Nove sankcije SAD protiv Rusije – udarac za evropsku ekonomiju

Evropa mora obezbediti priliv velike količine gasa, pošto se čini da će Rusija istrajati na odluci da od kraja 2019. godine obustavi dostavljanje gasa Evropi preko Ukrajine, dok svi alternativni projekti gasovoda iz Azerbejdžana, Izraela, s Kipra, iz Iraka nisu krenuli u opipljiviju izgradnju.

Britanski list Fajnenšel tajms je ocenio da potez američkog Senata "vidi kao nezakonitu pretnju snabdevanju Evrope energijom", a španski dnevnik Pais je naveo da je to "bukvalno razbesnelo Evropsku uniju".

List italijanskih poslovnih krugova Il sole 24 ore smatra da sankcije usaglašene u Senatu Kongresa SAD znače "da se udari po Rusima u ime Ukrajine, a u stvari da se uzdrmaju Evropljani, tačnije Nemci... pa je to višenamensko diplomatsko-ekonomsko oruđe".

Amerikanci i njihovi saveznici unutar EU hoće da sankcijama spreče "još veću zavisnost Evrope od ruskog gasa", Senat SAD kaže da će to "ugroziti i reforme u Ukrajini", a evropske diplomate u Briselu misle da centri moći u Vašingtonu time samo nastavljaju nastojanje da spreče jačanje Nemačke i naročito njenog potencijalno strateškog ekonomskog partnerstva s Rusijom.

Ali, ako sve govori da Moskva neće odustati od zavrtanja slavine za dostavljanje gasa Evropi preko Ukrajine, gasovod "Turski tok", dogovoren između Moskve i Ankare, bi - kažu privatno zvaničnici u Evropskoj komisiji - mogao biti odušak za evropske energetske potrebe jer bi preko Grčke, Bugarske, a delom i Srbije, znatne količine ruskog gasa mogle stići do Južne i Srednje Evrope.

Veliko nezadovoljstvo su najavljene američke sankcije izazvale u mnogim političkim centrima i poslovnim krugovima EU, iako ćuti Evropska komisija koja je dala zeleno svetlo za rusko-nemački gasovod "Severni tok 2".

Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron su odlučno osudili potez američkog Senata, a portparol nemačke kancelarke Štefan Zajbert je upozorio da to "jednostavno ne sme da se dogodi".

Šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel i austrijski kancelar Kristijan Kern su predočili da "sankcije kao političko oruđe ne smeju biti povezane s ekonomskim interesima" i, mada to nisu izričito rekli, jasno su ciljali na to da Senat SAD sankcijama takođe utire tržišni prostor za probno već započete isporuke američkog gasa iz uljnih škriljaca, naročito u Poljsku i baltičke zemlje.

Već narušeno strateško "bratstvo i jedinstvo" Evropske unije i Amerike doživelo je nov težak udarac, jer odluka Senata SAD o novim sankcijama Rusiji suštinski bitno udara po čisto ekonomskim interesima evropskih kompanija koje bi htele da nastave posao izgradnje velikog i Evropi potrebnog novog gasovoda "Severni tok 2".

Američki potez je takođe dolio ulje na vatru nesloge i sukoba unutar članica EU, jer posebno baltičke zemlje, kao i Poljska, Švedska i Slovačka, smatraju da bi "Severni tok 2" ne samo nastavio veliku zavisnost mnogih istočnih i zemalja Srednje Evrope od ruskog gasa, već u izgradnji "Severnog toka 2" vide i geopolitičke interese Rusije - da jednog dana poveća uticaj na sudbinu Evrope.

Te zemlje, a to misle i neki komesari u Evropskoj komisiji, smatraju da bi "Severni tok 2" zapečatio sudbinu Ukrajine, koja bi prestankom isporuka ruskog gasa preko svoje teritorije godišnje gubila zaradu od po blizu dve milijarde evra, što mahom koristi za otplatu kredita zapadnim bankama.

Ovoga puta krivac za kvarenje odnosa EU-SAD nije predsednik Donald Tramp, koji bi čak mogao i da zaustavi nove sankcije protiv Rusije i, posredno, protiv evropskih kompanija, već je to Kongres, što vodeći političari EU vide kao nedopustiv i, štaviše, kao potez opasan po ionako uzdrmane odnose Evrope i Amerike.