Čitaj mi!

Tokio brine da bi Istočna Azija mogla da bude Ukrajina sutrašnjice, udvostručava sredstva za vojsku

Japanski premijer Fumio Kišida u dužem govoru na međunarodnoj konferenciji posvećenoj bezbednosti u Singapuru izrazio je zabrinutost da bi Istočna Azija mogla da bude Ukrajina sutrašnjice i objavio da će njegova zemlja osetno povećati izdvajanja za vojsku. Tokom foruma, kineski i američki ministri odbrane ukrstili su koplja oko Tajvana.

Japanski premijer Fumio Kišida u uvodnom obraćanju na međunarodnom forumu posvećenom bezbednosti u Aziji "Šangri La dijalog", koji se ovog vikenda održava u lučkom gradu-državi Singapuru, izjavio je da ima utisak da je Ukrajina danas ono što će Istočna Azija možda biti sutra i najavio da će njegova država značajno povećati izdvajanja za vojsku.

Ta izjava u medijima azijsko-pacifičkog regiona ocenjuje se kao aluzija na to da bi, nalik ruskoj intervenciji u Ukrajini, Narodna Republika Kina mogla da uskoro pokuša da silom ostvari kontrolu nad svojom odbeglom provincijom Tajvan.

Naime, po otpočinjanju specijalne vojne intervencije Rusije u Ukrajini, na Tajvanu, u susednom Japanu, ali i samom Vašingtonu javila se bojazan da bi taj oružani sukob mogao da posluži kao jedna vrsta važnog presedana ili opravdanja za kinesku intervenciju na Tajvanu, gde su poslednjih godina na vlasti političke snage koje rade na jačanju de fakto nezavisnoti tog ostrva od matice Kine.

Usled toga, mediji u zemljama i regijama Istočne Azije koje su vojnopolitički saveznici Vašingtona poslednjih meseci neprestano alarmiraju stanovništvo na rastuću opasnost od velikog oružanog sukoba oko Tajvana, što se u Pekingu odbacuje kao zlonamerna propaganda usmerena na blaćenje ugleda Kine.

Premijer Kišida u Singapuru je izjavio i da se "unilateralno nastojanje da se silom promeni stanje i kršenje Međunarodnog prava nastavljaju".

Japanska vlada već duži niz godina ističe da se protivi pokušajima da se silom izmeni status kvo u zapadnom Pacifiku, pri čemu na umu ima ulaske kineskih patrolnih čamaca i letelica u vode u okolini spornih ostrva Senkaku (kineski: Diaoju), koje drži pod svojom kontrolom, ali i izgradnju kineskih vojnih uporišta u (onom što ona smatra) međunarodnim vodama Južnog kineskog mora.

Kišida je kritikovao i vladu u Pjongjangu zbog serije od čak 18 testova balističkih i krstarećih raketa u ovoj godini.

U osudi severnokorejskog režima pridružio mu se i japanski ministar odbrane Nobuo Kiši, koji je u svom govoru istakao da je njegova država okružena akterima koji poseduju ili razvijaju nuklearno oružje i pritom otvoreno krše međunarodna pravila.

Jačanje japanske armije

Upravo prošle nedelje vlada u Tokiju odobrila je novi ekonomski plan koji sadrži i napis o drastičnom uvećanju izdvajanja za vojsku u narednih pet godina. Mada detalji nisu otkriveni javnosti, s obzirom da je premijer Kišida tokom nedavne posete američkog predsednika Bajdena Japanu izneo nameru da, u skladu sa sada već dugogodišnjim američkim zahtevom, u budućnosti poveća vojni budžet sa sadašnjih jedan na dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), komentatori u Istočnoj Aziji očekuju skoro dupliranje japanskog ulaganja u armiju.

Inače, dva odsto BDP-a je nivo izdvajanja za armiju koji je administracija bivšeg predsednika Trampa postavila kao zahtev i članicama NATO-a.

Vrlo je moguće da će japanske nabavke oružja i opreme, pored modernizacije vazduhoplovstva kroz kupovinu velikog broja američkih lovaca bombardera pete generacije F-35 i jačanje zemaljskih i pomorskih kapaciteta za presretanje i obaranje letelica i balističkih raketa, ići i u smeru sticanja i razvoja moći za udar na velike daljine, odnosno, ofanzivnog raketnog naoružanja velikog dometa, od čega se Tokio do sada uzdržavao.

Predsednik japanske vlade u Singapuru je obećao i da će zemljama Indopacifičkog regiona pružiti vojnu i drugu pomoć za jačanje pomorske infrastrukture u iznosu od dve milijarde dolara u naredne tri godine, uglavnom u formi snabdevanja patrolnim brodovima i opremom za izviđanje i nadzor morskih puteva, i novca za proširivanje lučkih kapaciteta.

Namera je da se tim državama omogući da sa mora i iz vazduha efikasnije pokrivaju akvatoriju i tako uoče eventualno kršenje svojih ekskluzivnih ekonomskih zona (EEZ) i teritorijalnih voda, s ciljem suzbijanja prisustva kineskih ribarskih čamaca i vojnih brodova, naročito u vodama Južnog kineskog mora, gde postoji niz teritorijalnih sporova između Pekinga, sa jedne, i zemalja poput Vijetnama i Filipina, s druge strane.

Po podacima stokholmskog Instituta za proučavanje međunarodnog mira, Japan je u 2021. godini izdvojio oko 54 milijarde dolara za svoju armiju, iznos po kojem je bio deveti na svetu.

Japanski vojni budžet pokazuje trend blagog rasta u poslednjih petnaestak godina. U ovoj fiskalnoj godini Tokio je povećao za pet odsto, u odnosu na prethodnu godinu, i davanja za pokrivanje troškova stacioniranih američkih trupa na svojoj teritoriji i zajedničke vojne vežbe sa SAD.

Eventualni oružani sukob na Tajvanu i oko njega mogao bi da ima velike reperkusije za japansku ekonomiju, i zbog zahlađenja odnosa sa Pekingom i smanjivanja direktne trgovinske razmene između dve zemlje, i zbog opasnosti da dođe do prekida morskih puteva kojima se Japan snabdeva naftom, gasom i drugim sirovinama.

Zato je premijer Kišida u svom obraćanju kojim je otvoren forum kojem prisustvuju političari, vojni stručnjaci i predstavnici vojne industrije iz više od 40 zemalja naglasio "izuzetnu važnost" stabilnosti vodnih puteva.

Forum posvećen vojnim i geopolitičkim pitanjima

"Šangri La dijalog" organizuje Međunarodni institut za strateške studije sa sedištem u Londonu, a ove godine glavne teme su ruska intervencija u Ukrajini, vojnopolitička zategnutost u Istočnoj Aziji i događaji u Mjanmaru.

Forum je dobio ime po singapurskom hotelu u kojem se održava.

Ove godine među viđenijim učesnicima su i kineski ministar odbrane Vej Fenghe i američki sekretar za odbranu Lojd Ostin, koji je u svom govoru izneo ocenu da "Narodna Republika Kina preti da potkopa sigurnost, stabilnost i prosperitet Indopacifičkog regiona" agresivnim postupanjem u odnosu na susede i "pljačkom resursa" nelegalnim ribarenjem u tuđim EEZ.

Kineska strana nije ostala dužna američkom predstavniku, optuživši Vašington za nepoštovanje politike jedne Kine i ugrožavanje mira i bezbednosti kroz velike isporuke naoružanja Tajvanu.

Dva ministra sastala su se tokom trajanja foruma – Ostin je pokušao da ubedi svog kineskog kolegu da uprkos nedavnoj izjavi predsednika Bajdena da će SAD vojno braniti Tajvan u slučaju kineskog napada, njegova država poštuje suverenitet Kine nad Tajvanom, odnosno, politiku jedne Kine, te da se samo protivi upotrebi sile.

Međutim, nakon tog sastanka, portparol kineskog Ministarstva odbrane Vu Ćijen saopštio je da je ministar odbrane Vej tokom razgovora sa Ostinom naglasio da u slučaju da neko pokuša da razdvoji Tajvan od Kine, najmnogoljudnija zemlja sveta "neće štedeti napor da povede rat i razbije bilo kakve tajvanske pokušaje za sticanje nezavisnosti, bez obzira na cenu".

Jedan od govornika na forumu ove godine je i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.