Emanuel Makron novi predsednik Francuske

Novoizabrani predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je da se se njegovom pobedom na izborima "otvara nova stranica" za Francusku i dodao da je to nova "strana nade i poverenja".

Poručio je da će, kao predsednik, braniti i Francusku i Evropu, i da će nastojati da evropske institucije približi evropskim narodima. Istakao je da počinje nova era u istoriji Francuske.

"Večeras je okrenuta nova stranica u našoj dugoj istoriji", rekao je Makron.

Makron je priznao da u francuskom društvu postoje podele koje su navele ljude "da glasaju za ekstremne partije", istakavši da će se boriti protiv podela u zemlji nakon što je, kako je naveo, izborna kampanja iznela na videlo "gnev, zabrinutost i sumnje" mnogih glasača, prenosi AFP.

Novoizabrani šef francuske države pozdravio je dosadašnjeg predsednika Fransoa Olanda, ali i svoju protivkandidatkinju Marin le Pen.

Samo 11 minuta po zatvaranju birališta Marin le Pen je pozvala Makrona i čestitala mu na pobedi. Ona je najavila da će osnovati novi patriotski pokret koji će učestvovati na parlamentarnim izborima u junu.

"Poželela sam mu uspeh pred ogromnim izazovima koji ga čekaju", rekla je Le Penova.

Iz ugla Makronovog izbornog tima, telefonski razgovor Makrona i Le Penove bio je "kratak i srdačan".

Nedugo nakon zatvaranja birališta oglasio se francuski premijer Bernar Kaznev koji je rekao da su Francuzi izabrali Makrona za predsednika. Kako je rekao, francuski narod je izabrao da zadrži svoje mesto u srcu Evrope.  

Ispred Luvra, u centru Pariza, više hiljada ljudi okupilo se da bi pozdravilo pobedu svog kandidata, koji im se obratio.

Pored velike staklene piramide ispred Luvra ispred koje je postavljen ogroman ekran, pristalice novog predsednika mahale su zastavicama i uzvikivale "Makron predsednik". Novom francuskom predsedniku stižu čestitke.

Emanuel Makron, u skladu sa francuskim zakonom, preuzeće dužnost od dosadašnjeg predsednika Fransoa Olanda i položiti zakletvu najkasnije 14. maja, navode francuski mediji.

Na osnovu delimičnih rezultata, Emanuel Makron je osvojio je 66,06 odsto, a njegova protivnica, Marine le Pen, 33,94 odsto glasova u drugom krugu izbora za predsednika, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. 

Pravo glasa na današnjim izborima imalo je ukupno 46,97 miliona Francuza upisanih u biračke spiskove, uključujući 1,3 miliona izvan Francuske. Glasalo se na 66.646 biračkih mesta.

Procenat Francuza koji nisu glasali u drugom krugu najveći je za poslednjih skoro 50 godina i iznosi više od 25 odsto, prenosi AFP pozivajući se na izborne ankete. 

Izbore je obezbeđivalo 50.000 policajaca i žandarma kao i 7.000 vojnika. 

Biografija Emanuela Makrona

Emanuel Makron, osnivač i lider nezavisnog pokreta "U marš!", bivši je bankar koji se nikada dosad nije kandidovao na izborima.

Ovaj ambiciozni 39-godišnji novajlija u političkim vodama, koji važi za zagovornika poslovanja i deregulative, uzdrmao je, međutim, francusku politiku umećem iskusnog političara, navodi Bi-Bi-Si.

Potiče iz severnog grada Amjena, iz lekarske porodice, a školovao se u Parizu gde je studirao filozofiju, nakon čega je postdiplomske studije završio na prestižnom Institutu političkih nauka i u elitnoj Nacionalnoj školi administracije.

Godine 2008. pridružuje se kući "Rotssilf & Si", gde četiri godine radi kao investicioni bankar, a prvi put je "ukus vlasti" osetio pod Olandom kome je postao ekonomski savetnik, da bi 2014. preuzeo i dužnost ministra ekonomije.

Kao ministar je ukinuo propise koji su dotad važili u nekim industrijskim sektorima i dozvolio da prodavnice duže rade nedeljom.

Radio je za socijalističku vladu, ali su mu se pojedini u levom krilu partije suprostavili, pa je posle dve godine provedene na funkciji ministra podneo ostavku i osnovao sopstveni, nezavisni pokret.

Strastveno se zalaže za evropske integracije i tržište EU smatra ključnim za Francusku kako bi, kaže, preporodila svoju iscrpljenu ekonomiju.

Za veći deo francuske poslovne zajednice postao je "dašak svežeg vazduha", s listom političkih predloga u korist poslovanja usmerenih na podsticanje privrednog rasta.

Makron ima plan o javnim investicijama vredan 50 milijardi evra koji bi obuhvatio obuku za posao, prelazak sa uglja kao energetskog izvora na obnovljive izvore energije i modernizaciju infrastrukture.

Planira značajna smanjenja poreza za korporacije i više prostora za kompanije u pregovorima o 35-časovnoj radnoj nedelji, odnosno planira da mladima produži radne sate, dok bi zaposlenima u petoj deceniji omogućio kraću radnu nedelju.

Namerava da smanji stopu nezaposlenosti sa sadašnjih 9,7 na sedam odsto, ali i da zabrani upotrebu mobilnih telefona u školama za mlađe od 15 godina.

Makron sebe predstavlja kao "neprijatelja nacionalizma" i kandidata "otvorene Francuske koja ima svoje interese – bezbednosne, ekonomske i socijalne, koje želi da brani, ali operiše u otvorenom svetu".

U žustroj televizijskoj debati održanoj 3. maja pokazao je da ume da uputi uvrede žestoko koliko i njegova nacionalistička protivnica Marin le Pen, dok i naziv njegovog pokreta, "U marš!", opisuje karakter ovog ambicionog čoveka "u pokretu".

Njegovu strastvenost za govornicom mnogi ismevaju, ali je on uspeo da sebi obezbedi pozamašnu podršku i prenese poruku biračima, dok njegov pokret ima više od 200.000 sledbenika s platformom koja kombinuje javna ulaganja s politikom naklonjenom poslovanju.

Od 2007. oženjen je svojom bivšom nastavnicom drame Brižit Tronje, koja je 24 godina starija od njega, a koja kaže da joj je još kao 17-godišnjak obećao da će, šta god radila, ona biti njegova supruga.