Šta može da se očekuje od nove vlade u Rimu i da li će se Italijani brzo odljubiti od Đorđe Meloni

"Ja sam Đorđa, Italijanka, majka, hrišćanka" i, očigledno, buduća predsednica Vlade Italije. Trojstvo koje je isticala u predizbornoj kampanji, donelo joj je pobedu na izborima. Melonijeva će biti prva premijerka - najekstremnije desne vlade Italije od Drugog svetskog rata, u koaliciji sa partijama Matea Salvinija i Silvija Berluskonija. I to je tek početak, poručila je u izbornoj noći.

"Od sutra, moramo da dokažemo koliko vredimo", kaže Đorđa Meloni.

Vrede oko 44 odsto glasova zajedno, a sama Braća Italije više od 26 procenata. Italijani su drugi izborni ciklus zaredom kaznili stranke establišmenta. Ovoga puta prate zapadnoevropski trend pomeranja ka identitetskim pitanjima. Demokratska partija levog centra osvojila je bar upola manje od rivala.

"Danas je tužan dan za Italiju, za Evropu. Teški dani su pred nama", kaže Enriko Leta iz  Demokratske partije.

"Italijani su u prethodnim godinama pokazali sklonost da se se zaljubljuju u nove lidere. Ono što je problem za Đorđu Meloni jeste da su pokazali i da se lako odljubljuju", kaže Željko Pantelić, novinar iz Rima. 

Četrdesetpetogodišnja Đorđa Meloni političku karijeru počela je pre tri decenije u neofašističkom pokretu. Bila je ministarka u Berluskonijevoj vladi, a na čelu Braće Italije je poslednjih osam godina.

Naslediće Marija Dragija, koji je tokom godinu i po Vlade nacionalnog jedinstva doveo Rim u centar evropskog odlučivanja, uz Berlin i Pariz.

Pobedu Melonijevoj, sada su prvi čestitali lideri Poljske i Mađarske. Dok šef španske diplomatije ocenjuje da izbori populističkih pokreta vode katastrofi, iz Francuske poruka - sarađivaćemo sa demokratski izabranom Vladom, i pojašnjenje stavova predsednice Evropske komisije.

"Poštovanja ljudskih prava i evropskih vrednosti, kao što je pravo na abortus, trebalo bi da se pridržavaju svi", kaže rekla je Elizabet Born, premijerka Francuske.

Dobri odnosi Melonijeve sa Vašingtonom 

Braća Italije su orijentisana proatlantski, ali i ka reformi Evropske unije - manje birokratije, veće oslanjanje na nacionalnu politiku članica.

"Kada pogledamo poziciju Brisela vidimo da establišment pokušava da moralnom panikom ukaže na pojavu Melonijeve, a ne političke alternative koju nudi. Melonijeva kao jedna presvučena varijanta neofašizma je konačno uspela da dobije konktakte i dobre odnose sa Vašingtonom", kaže Bogdan Živković, istoričar.

"Ona je za Amerikance idealna jer je evroskeptična i što je napravljena neka vrsta transferzale koja ide preko Švedske, Poljske Češke i Mađarske, pa sve do Italije, gde imamo vlade koje su veoma proameričke raspoložene, uglavnom antiruske, osim Mađarske", kaže Pantelić.

Osamdesetogodišnji Silvio Berluskoni sada poručuje - u budućoj Vadi igraću plejmejkera. Njegove stavove prema Rusiji i ratu u Ukrajini uoči izbora Meloni je morala da objašnjava.

"Meni se čini, iako je sve ovo bombastično i zanimljivo, da Italiji sledi jedan težak period koalicionih vlada gde možemo videti da i u narednih pet godina parlamenta dođe do pomeranja gde možda Berluskoni sa drugom stranom napravi vladu", kaže Živković.

Do kraja oktobra, kako se očekuje, predsednik Matarela nominovaće predsednicu Vlade Italije Đorđu Meloni. Rezultati najavljuju, u oba doma parlamenta, većinu će imati desnica Italije.