Džonson u Finskoj i Švedskoj, podrška putu u NATO i bezbednosne garancije

Stotinjak kilometara od Stokholma, u rodnom mestu premijerke Anderson – Harpsundu, potpisana je, prema rečima Borisa Džonsona, istorijska deklaracija o pružanju pomoći u domenu bezbednosti.

"Dogovorili smo da se zajedno suočimo sa izazovima u miru, krizi i sukobu. A ako bilo koja zemlja pretrpi katastrofu ili napad, Ujedinjeno Kraljevstvo i Švedska će pomoći jedna drugoj na različite načine. Podrška će biti data na zahteve pogođene zemlje i može uključivati vojne resurse", poručila je Magdalena Anderson, premijerka Švedske.

Džonson se osvrnuo na rat u Ukrajini navodeći da "to sve tera da donose teške odluke".

"Suverene nacije moraju biti slobodne da donose te odluke bez straha ili uticaja, ili pretnje odmazdom. Dakle, veoma sam zadovoljan, premijerko Anderson, što ste potpisali ovaj sporazum o uzajamnim bezbednosnim garncijama koji nas još više zbližava", naveo je Džonson.

Iz Švedske, britanski premijer s istom namerom otišao je u Finsku. A predsednica vlade te zemlje, iz Japana, potvrđuje – put Finske u NATO je izvestan.

"To je zbog bezbednosti naših građana. Ulazak u NATO će ojačati celu međunarodnu zajednicu koja se bori za iste vrednosti", ističe premijerka Finske Sana Marin.

Ako Finska uđe u NATO, granica Alijanse sa Rusijom udvostručiće se na 2.600 kilometara.

"Sa najvećom pažnjom posmatramo sve što je povezano sa akcijama koje mogu na neki način da promene konfiguraciju Alijanse u blizini naših granica. Ovo je tema za veoma pažljivu analizu", kaže portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Pažljivo se prati stanje na granici, jer ako Finska uđe u NATO, drugi po veličini ruski grad Sankt Peterburg, biće na samo 150 kilometara od granice Severnoatlantske alijanse.