Haos se širi Amerikom, može li Tramp da diše

U Americi bukte protesti u 140 gradova zbog ubistva Džordža Flojda. U 40 gradova uveden je policijski čas. Rade Maroević, urednik na Internet portalu RTS-a, kaže da nijednog trenutka rasne podele u Americi nisu došle do ovog nivoa. Kolumnista "Nedeljnika" Ljiljana Smajlović smatra da bi zbog ekonomskog pada i protesta predsedniku SAD Donaldu Trampu trebalo da zastane dah. Milan Krstić, asistent na FPN-u u Beogradu, navodi da bi baš Afroamerikanci mogli da odluče naredne izbore za predsednika SAD.

Kolumnista Nedeljnika Ljiljana Smajlović izjavila je gostujući u emisiji Oko RTS-a da ne bi povlačila suviše olake paralele sa Niksonom, koji je izabran za predsednika pre svega jer je nakon serije protesta obećavao da će ponovo uvesti red i mir.

"Vidim da republikanci govore da će ovo za Trampa biti dobro, jer njegovi tvitovi o tome da će Antifu proglasiti za terorističku organizaciju dobijaju više lajkova nego što je ikada imao. Njemu bi trebalo da je dah stao.

Koliko god da se činilo da je najsrećniji čovek u istoriji politike, njemu su se desile neverovatne stvari, pandemija koja je oborila privredu, i protesti gde je toliko očigledno da su ljudi koji su ogorčeni u pravu.

On se drži sa strane. optužuju ga da izaziva i huška na proteste, ne staje na stranu onih koje su žrtve sistemskog rasizma. Ovo nije dobro za Donalda Trampa, kada se sve pogleda", navela je Smajlovićeva.

Navodi da je ovo savršena oluja za Trampa. 

Rade Maroević, urednik na Internet portalu RTS-a, kaže da nijednog trenutka rasne podele u Americi nisu došle do ovog nivoa.

"U kombinaciji sa 40 miliona novonezaposlenih u Americi, to je najveći udar na SAD posle Drugog svetskog rata, a možda i u istoriji Amerike", smatra Maroević.

Dodaje da Amerika ima ozbiljan problem i da će biti interesantno videti kako će se izvući.

"Kina je uvela dodatne sankcije SAD na uvoz soje, postoji osim rasnih problema i još gomila problema koji će uticati na to kako će se kriza odvijati", ističe Maroević.

Milan Krstić, asistent na FPN-u u Beogradu i urednik sajta americki-izbori.rs, smatra da je pandemija bila jedan od faktora koji su doprineli početku protesta.

"Dva osnovna faktora su činjenica da su ljudi bili dosta dugo zatvoreni, i druga stvar su ekonomske posledice. Oko 40 miliona ljudi se prijavilo za pomoć i naravno da je to najviše pogodilo najugroženije grupe. Ova kriza nije izazvana pandemijom, ona je samo vrh ledenog brega", izjavio je Krstić.

Hladnokrvnost gora od slika iz ratnih filmova 

Smajlovićeva kaže da je pandemija usmerila pažnju ljudi: oni nisu ugroženi zbog boje kože, nego zbog uslova u kojima žive.

"Ovo je gore od Rodnija Kinga, kad je spaljen deo Los Anđelesa. Ovo je gore od svakog ratnog prizora, jer ova hladnokrvnost i ravnodušnost policajaca, da čovek moli za život a da on ne pomera koleno, to je nešto gore od prizora iz ratnih filmova", ističe Smajlovićeva.

Politički analitičar Obrad Kesić kaže da su u Vašingtonu malo opali tenzija i nasilje.

"U Vašingtonu se videlo kako od subote do nedelje opada tenzija i manji je broj demonstranata. To su većinom mlađi ljudi i jako nezadovoljni, spremni da se angažuju stalno, posebno ako se bunt usmeri prema Trampu", izjavio je Kesić.

Svako pitanje se, kaže, pretvara u pitanje izbora predsednika.

"Njegova prva reakcija je bila dobra, poslao je poruku da stvari moraju da se promene, ali je posle dopustio sebi da pošalje par tvitova koji se mogu tumačiti na jedan i na drugi način, da je govorio o potrebi da lokalne vlast deluju odlučnije, a drugi vide da pohvaljuje situaciju i na neki način priželjkuje nasilje. Teme su iste: da je neodlučan, da je odgovoran za smrt ljudi, jer je njegova retorika podelila SAD", rekao je Kesić.

Nije siguran, dodaje, da demokrate mogu najbolje da iskoriste situaciju, oni kontrolišu lokalnu vlast.

"Moramo se prisetiti da je Džo Bjaden pre sedam-osam dana imao veliki skandal. To će biti dominantna tema narednih par nedelja. Za sada se ne vidi kraj protesta. Najavljuju se novi u mnogim gradovima. Bez ozbiljnog dijaloga ne možemo govoriti da će se ova situacija smiriti dugoročno", istakao je Kesić.

Samo jedan odsto prigovora na policiju rešeno u Mineapolisu 

Maroević smatra da je guverner Minesote prenaglio u oceni o tome šta se desilo na protestima.

"Optužio je bele suprematiste, rasiste i nekoliko sati kasnije se ispostavilo da ništa od toga nije tačno, jer oni koji su uhapšeni u Mineapolisu uglavnom su iz Mineapolisa. Problem sa kojim se on suočava je sasvim druge prirode. Od 2009. do danas samo jedan posto prigovora na rad policije je rešen na bilo koji način. Ovo je treće rasno motivisano ubistvo u poslednjih nekoliko meseci. Problem je jako otvoren i gnev naroda je inicijalna kapisla. Sve ostalo što se dešava su samo stvari koje su se dogodile sa strane", ističe Maroević.

Smajlovićeva kaže da su ovde tri policajca još na slobodi, a oni su saučesnici.

"Ako izlazi toliko ljudi i tokom policijskog sata, onda se pitate šta bi bilo da nije izašla Nacionalna garda", rekla je Smajlovićeva.

Krstić kaže da svaki protest otvara potencijal za radikalne pa i kriminalne grupe da ga preuzmu.

"Tokom protesta 2008. zbog Kosova su se obijale radnje. To se dešava u situacijama nekakvog bezbednosnog vakuuma. Ne treba stigmatizovati bunt i označavati da su svi nasilni", kazao je Krstić.

Tramp ne može protiv svoje glasačke baze

Maroević navodi da je policija u Americi prilično šokirana ovim što se dešava.

Smajlovićeva dodaje da Trampa optužuju da je neodlučan, ali da svako u Americi zna šta znači to što Tramp kaže da kada počne pljačkanje, počeće i pucanj.

"Za Trampa je problem što je predsednik kad se ovo dešava. Ja mislim da on nije polarizovao Ameriku. Protesti 'Crni životi su važni' su počeli još za vreme Obame."

Maroević navodi da obraćanje predsednika u ovakvim situacijama nema velikog efekta.

"Najpametnije je možda da čeka i da onda reaguje konkretnim stvarima. Stariji Buš se takvim povodom nije obraćao, Klinton je bio jako rezervisan. Tramp i nema šta da kaže što bi odvelo ljude kući", kazao je Maroević.

Smajlovićeva dodaje da su Trampove najveće pristalice i ljudi iz vojske i da on ne može protiv svoje baze.

"Na kraju krajeva, gore mu gradovi, a da se on plaši da bilo šta kaže, jer će ljudi reći da on ne može da brani. On nije čovek empatije i ne pokušava to da glumi", istakla je Smajlovićeva.

Krstić dodaje da je potrebno da Tramp konsoliduje bazu, a da Amerikanci, posebno u ruralnim predelima, traže bezbednost i da se, ako treba, upotrebom sile prekinu protesti, ali će onda mali broj Afroamerikanaca glasati za Trampa.

"Međutim, jedna struja u Trampovom kabinetu, predvođena Džaredom Kušnerom, navodno sada zagovara veliku uzdržanost, jer Afroamerikanci mogu da budu tas na vagi u nekim državama u kojima će trka Bajdena i Trampa biti veoma napeta. Džordžija, gde u ovom ciklusu može da se desi da Bajden zbog broja Afromaerikanaca na svojoj strani stigne Trampa.

Te države, kolebljive, one će odlučiti pobednika. Koliko god malo Afroamerikanaca da glasa za Trampa, osam odsto onih koji su glasali za njega protiv Hilari 2016. može da bude presudno. Zbog toga ja mislim da je Tramp kolebljiv šta da radi i da zato ponekad šalje kontradiktorne poruke", naveo je Krstić.

Niko ni na prošlim izborima nije verovao da Tramp može da pobedi

Smajlovićeva ističe da u optužnici protiv policajca koji je učestvovao u ubistvu Flojda piše da na vratu Afroamerikanca nema tragova gušenja.

"Belci su se uplašili, crnci će ostati kod kuće jer su se uplašili. Belci će izaći da glasaju jer će biti uplašeni", navela je Smajlovićeva.

Krstić ističe da ne zovu Bajdena džabe "Uspavani Džo".

"Neće apriori da se kapitalizuje na demokratskoj strani ova situacija", dodaje Krstić.

Maroević navodi da ni prošli put niko nije verovao da Tramp može da pobedi.

Da su policajci pohapšeni, dodaje Smajlovićeva, protesti bi se završili.

"Ne vidimo širu sliku kakvi su ciljevi tog protesta", izjavio je Maroević.

Krsić smatra da će protesti zavisiti od toga kakva će biti situacija u otvaranju ekonomije nakon krize izazvane kovidom.