Milostivi ruski care, pomozi!

"Moja vojska stoji danas pred najžalosnijim svršetkom. S nadom i uverenjem da će se na jadranskom primorju snabdeti i reorganizovati na miru uz obećanu pomoć saveznika, ja sam je preveo preko albanskih i crnogorskih planina. Ništa od obećanog što je potrebno za izdržavanje i reorganizaciju ovde nismo našli ..." - tako je regent Aleksandar Karađorđević započeo pismo koje je decembra 1915. godine uputio ruskom caru Nikolaju Drugom Romanovu.

Srpski vojnici su očekivali da će u Skadru naići na magacine sa hranom i da će njihovoj muci, posle pređenih skoro 500 kilometara peške, napokon doći kraj. Ta očekivanja nisu bila nerealna, takva obećanja dobili su od saveznika na početku povlačenja. U Skadru ih je, međutim, dočekala glad. Počela je sezona kiša, bilo je veoma hladno, a nigde skloništa i zaklona za iznemogle srpske vojnike. Umiranje u Skadru je jedna od najstrašnijih etapa Albanske golgote.

Srpski vojnici umirali su na ulicama, ispred albanskih kuća, u logorima oko grada gde su boravili. Svedoci kažu da je kapela u koju su donošeni mrtvi srpski vojnici svakodnevno bila puna do tavanice. Dnevno je umiralo od 30 do 40 ljudi. Ostali su brojni zapisi koji ilustruju izgladnele i iznurene vojnike kako u dronjcima sede po ulicama Skadra i kako jedva uspevaju da izgovore samo jednu reč, samo da kažu "hleb".

Po posleratnim zapisima sveštenočuvara srpskog vojničkog groblja u Skadru Lazara Matijevića, procenjuje se da je u okolini Skadra umrlo oko 5.000 srpskih vojnika i civila. To su žrtve iz balkanskih ratova i stradalnici povlačenja iz 1915. i 1916. godine. Kraljevina Jugoslavija je planirala da izgradi spomen-kosturnicu u Skadru u znak sećanja na umrle junake.

Idejno rešenje je uradio čuveni ruski arhitekta Krasnov, određena su čak i finansijska sredstva te davne 1938/1939. godine, ali je novac potrošeni za spomen mauzolej na ostrvu Vido. Tako, u Skadru danas nema nikakvog znamenja koje nas podseća na stradanje srpskog naroda i države.

A tih dana u Skadru i okolini bilo je veoma teško. Više nije bilo nade za izbavljenje. Sve ono što su čekali, spas kojem su se nadali, sve ono što ih je vodilo napred dok su prolazili snežne planine i klisure, sada je nestalo. Postojali su samo glad i umiranje.

U Skadru nije bilo hrane jer saveznici nisu mogli da transportuju teret do najsevernije albanske luke Sveti Jovan Medovski. Problem je bio što je luka isuviše plitka, a neprijatelj isuviše blizu. Od Kotora, glavne pomorske baze Austrougarske, do luke Sveti Jovan Medovski, hidroavionima je bilo potrebno pola sata, neprijateljska podmornica stizala je za sat vremena.

Svaki transport u Medovi trajao je satima jer je obala peščana i plitka. Veliki brod je morao da se usidri stotinama metara dalje od obale, a to je davalo dovoljno vremena neprijateljskim hidroavionima i podmornicama da dejstvuju. Svaki drugi brod koji je došao u ovu luku bio je potopljen. U brodu Brindizi, koji je potonuo u neposrednoj blizini Medove, stradalo je oko 400 crnogorskih dobrovoljaca koji su došli iz Amerike kako bi se pridružili i pomogli srpskoj vojsci.

Tih dana, sredinom decembra, duvao je tako jak vetar da su promrzli srpski vojnici i izbeglice luku San Đovani di Medua nazivali „Sveti Jovane ti ne Duvaj". Danima su sedeli na plaži pogleda uprtog ka pučini, na horizontu su tražili brod koji je bi bio njihovo spasenje. Kada su se ujutru budili, kraj zapaljenih vatri na plaži ostajali su da leže mrtvi vojnici. Sahranjivali su ih tako što su tela polagali u more. Svojevrsna „Plava grobnica" nastajala je tih dana i u vodama medovskog zaliva.

Posle brojnih potapanja brodova, saveznici su sredinom decembra obustavili svaki dovoz hrane u Sveti Jovan Medovski. Srpski vojnici dobijali su jedva po 200 grama proje dnevno. Za izbeglice hrane nije ni bilo. Srpska vlada i regent bili su očajni. Svakodnevno su zasedali u zgradi skadarske opštine i sa saveznicima pokušavali da pronađu rešenje za spas srpske vojske i naroda. Nije bilo jedinstvenog stava gde evakuisati a potom i reorganizovati srpsku vojsku. Srpska vlada je insistirala da transporti krenu iz luke Sveti Jovan Medovski, saveznici su tvrdili da to nije bezbedno.

Regent Aleksandar Karađorđević na kraju piše pismo ruskom caru i moli ga za pomoć. Posle nekoliko energičnih diplomatskih inicijativa ruskog cara Nikolaja Romanova i ministra spoljnih poslova carske Rusije Sergeja Sazonova, situacija u Skadru i Medovi lagano se poboljšava.

Englezi šalju pomoć u hrani. Ubrzo zatim kreću i prve evakuacija iz Medove. U Bizertu, francusku luku na severu Tunisa, brodovima je transportovano 1.400 najbolesnijih srpskih vojnika. Posle molbe ruskog cara francuska formira specijalnu misiju na čijem čelu je general Pijaron de Mondezir. On dolazi na albansko primorje kako bi utvrdio brojčano, ali i opšte stanje srpske vojske.

Francuzi brzo donose i odluku da srpska vojska bude evakuisana na grčko ostrvo Krf. Međutim, do izbavljenja na Krfu, srpska vojska još strada. Pad Crne Gore i napredovanje Austrougara sa severa, ubrzalo je evakuaciju iz Skadra i Svetog Jovana Medovskog. Brodovima se nije moglo. Srpski vojnici krenuli su peške ka novoj sigurnijoj luci, ka Draču i Valoni. Pred njima su bili blato i močvare, novih 240 kilometara peške, novi put stradanja i umiranja.

Tekst je deo dokumentarnog filma "Srbi na Krfu" koji Radio-televizija Srbije realizuje u koprodukciji sa Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije. Realizaciji filma su pomogli Ministarstvo odbrane RS i Ambasada Velike Britanije u RS.

Fotografije, koje do sada nisu objavljene u Srbiji, dobijene su od Ministarstva kulture Republike Francuske a uz posredovanje Ambasade Republike Francuske u Srbiji.

Stručni konsultant projekta "Srbi na Krfu" je Miloš Ković, docent Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

broj komentara 26 pošalji komentar
(subota, 12. mar 2016, 23:46) - Иван М. [neregistrovani]

Николај Романов, руски цар мученик!

Николај Романов, руски цар мученик, спасао је Српску војску. Док он није запретио, нико није хтео Србима да помогне. Сви су калкулисали да не ризикују и да простиш зезали остале! Срби умиру! Цар Романов, ризикује свој царски трон због нас Срба, а касније су му се преко револуције добро осветили за сав капитал који је поседовао у целом свету на своје име и био најбогатији човек на свету! Убили су га да му отму све то, као што и нас данас убијају и дезинформишу, пљачкају на све стране, да би могли да отму оно главно, наше ресурсе и богатства! Коме то није јасно нека путује, широка му Еуропа и Свет!

(nedelja, 06. mar 2016, 19:22) - anonymous Pero [neregistrovani]

Prijatelji??

Samo medju narodima postoji prijateljstvo,,a ne medju
drzavama..
Pero

(nedelja, 06. mar 2016, 19:12) - anonymous [neregistrovani]

Srpska vojska

Samo srpska vojska može da pomogne svojoj zemlji. Uvesti pod hitno služenje vojnog roka, makar bilo i dobrovoljno. Patrioti će se masovno odazvati. Dovoljno je i 6 meseci, ako je kvalitetna obuka na modernim sredstvima. Neko je napisao da naši vojnici nisu znali kako da upotrebe puške koje su poslali Rusi. Zato treba dobro osposobiti mlade vojnike i narod preko teritorijalne odbrane i civilne zaštite. Prvo moramo sami za sebe nešto da uradimo, pa će nam i prijatelji pomoći.

(nedelja, 06. mar 2016, 18:09) - Горан [neregistrovani]

спасење

У Скадру једноставно није било могуће помоћи и то се показало касније када је чак и српска Врохвна команда прихватила чињенице и кренула да ље ка Драчу и Валони. Зашто се војска ту скупила је једноставно: у тренутку је даљи покрет био малтене немогућ због бара и мочварног терена. Нажалост, није била могућа ни достава помоћи, и то лепо стоји у тексту. Аустријанци су могли из Котора да стигну за пола сата, тај део мора има доста олупина-италијанских и франуцских бродова који су потопљени баш тада када су српској војсци довозили помоћ, ко воли да рони може да их види. Зар ви мислите да би било која земља допустила да јој се бродови тек тако потапају? Руски цар је послао молбу за помоћ, није било ту никакве претње сепаратним миром, који је ипак касније склопљен са Немачком, након преговора у Брест-Литовску,и то независно од Србије. Руски цар није послао помоћ када је била потребна на почетку рата, послали су пушке које српски војнници нису знали да користе, где су мере биле у врстама..... мој прадеда је о томе причао јер је био једна од оних који су добили те руске пушке и које јесу један од разлога пораза на Текеришу.
Руси јесу блиски, али они немају никакве жеље да помогну, схватите то већ једном.

(nedelja, 06. mar 2016, 18:03) - anonymous [neregistrovani]

@Prijatelj

Jeste, Srbija nam je svima najpreca, ali zaboravljate da je Srbija tada bila na kolenima, pretio nam je totalni sunovrat i nacije i drzave, a od saveznika nije bilo ni traga ni glasa dok nije usledio ruski ultimatum. Tako da je pored naseg vojnika, za spas Srbije kljucnu ulogu odigrala Rusija. I na tome joj vecno moramo biti zahvalni.

(nedelja, 06. mar 2016, 17:14) - anonymous [neregistrovani]

Prijatelj.....

To je sirok pojam , ..nama treba---.biti mudar I ne biti naivan , siguran u sebe I u svoje snage ,...ne ocekivati da ce neko drugi uvijek ciniti nesto za tebe ,( ne cinimo ni mi za druge ), uvijek je bio interes prvi pa onda prijateljstvo.Moj jedini I najveci prijatelj je Srbija, to je moje ...

(nedelja, 06. mar 2016, 16:44) - anonymous [neregistrovani]

Спасили су нас Руси

Види се да не разумеш. Помоћ је стигла тек кад је Русија запретила да ће изаћи из рата и потписати мир са Немачком ако Французи и Енглези не пошаљу помоћ Србима .
Да није било руског ултимамтума , помоћ никад не би стигла и наши војници би помрли на албанској обали . Сваком ко главу користи за размишљање јасно је ко је спасио Србе . То су Руси.

(nedelja, 06. mar 2016, 16:37) - anonymous [neregistrovani]

Politika

i posle svega ovoga napraviti Jugoslaviju koju su Hrvati zeleli samo da ne bi izgubili rat, a posle je nisu hteli. Stvarno glupost nevidjena.

(nedelja, 06. mar 2016, 16:31) - anonymous Moma Dr Alatnicarskih nauka [neregistrovani]

Ako te stvarno ima

Boze,Boze,ja sam "nevernik",ali ako te stvarno ima,vidis li po nasim komentarima, u sta smo se pretvorili od dolaska "demokratije",ili su sve ove nebuloze cucale u nama,koji nikada nismo procitali ni jednu pravu knjigu,kojih je,priznajem, veoma malo i uzasno ih je tesko naci. Svi smo "otrovani" razlicitim pisanijima,nazovi velikih znalaca,i politickih i stranackih reklamera.Na zalost tesko je sastaviti jedva 3-4 istoricara, koji imaju priblizno jednake naucno istorijske rezultate.Izgleda nam je to sudbina.!

(nedelja, 06. mar 2016, 14:58) - sinisa [neregistrovani]

ne razumem

Koliko ja shvatam pomoc smo dobili od Britanaca i Francuza,a od Ruskog Cara samo molbu ili je i Rusija poslala neku pomoc?. Ne razumem.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">