Kad vladari dele sudbinu naroda

Regent Aleksandar Karađorđević, iako operisan i bolestan, odlučio je da ne napušta Albaniju. Želeo je da ostane sa svojim vojnicima i sa njima podeli sudbinu. Stari kralj Petar se povlačio sa izbeglicama preko teško prohodnih albanskih planina. Bio je nezadovoljan odnosom Italijana prema srpskoj vojsci u Albaniji. Tražio je da ga zovu general Topola.

Regent Aleksandar je put od Prizrena do Skadra prešao jašući na konju za dva dana. U pratnji nekoliko svojih gardista uspeo je da pređe 115 km za tako kratko vreme i da među prvima stigne na sever Albanije. Iscrpljujuće jahanje ostavilo je posledice na zdravlje glavnokomandujućeg srpske vojske. Početkom januara 1916. godine, regent je u Skadru imao veoma tešku operaciju.

Iako bolestan i iscrpljen, odlučio je da ostane uz svoje vojnike. Odbio je da brodom bude prevezen u savezničku pomorsku bazu u italijanskom gradu Brindizi. Dirljiva je scena koja opisuje susret dede i unuka, crnogorskog kralja Nikole i srpskog regenta Aleksandra do koga je došlo u ranim jutarnjim satima 21. januara 1916. godine u luci Sveti Jovan Medovski koja se nalazi na 50-ak kilometara od Skadra.

Kralj Nikola, iako u vrlo lošim odnosima sa kraljem Petrom, za regenta Aleksandra bio je veoma vezan. Svedoci kažu da je plakao kada ga je video iznurenog i bledog. Zvao ga je „Sandro" a regent njega „Đedo".

Deda je unuka molio da krene sa njim u Italiju, rekao mu je da je italijanski kralj obezbedio zamak u Italiji i da je bolje da tamo ode, oporavi se i da se kasnije pridruži srpskoj vojsci. Regent Aleksandar je odbio da napusti svoje vojnike. Pošto mu Italijani nisu obezbedili prevoz brodom do Drača, već samo do Brindizija , regent je odlučio da, iako bolestan, nastavi povlačenje. Kažu da je stalno ponavljao da je sudbina njegovih vojnika i njegova sudbina. 

Tu se su Đedo i Sandro rastali. Kralj Nikola je otišao u Italiju i kasnije u Francusku, a regent je sa svojim vojnicima nastavio put pešice do Drača. Kažu, da su se tada Aleksandar i Nikola poslednji put videli.

Regent Aleksandar krenuo je iz Skadra na put dug oko 100 km. Tih dana, početkom januara 1916. godine padale su silne kiše, reke su se izlile i ceo predeo je bio močvaran. Svuda je bili blato i glib. Mnogi su umirali zarobljeni u blatu. Za gladne i iscrpljene srpske vojnike bila je ovo najteža faza povlačenja.

Tu sudbinu delio je i njihov komandant - regent Aleksandar Karađorđević. Zabeležena je scena u kojoj srpski vojnici prilikom prelaska reke Mat nose iznemoglog i bolesnog regenta Aleksandra na leđima. Potpukovnik Panta Draškić u svojim memoarima je kasnije napisao:  

„Ja sam kao najjači uzeo Prestolonaslednika na leđa da ga preko ovoga mesta prenesem... Usled rane od operacije on nije mogao da legne potrbuške, no se izvitoperio na desni kuk. To je bilo i meni i njemu nezgodno. Mene je žuljilo i zanosio me je njihanjem, a njega je ta usukanost bolela. Počeo je da viče: „Pustite me" - i da otima ruke koje sam ja čvrsto držao. Bilo mi je dozlaboga teško, a blatu nikad kraja, a u ovo blato nisam nikako smeo pustiti Prestolonaslednika. Kad sam stigao na kraj bio sam zbilja na kraju snage".

I stari kralj Petar delio je sudbinu svoga naroda. On je peške prošao surove i teško prohodne planinske visove na putu iz Prizrena za Lješ. Ostale su fotografije na kojima vidimo starog kralja kako na planinskom visu Ćafa Malit razgovara sa francuskim novinarom.

Kralj Petar je iz Skadra nastavio dalje za Drač. Na tom putu video je stradanje srpskih regruta, mladića starosti od 17 do 19 godina kojima italijanski vojnici nisu dali da nastave dalje povlačenje ka jugu Albanije. Italijani su oblast Valone, koju su zauzeli još 1914. godine, smatrali svojom interesnom sferom i prisustvo srpskih vojnika doživljavali su kao opasnost.

Francuski general Pijeron de Mondezir kaže da mu je stari kralj u Valoni, gde je italijanskim brodom prebačen iz Drača, pričao da se Italijani prema njemu ponašaju kao prema zarobljeniku, da mu ne dolaze nikakve vesti, da ne napušta kuću gde je smešten. Tražio je da ga oslovljavaju general Topola. Mondezir navodi i da mu je Njegova ekselencija general Topola rekao i da su Italijani od regenta Aleksandra tražili da potpiše dokument kojim će potvrditi da srpska vojska nema nameru da okupira Albaniju posebno Valonu.

Stari kralj Petar je među prvima prebačen iz Valone u Italiju. Kad je stigao u Brindizi nije želeo ni sam kim od Italijana da se sretne. Posle nekoliko dana provedenih u Brindiziju kralj Petar otišao je u Grčku. Tamo je general Topola, kako je želeo da ga oslovljavaju , bolestan i star dočekao kraj rata

Tekst je deo dokumentarnog filma „Srbi na Krfu" koji Radio-televizija Srbije realizuje u koprodukciji sa Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije. Realizaciju filma su pomogli Ministarstvo odbrane RS i Ambasada Velike Britanije u RS.

Stručni konsultant projekta „Srbi na Krfu" je Miloš Ković, docent Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

broj komentara 12 pošalji komentar
(ponedeljak, 29. feb 2016, 19:34) - anonymous Moma Dr Alatnicarskih nauka [neregistrovani]

Ideja

Jugoslavija i socijalizam nisu propali zato sto su bili anti srpski,vec zato sto su bili antinacionalisticki i antifasisticki. Nacionalizam i sovinizam su braca rodjena, a fasizam se ne naziva bez veze i naci-fasizam i nacizam.

(nedelja, 28. feb 2016, 18:06) - anonymous [neregistrovani]

Hmet

Imamo Milanovac gornji i donji i Petrovac na Mlavi i Petrovcic,Obrenovac.....

(nedelja, 28. feb 2016, 17:54) - Воронцов [neregistrovani]

Само са стварањем Југославије сви југословенски народи могли су бити у једној држави

Заправо и ради се о народу истог генетског порекла, а само су религије створиле различите нације. Како год да су повучене границе, без Југославије делови народа остали би ван тих граница и сигурно да би и тада постојао реваншизам и незадовољство. Колико год да је било непријатељства и екстремизма у Југославији унутрашње снаге је не би срушиле да није било спољног фактора. Спољни фактор је срушио Југославију и 1941. и деведесетих година. И да није било Југославије појавио би се Хитлер и Мусолини и Други светски рат и ко зна како би Срби прошли. Исто тако деведесетих појавио би се свемогући НАТО. Дакле Срби не треба да криве Југославију за сва зла која су се десила, већ унутрашње екстремисте и спољну агресију. Није 1914. било Југославије па су Срби све једно страдали. Срби су заправо страдали у време када није било Југославије, када је срушена и страдавали су у њеним рушевинама.

(nedelja, 28. feb 2016, 16:12) - anonymous [neregistrovani]

Ideja

Ideja Jugoslovenstva je plemenita mudra.Mi danas znamo da je utopiska ideja ali to oni koji su je stvarali nisu znali.Jugoslavija kao i socijalizam propala je jer je bila antisrpska.Tu vise nema dilema.

(nedelja, 28. feb 2016, 14:38) - Borislav Marić [neregistrovani]

Jugoslavija


Istina je da su Srbi najmanje dobili od Jugoslavije, čak bi se moglo reći da su mnogo toga i izgubili za razliku od svi ostalih, međutim, stvaranje zajedničke države je bio jedini način da svi narodi na prostoru bivše Jugoslavije postanu slobodni, a da je zaista postojala opasnost od ponovne okupacije potvrdilo se 1941 kada su nacisti i fašisti pokušali da porobe i narode na prostoru bivše Jugoslavije

(nedelja, 28. feb 2016, 14:16) - Mića Bor [neregistrovani]

Imao je Karadjordjevu zvezdu

Slušao sam srpske ratnike kao dečak na slavama, kod mojih dedova. Bile su to priče kojih se i dan danas sećam .Kaže starina:Solunski front ,pada komanda juriš i mi iz rovova trtčeći i usput pucajući grabimo napred opet zaležemo. Gledam redova desno od sebe,trese mu se ranac na ledjima ,od straha,ili . Nedugo zatim pogibe bog mu dušu prosti. Ma nisam imao vremena za strah,hitao sam ko manit dalje. Ka kući,deci ženi,ako me čeka a čekala je prokleta bila. Evo je tu je,starica povi pogled, u licu porumeni ...

(nedelja, 28. feb 2016, 14:00) - anonymous [neregistrovani]

Re:Jugoslavija

Da je nisu razrusili oni koji su je stvorili, bilo bi mnogo boje svima nama. Bili bi jaci i niko ne bi mogao da nas uništava kao sto nas sada uništavaju. Nije Jugoslavija nikome nista kriva, krivi su oni koji su hteli da nas uniste i polako nas uništavaju. A vredi reci i to, kralj Aleksandar je ostao uz svoj narod i stradao sa njim, a onaj lezilebovice Petar pobeže sa svim blagom u englesku, a njegovi se sada sepure po Beogradu, a ne znaju ni srpski jezik. Da se nisu vratili zbog naroda? Vratili se da pokupe ta se moze, a takvi kao vi, kojima je smetala Jugoslavija, njih gledaju kao bogom dane. Eh, samo da se Jugoslavija nije raspala!! Svima bi nam bilo bolje.

(nedelja, 28. feb 2016, 11:42) - anonymous [neregistrovani]

re Jugoslavija

Jugoslaviju su hteli bas oni koji su je posle rasturili. Trenutno radimo opet po sve njihovoj zelji. Po mome Jugoslavija i nije bila losa ni kao kraljevina ni ona Titova. Trebala je samo da opstane ojaca i ne dozvoli da joj se niko mesa.

(nedelja, 28. feb 2016, 11:22) - anonymous [neregistrovani]

Koliko je Balkan svoj?

Grčka se oslobodila od Otomanskog carstva još 1829., pa ipak su morali da pristanu na uslov Engleza i prihvate bavarskog kralja zbog strateških razloga (Rusija na Sredozemlju).

(nedelja, 28. feb 2016, 10:23) - anonymous [neregistrovani]

Velike patnje naseg naroda

Danas kao da unistavamo sami sebe