Putinova godišnja konferencija – Rusija se ne može pobediti već samo uništiti iznutra

Tradicionalna 17. godišnja konferencija Vladimira Putina za novinare trajala je ukupno tri sata i 56 minuta a ruski predsednik je odgovorio na 55 pitanja, javile su RIA Novosti.

Putin se nada da će Rusija vakcinisati dovoljno ljudi kako bi sledeće godine dostigla kolektivni imunitet na kovid 19 i zbog toga je pozvao građane da se u što većem broju vakcinišu, preneo je Rojters.

"Koliko znam, u Rusiji je vakcinisano ili preležalo kovid 59,4 odsto građana. To nije dovoljno. Potreban nam je kolektivni imunitet od 80 odsto. Nadam se da ćemo sledeće godine dostići taj nivo", istakao je Putin.

"Ova borba se nastavlja, znamo za opasnosti od širenja omikrona", poručio je ruski predsednik.

Putin je naveo da se novi sojevi pojavljuju tamo gde postoje problemi sa zdravstvenim sistemima. "Zato i govorim o potrebi međusobnog priznavanja i distribucije vakcina. U suprotnom nećemo uspeti da se izborimo s ovim problemom na globalnom nivou", objasnio je on.

Za ogromnu Rusiju nedovoljno 146 miliona ljudi

Primetio je da je smrtnost od kovida teško izračunati i to ne zato što neko pokušava nešto da sakrije.

Populacija od 146.000.000 ljudi za ogromnu teritoriju Rusije je svakako nedovoljna, ocenio je ruski predsednik.

"Pomenuo sam pad očekivanog životnog veka i rastuću stopu smrtnosti. S tim u vezi, jedan od najvažnijih problema i jedan od glavnih zadataka pred nama u oblasti demografije postaje sve akutniji, posmatrano sa humanitarnog i geopolitičkog stanovišta", izjavio je Putin, a prenosi ruska agencija Tas.

"Rusija se ne može pobediti već samo uništiti iznutra"

Istakao je da je opkoliti Rusiju težak zadatak, ali da je sve više novih stranih vojnih baza koje se pojavljuju svuda oko nje.

"Baze su svuda unaokolo – to je istina. Takođe se razmeštaju novi sistemi naoružanja na istoku, na jugu, na severu i na moru i, sve više na zapadu. Ali opkoljavanje takve teritorije kao što je naša je težak zadatak. Iako moderne mogućnosti, možda, dozvoljavaju razmišljanje o tome", poručio je Putin.

Na pitanje novinara Bi-Bi-Sija o istoriji i opoziciji, organizacijama Alekseja Navaljnog koji se nalazi u zatvoru i registru Ministarstva pravde o stranim agentima, Putin je rekao:

"Želim da vas podsetim šta su naši protivnici vekovima govorili – Rusija se ne može pobediti, može se samo uništiti iznutra. Što je uspešno urađeno nakon Prvog svetskog rata i 1990-ih godina, kada se Sovjetski Savez raspadao", objasnio je Putin, a prenosi RIA Novosti.

Govoreći o Navaljnom, rekao je da je reč o osobi koja je navodno bila otrovana, jer, kako tvrdi, nema dokaza koji potvrđuju trovanje.

"Ne postoji nijedan. Predložili smo da tamo dođu naši stručnjaci, ja sam to lično ponudio predsedniku Francuske, kancelarki SR Nemačke i ništa. Pa, kako ovo objasniti? Ako nema šta da se odgovori, nema potrebe da se priča o tome", rekao je predsednik Rusije.

"Imamo utisak da se Ukrajina sprema za novu intervenciju" 

Naglasio je da Rusija želi da izbegne sukob sa Ukrajinom i Zapadom. "Ovo nije naš željeni izbor, mi to ne želimo", poručio je Putin.

Naveo je da je Rusija dobila generalno pozitivan odgovor na bezbednosne predloge koje je predala Sjedinjenim Državama ovog meseca i da će pregovori početi početkom sledeće godine u Ženevi.

U odgovoru na pitanje novinarke Skaj njuza u vezi s tim da li može da bezuslovno garantuje nenapadanje Ukrajine, ruski predsednik je istakao da dejstva Rusije neće zavisiti od toka pregovora već od bezuslovnog osiguravanja bezbednosti Rusije.

"Imamo utisak da oni, možda, spremaju i treću vojnu operaciju i unapred nas upozoravaju da se ne mešamo, da ne branimo ove ljude (stanovništvo Donbasa), i da će, ako se umešamo i branimo ih, uslediti nove sankcije. Ovo je prvi scenario na koji moramo da reagujemo", poručio je Putin.

Drugi scenario, prema njegovim rečima, uključuje generalno stvaranje "anti-Rusije" na teritoriji Ukrajine "uz stalno upumpavanje naprednog naoružanja i ispiranje mozga stanovništva".

Naveo je i da Rusiji pre prevrata u Ukrajini, nije padalo na pamet da se Krim ponovo ujedini.

"Kremlj je radio sa bivšim predsednikom Ukrajine, raspravljao se oko gasa i bio spreman da nastavi dalji rad, ali šta se dogodilo 2014. godine? Krvavi državni prevrat", izjavio je Putin, a prenosi Sputnjik.

Posle toga se, rekao je, desio Krim. "Rusija nije mogla drugačije da postupi i bezvoljno gleda šta se dešava u Ukrajini i, posebno, u Donbasu. Bili smo primorani da uradimo nešto 2014. godine. Tako je nastala kriza", objasnio je predsednik Rusije.

Neprihvatljivo širenje NATO-a na istok

"Jasno smo stavili do znanja da je širenje NATO-a na istok neprihvatljivo. Sjedinjene Američke Države stoje sa raketama na pragu naše kuće. Zar je preterani zahtev da se pored nas ne postavljaju udarni sistemi? Kako bi reagovali Amerikanci da na granicu sa Kanadom ili Meksikom postavimo rakete", izjavio je Putin.

Kako navodi Rojters, Putin je rekao da je NATO "prevario" Rusiju sa pet talasa ekspanzije od perioda Hladnog rata i da su SAD sada "na pragu" Rusije sa svojim projektilima. 

Saopštio je i da sarađuju s Kinom u oblasti bezbednosti i da su oružane snage Kine opremljene najnaprednijim sistemima naoružanja.

"Čak zajedno razvijamo i određene vrste visokotehnološkog oružja. Sarađujemo u sferama svemira i proizvodnje aviona i helikoptera", rekao je Putin i pohvalio rusko-kineske strateške veze kao faktor stabilizacije na globalnoj sceni.

"Evropa preprodaje ruski gas sedam puta skuplje" 

"Evropski kupci preprodaju gas koji dobijaju od Gasproma, shodno dugoročnim ugovorima, po cenama koje važe na spot tržištu, a koje su i do sedam puta više od onih iz dugoročnih ugovora", rekao je Putin.

Naveo je da je Rusija stalno upozoravala evropske partnere na opasnosti od rušenja sistema dugoročnih ugovora, da je Moskva i dalje spremna da pomogne Evropi u situaciji sa cenama gasa, ali je podvukao da je probleme s gasom stvorila sama Evropa.

"Ne, rekla nam je Evropska komisija, treba da pređemo na tržišne odnose, tržište će sve regulisati. Zato sad imaju cenu od preko 2.000 dolara za 1.000 kubnih metara", objasnio je on.

Podsetio je da su evropski gasni operateri skrenuli protok gasa na gasovodu Jamal–Evropa na reverzibilni – od Nemačke do Poljske, i da pumpaju gas iz Nemačke u Poljsku već nekoliko dana, dodajući da postoje svi razlozi za sumnju da su te isporuke organizovane iz Nemačke za Ukrajinu preko Poljske.

"Zašto? Jednostavno zato što snabdevamo Nemačku gasom po dugoročnom ugovoru, po ceni koja je četiri-šest-sedam puta jeftinija nego na spot tržištu", rekao je Putin.

Prema njegovim rečima, preprodaja jedne milijarde kubnih metara ruskog gasa može da donese oko 900.000.000 dolara.

"Imam sve razloge da verujem da će ovaj gas na kraju završiti u Ukrajini", istakao je ruski predsednik.

Ekonomija spremna na šokove

Kako je dodao, ruska privreda se pokazala pripremljenijom za šokove i izazove koje je donela pandemija koronavirusa nego druge zemlje.

"Naša ekonomija, suočena sa izazovima i prinudnim ograničenjima u ekonomiji, ipak se pokazala mobilizovanijom i spremnijom na šokove od mnogih razvijenih ekonomija sveta, čak i ako uzmemo G-20. Očekujemo da rast BDP-a bude 4,5 odsto, inflacija 8 odsto, dok će rast investicija biti na nivou od 6 odsto", poručio je Putin.

Naglasio je i da su međunarodne devizne rezerve porasle sa 595 milijardi dolara na sadašnjih 625,5 milijardi, dodajući da je rast zabeležio i suvereni Fond nacionalnog bogatstva na 185,2 milijarde dolara. 

Gde bi Putin želeo da živi

Jedno od pitanja novinara bilo je i u kom gradu bi Putin izabrao da živi, sa izuzetkom Moskve i Sankt Peterburga.

"Rekli ste osim Moskve i Sankt Peterburga. Zašto ste isključili Moskvu i Peterburg? To su takođe gradovi Ruske Federacije. U jednom od njih sam se rodio. To je moj rodni grad, pa sam prvo, kada ste postavili pitanje, pomislio na Sankt Peterburg", odgovorio je Putin.

Na kraju konferencije, čestitao je svima predstojeću Novu godinu i napustio salu. 

Ograničen broj novinara

Za razliku od prošle godine, kada je konferencija održana u onlajn formatu, na današnjoj su  novinari mogli Putinu da direktno postavljaju pitanja.

Konferencija je održana u izložbenom centru "Manjež" u Moskvi, a bilo je akreditovano 507 predstavnika raznih publikacija i TV kanala, uključujući strane i regionalne.

Za učešće na konferenciji bila su potrebna tri pi-si-ar testa. U skladu sa epidemijskim zahtevima, rastojanje između predsednikovog stola i novinara bilo je najmanje 20 metara.

Novinari su, u sklopu sanitarnih zahteva, na ulazu poprskani srebrnim česticama.