Čitaj mi!

Mirovni sporazum ne briše neprijatelja, ali mora da prekine nasilje – šta smo naučili iz "rešenih“ sukoba

Dok bukti rat između Azerbejdžana i Jermenije u regionu Nagorno-Karabaha, važno je ukazati da nekad naizgled nepomirljivi stavovi dve strane mogu da se približe. To je potvrdio sukob u Severnoj Irskoj, ali i u Istočnom Timoru i Južnoafričkoj Republici.

Severna Irska – mir je moguće postići i kad su stavovi dve strane nepomirljivi

Iako se uzroci severnoirskog sukoba mogu pronaći još u engleskoj politici kolonizacije irskog ostrva iz 17. i 18. veka, savremena faza, koju su Irci kratko nazvali "Nevolje", trajala je od 1969. do 1998. godine.

Sukob se vodio između republikansko-katoličke manjine u Severnoj Irskoj, koja se zalaže za ujedinjenje sa Irskom, i unionističko-protestantske većine, koja želi ostanak unutar Velike Britanije.

U trouglu Londona, Belfasta i Dablina, za skoro trideset godina, život je izgubilo oko 4.000 ljudi i blizu 50.000 je ranjeno.

Imajući u vidu da Severna Irska ima manje od 2 miliona stanovnika, ovaj sukob se smatra najkrvavijim zapadnoevropskim građanskim ratom u drugoj polovini 20. veka.

Okončan je 1998. godine potpisivanjem "Sporazuma na Veliki petak".

"Ovaj sporazum je pokazao da se za postizanje mira ne moraju u potpunosti pomiriti međusobno suprotstavljeni ciljevi sukobljenih strana, već je dovoljno uspostaviti politički okvir u kome bi sukob mogao dalje da se odvija na institucionalan i nenasilan način. Takav politički okvir je cilj sam po sebi, jer svrha mirovnog sporazuma nije u ukidanju sukoba, već u ukidanju nasilja", objasnio je za RTS Goran Tepšić, docent na Fakultetu političkih nauka.

Istočni Timor - primirje je teško uspostaviti bez UN

Istočni Timor, mala država jugoistočne Azije sa oko milion stanovnika, još jedan je primer u studijama o rešavanju sukoba.

Indonezija je iskoristila politički vakuum koji je nastao povlačenjem portugalske imperije 1974. godine i anektirala istočni deo ostrva Timor dve godine kasnije.

To je izazvalo gerilski otpor naroda Istočnog Timora koji se završio posredovanjem UN 1999. godine, na koje su prethodno pristale Indonezija i Portugalija.

U sukobima između 1975. i 1999. godine poginula je četvrtina stanoviništva.

Goran Tepšić podseća da su UN garantovale pravo na samoopredeljenje, pa su se građani Istočnog Timora na referendumu opredelili za nezavisnost koja je formalizovana 2002. godine.

"Ovaj sukob je pokazao da se sukobi veoma teško mogu rešiti bez učešća međunarodnih organizacija i velikih sila, kao i da svako rešenje zahteva njihove garancije", naveo je Tepšić.

Južnoafrička Republika – poluvekovni aparthejd okončan mirnim putem

Sukob u Južnoafričkoj Republici trajao je od kraja četrdesetih do početka devedestih godina 20. veka.

Borba koju je Afrički nacionalni kongres vodio protiv afrikanerske vlasti, koju su činili pripadnici isključivo bele rase i njihove politike aparthejda bila je i nasilna i nenasilna, a procenjuje se da je odnela više od 20.000 života, uglavnom pripadnika crne populacije.

Iako su aparthejd UN proglasile zločinom protiv čovečnosti, on je okončan mirnim putem, a za taj čin su poslednji beli predsednik Južnoafričke Republike De Klerk i njegov naslednik Mandela 1993. godine dobili i Nobelovu nagradu za mir.

"Ono što se može naučiti iz ovog primera je da su mirovna rešenja moguća čak i u uslovima višedecenijske rasne segregacije i tlačenja jedne strane. No, takva rešenja obično zahtevaju dugu političku borbu i promenu međunarodnih okolnosti", naveo je Goran Tepšić.

Mirovno rešenje u Južnoafričkoj Republici podrauzumevalo je i osnivanje Komisije za istinu i pomirenje, čiji je zadatak bio da stvori uslove za tranziciju od aparthejda ka demokratiji, dajući prednost miru i istini u odnosu na pravdu.

Iako je Komisija imala jedinstven pristup pomirenju koji je počivao na javnom priznanju zločina, praštanju i amnestiji zločinaca, njen uspeh je često osporavan, a zamerano joj je što je zanemarila kolektivne žrtve i što je omogućila većini zločinaca da prođu nekažnjeno.

Rešenje mora da zadovolji minimalne zahteve sukobljenih strana i zaustavi nasilje

Severna Irska, Istočni Timor i Južnoafrička Republika pripadaju različitim kulturama i kontinentima, ali imaju nešto zajedničko: mirovno rešenje u sve tri zemlje zahtevalo je uspostavljanje novog političkog okvira koji je kompromisno zadovoljio minimalne zahteve sukobljenih strana i, što je još važnije, zaustavio je nasilje.

Tepšić navodi da takav okvir može dovesti do pomirenja suprotstavljenih stavova, ali da do toga retko kada dolazi.

"Suprotstavljeni stavovi ne moraju predstavljati problem. Oni su često pokazatelj pluralnosti društva, pozitivna civilizacijska tekovina", zaključuje Tepšić.

Iskustva ovih zemalja pokazala su i da je teško doći do mirovnih rešenja bez učešća spoljašnjih aktera, velikih sila i međunarodnih organizacija.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">