duž nacionalnih, kulturnih i religioznih linija.

Hrišćani protiv muslimana. Socijaldemokrate i Zeleni, koji u koaliciji vladaju u Beču na gradskom nivou, preziru svakog ko problem sažme na tako jednostavan način.

Za raziku od njih, Konzervativna stranka premijera Sebastijana Kurca upravo navodi ka tom zaključku, dok ga Slobodarska partija Norberta Hofera i Herberta Kikla direktno izgovara. 

U oktobru su gradski izbori u Beču, gde će situacija u opštini Favoriten biti jedna od bitnijih tema. Socijaldemokrate i zeleni će se pozivati na humanizam i milosrđe, konzervativci i slobodari na odgovornost i domovinu.

Ako se posle opštinske, pa gradske, zakorači na još jedan stepenik državne uprave, dolazi se na nivo federalne vlasti, u kojoj sede predstavnici "milosrdnih" zelenih i "odgovornih" konzervativaca. Na saveznom nivou se trpe, na gradskom se ne trpe, na opštinskom ne mogu da se vide. 

Kako će njihova federalna koalicija preživeti bitku za Beč u oktobru, ostaje da se vidi. 

Na svu rogatu sreću, tu je epidemija kovida, pa niko od saveznih koalicionih partnera neće riskirati pad vlade.

Kad se sve tako postavi, onda stanovnici EKH uopšte nisu rubni elemenat, već imaju prominentnu ulogu u bečkoj izbornoj godini. 

Zato su ih savezni ministar policije Nehamer i ministarka integracije Rab iduće sedmice pozvali u vladu na okrugli sto o problemima integracije. S druge strane stola će sedeti delegacija "Sivih vukova".

div id="adoceanrsvdcfhklggd">