Srbija 1915 – Čekajući saveznike

Srpska vlada je očekivala da će tokom austrougarsko-nemačko-bugarskog napada savezničke snage pomoći Srbiji. Plan je bio da francusko-engleske trupe iz Soluna krenu u ofanzivu i spoje se sa srpskom vojskom. Malobrojne snage koje su zaposele jug Makedonije nisu mogle ozbiljnije da se suprotstave bugarskoj vojsci. U Parizu, Londonu i Petrogradu nije bilo političke volje da se krene u ozbiljnu ofanzivu. Srbija je ostavljena sama, prepuštena znatno nadmoćnijem neprijatelju.

Jake austrougarsko-nemačke snage su početkom oktobra 1915. godine napale Kraljevinu Srbiju. Otpor srpske vojske nije mogao da spreči napredovanje neprijatelja. Čekala se pomoć savezničkih snaga koje su se nalazile u Solunu. Velika ofanziva zatekla je Vladu Kraljevine Srbije u Nišu, gradu koji je od jula 1914. godine postao ratna prestonica.

Zapisi iz tog vremena govore da je francuski poslanik tih dana obavestio Vladu Kraljevine Srbije da francuske trupe polaze iz Soluna pod komandom generala Bajua i da će železnicom preko Skoplja stići do Niša. Planirano je i da nova saveznička baza bude Skoplje.

Vest o dolasku saveznika, građani Srbije primili su sa oduševljenjem. Vladala je velika radost. Bio je to poslednji tračak nade da će Srbija biti spasena. Započete su pripreme za doček savezničkih trupa. Početkom oktobra su gradovi duž železničke pruge bili okićeni slavolucima. Savezničke trupe svečano su iščekivane u Đevđeliji, Strumici, Velesu, Skoplju, Leskovcu, Nišu... U niškim školama devojke su vezle francuske zastave, đaci su učili da pevaju Marseljezu, kuće i ulice bile su okićene engleskim, francuskim i ruskim zastavama i cvećem. Ljudi su se danima okupljali na železničkim stanicama kako bi pozdravili svoje spasioce, koji, kako se govorilo, tek što nisu stigli.

Svedoci govore da su tih prvih dana oktobra 1915. godine dobošari u Nišu najavljivali dolazak Francuza i Engleza. Naveče bi razočarane građane dobošari ponovo obaveštavali kako zbog kiše saveznici nisu stigli, ali kako, eto ka Srbiji sigurno kreću već sutra. Znalo se da savezničke trupe u Solunu nisu velike, ali njihov dolazak budio je nadu da će za prvim pukom doći i ostali Englezi i Francuzi.

Počele su čak da kruže priče kako u pomoć stižu i Rusi. Pričalo se kako su kozaci već prešli Dunav i kako, nastupaju dolinom Timoka.

A onda, usledilo je razočaranje. Umesto saveznika, u Srbiju su stigli Bugari. Slavoluci su Bugarima poželeli „dobrodošlicu". Bugarski vojnici su u noći između 13. i 14. oktobra napali Srbiju bez objave rata. Napad je istovremeno počeo duž cele istočne granice Kraljevine, od Dunava do Dojranskog jezera. Bugari su 19. oktobra izbili na Vardar, zauzeli Veles i tako presekli železničku komunikaciju sa saveznicima i Solunom. Osvojeni su i Vranje i Leskovac. Srpska vlada i Vojska bili su prinuđeni da napuste Niš.

Austrougarsko-nemačke trupe nadirale su sa severa, Bugari su napadali sa istoka i juga. Postojala je opasnost od opkoljavanja. Srpska Vrhovna komanda naredila je da se vojska povuče sa reka i da se traži nova zaštita u centralnim i zapadnim planinskim delovima zemlje. 

Vrhovna komanda se iz Kragujevca povlačila ka Kruševcu. Vlada je stigla u Kraljevo, grad koji je planinskim vencima zaštićen od napada neprijatelja.

U Kraljevo su zajedno sa vojskom, došle i brojne izbeglice. Vojnici i civili, spavali su u lokalnim gostionicama, kućama, na ulicama, obližnjim livadama i poljima. U gradu koji je imao oko 5 000 stanovnika našlo se više od 100.000 ljudi. Hrana je postajala sve veći problem. Parče crnog hleba svakim danom je vredelo sve više.

Savezničke snage krenule su iz Soluna kako bi pomogle srpskoj vojsci. Zaposele su delove oko reke Vardar na jugu Makedonije. Međutim, malobrojne francusko-engleske trupe nisu mogle ozbiljnije da se suprotstave bugarskoj vojsci i da napreduju ka Srbiji. Premijer srpske vlade Nikola Pašić bio je u stalnom kontaktu sa generalom Morisom Sarajem, komandantom Istočne vojske u Solunu. Srpska vlada se još uvek nadala da će saveznici pojačati snage i da će krenuti u odlučnu ofanzivu ka srpskim položajima. General Saraj je 28. oktobra 1915. godine javio premijeru Pašiću da iz Pariza i Londona ne stižu naredbe i pojačanje.

Neprijatelj je bio u neposrednoj blizini Kraljeva. Doneta je odluka da se grad napusti i da se krene u novo povlačenje.

Strani saveznički poslanici spaljivali su dokumenta, pečate, privatna pisma i zvaničnu prepisku. Sve im je tada u Kraljevu, kako su navodili, ličilo na konačni slom Srbije. Zanimljivo je da su brojne strane diplomate i vojni izaslanici koji su bili sa srpskom vladom i vojskom, očekivali da će Srbija tada sklopiti separatni mir sa Austrougarskom. Smatrali su da su saveznici Srbiju ostavili na cedilu, da su joj prepustili da se sama bori i da će jedini izlaz srpska vlada naći u kapitulaciji i predaji.

Međutim, Srbi su tada razmišljali drugačije.

Tekst je deo dokumentarnog filma „Srbi na Krfu" koji Radio-televizija Srbije realizuje u koprodukciji sa Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije. Realizaciju filma su pomogli Ministarstvo odbrane RS i Ambasada Velike Britanije u RS.

Stručni konsultant projekta „Srbi na Krfu" je Miloš Ković, docent Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

 

broj komentara 11 pošalji komentar
(nedelja, 31. jan 2016, 10:14) - Fjodor [neregistrovani]

nerazumljivo

Recite, ko nije pomogao Srbiji u odlucnim trenucima?Hocete reci da su se Britanija, Francuska i verolomna Italija utrkivale u pomoci i brizi za Srbiju?Mislite da se Srbija vratila iz Soluna kada je ona htela?Ne, vec onda kada joj je zapad dozvolio u vremenu kada je njima odgovaralo.Vi jednostavno sanjate.Sve velike imperije su dobrovoljni davaoci tudje krvi.U Rusija je naravno radila to povremeno tokom svoje istorije.Ovde se jednostavno radi o animozitetima.Vi VOLITE zapad uprkos tome sto im ne smeta da bombarduje po svojoj volji koga pozeli, cak i saveznike, recimo Srbe.Doduse i Vas ne-srbe.Hipoteticko pitanje za sve ne-Srbe koji zive u Srbiji:da li biste danas obukli vojnu uniformu i branili Srbiju u tom nesretnom I SV ratu ( Jevreji jesu i Srbija je zahvalna tom narodu koji je Srbiju smatrao svojom domovinom) ili nekom buducem hipotetickom ratu?Da li biste dali zivot ili bi samo nastavili da teoretisete o tome?

(nedelja, 24. jan 2016, 13:38) - goran [neregistrovani]

Srbija i saveznici

Čitajući komentare na ovu vest mogu da kažem samo jedno, kao potomak Nesrba koji su život dali za Srbiju počevši od 1877. pa sve do 1990-ih, ništa vi nista naučili! Slepa ljubav prema Rusima vas sprečava da razmišljate i da nađete svoj put. Arhivi su otvoreni, ćirilicu znate da čitate, ruski nije mnogo težak, posebno kada se čita: čitajte o tome koliko je Rusima stalo do Srbije pre 1. svetskog rata, za vreme tog rata i nakon toga! istina je da je Rusija stupila u rat jer je Austro-Ugarska u trenutku napada na Srbiju povukla snage iz Galicije (zapadna Ukrajina) i Rusi su videli šansu da zauzmu ove teritorije, u čemu su i uspeli. Nakon toga su počeli da nagovaraju Srbiju da sklopi mir i da se, knačno, odrekne Makedonije i i uzme BiH za uzvrat. Zato i nisu poslali pojačanja i pomoć preko Crnog mora dok je Turska još bila neutralna. To je istina, a vi sanjajte ot ome da je Nikolaj II "pomogao" Srbiji ulaksom u rat. Čak je i bajka o pretnji separatnim mirom sa Nemačkom (čiji car, onako usput, brat Nikolaja II i engelskog kralja Đorđa po tetki) toliko uvrežena, da je već nemoguće istu opovrgnuti.
Oslanjanje Srbije na Rusiju nije nikada donelo sreću niti uspeh. Ali, kako to objasniti onima kojima su ruska propaganda i propaganda SPC isprali mozgove.

(nedelja, 24. jan 2016, 12:49) - Dejan Stojkov [neregistrovani]

Veles

Do svega ovoga odnosno potonjeg stradanja Srba i Srbije,,procentualno najveceg u ratu,ne bi doslo da je srpska vlada poslusala savet saveznika i konacno ispostovala dogovor sa Bugarskom iz 1912g.o "podeli"Makedonije i kako je zahtevala i Rusija povukla se izvan teritorija istocno od linije Ohrid-Palanka,koje su tada "smatrane Bugarskim".Uzrok bugarskog napada bio je i srpski teror nad stanovnistvom Makedonije,koji je rezultirao dvaju ustanka Ohridskim i Tikveskim 1913,kao i napadom makedonskih komita nad srpskom vojskom kod Valandova 1915,upravo taj napad bio je i razlog objave rata Bugarske Srbiji.Inace cak i francuska vlada je imala plan o autonomiji Makedonije i intervencije francuske vojske da to ostvari mimo odupiranja Srbije. Sa Bugarskom vojskom kao saveznicom iza lega i autonomnom Makedonijom pod vladavinom zapadnih sila,,Nemci i Austro ugari ne bi okupirali Srbiju...Jeli Makedonija bila vredna toga,i okupacija nesrpskih zemalja, zaljucite sami...

(nedelja, 24. jan 2016, 12:16) - anonymous [neregistrovani]

Jadan moj narod i moja Srbija !

Jad i beda vekovima i ako je neko zasluzio neutralnost onda je to moj narod !!! Narode nama nepreostaje nista drugo vec lizati nase rane i cekati dok zacele.Nas narod se mora drziti striktno zajedno bezuslovno i raditi na tome da se populacija stabilizuje ! Mora se voditi racuna o tome i da se ulaze sav novac koji bi bijo potreban za to .
ps: Upamtite Srbija ce stati na svoje Noge kad tad !!!

(nedelja, 24. jan 2016, 11:40) - гром [neregistrovani]

Ни једна лаж није вечна, па ма у чему је завијали.

''Можеш лагати неке људе све време, можеш лагати све људе неко време, али не можеш лагати све људе, све време.'' – Abraham Lincoln

(nedelja, 24. jan 2016, 10:58) - Jovan Mirkovic [neregistrovani]

Kako su nas tada izdali,

Izdaju nas i sada. Razlika je u tome sto nam sada oduzimaju nasu : Kolevku i nase srce, nase Kosovo i Metohiju, a prave nam se prijatelji !!!! Srbija se uvek sama borila i izborila protiv svakog neprijatelja, zahvaljujuci nasoj junackoj vojsci i gradjanima. " Bog cuva Srbiju "

(nedelja, 24. jan 2016, 10:15) - Nenad [neregistrovani]

sljam

Ista prica, samo sada su se okupili i zovu se eu, sto dalje budemo od njih bicemo bezbedniji....

(nedelja, 24. jan 2016, 10:06) - anonymous [neregistrovani]

I moj mali doprinos

U Petrovgradu nije bilo ozbiljne volje da se pomogne Srbiji?!?!?! Da li je ova recenica da bi se razvodnila odgovonost Britanaca i Francuza na nasem vojistu? Pa Rusija je usla u rat u koji nije morala samo zbog Srbije! Rusija je u tom ratu izgubila 5x vise vojnika nego Britanija, skoro dva puta vise nego Britanija i Francuska zajedno! Na kraju izgubili su carstvo i drzavu, i zapali u strahote komunisticke diktature. Da li je u Grckoj bilo ruskih vojnika? Nije. Nije u to vreme. Cat Nikoja II je ultimativno zahtevao (pod pretnjom da ce Rusija da zakljuci seperatni mir sa Nemackom) ako saveznicka flota ne prebaci srpske vojnike. Pa sto se otvoreno ne kaze da su najvece zrtve Srba bile ne u prelazu do Albanije, kada su izbile na obale mora, pa je jedna britanska fregata pokupila Aleksandra (ciji je adjutant bio "cuveni" Kosta Pecanac) i srpsku Vladu, dok je kralj Pera odbio da ide, plakao gledajuci kako ovi beze ostavljajuci vojsku i narod. Pored Pere je stojao Apis. Tada su nastupile najvece zrtve jer ti zivi lesevi su morali da predju citavu Albaniju od severnih luka pa sve do juga! O Solunskom frontu je tek druga prica. Pa zasto ni onda na frontu nije bilo ni Britanskih ni Francuskih vojnika? Zaklinjemo se na prijateljstvo Francuskoj, a cime je to istorijski potkprepljeno? Na Solunskom frontu su bili u Srbi, na jednom krilu Rusi a na drugom krilu Senegalci (oni crnci iz Senegala) u sastavu francuske vojske. Da podignemo spomenik zahvalnosti Senegalu na Kalemegdanu? Pa njihovi ljudi su tamo ginuli. Pa saveznicka komanda je ZABRANILA proboj na frontu, a srpska komanda je to sprovela samoinicijativno. Zar britanska Vlada nije postavila ultimatum srpskoj Vladi da ako ijedan srpski vojnik udje u Sofiju, Britanija ce napasti Srbiju sa ledja! Francuska vojska je bila zaduzena za logistiku, tacnije da sa ondasnjim kamionima dotura municiju i hranu. Ni to nisu uradili, jer je srpska vojska trcala u domovinu, pa su francuski kamioni ostali neupotrebljivi daleko u pazadini. Kada je srpska vojska pocela vrtoglavno da napreduje posle proboja, Rusi su izasli iz operacije zbog poznatih desavanja u Petrovgradu i pocetka revolucije. O ucescu srpske vojske u operacijama u zapadnoj Rusiji, o borbama na Krimu postoji zabranjen roman Radoslava Vesnica "Slavoljub Zoric". Za vreme kraljevine ko je ima tu knjigu isao je na robiju, a ni dan danas se o njoj cuti, jer nije bas dobro da se toliko zna. O preciznim i tacnim zbivanjima oko povlacenja preko Albanije i sve do oslobodjenja procitajte istorijsko-dokumentarni-roman Valentina Pikulja "Imam cast". Zanemecete koliko je bila mocna srpska sluzba, cija je ideja jugoslovenstva u srpskoj drzavi i slicno.

(nedelja, 24. jan 2016, 09:01) - anonymous [neregistrovani]

Veliki vremenski promasaj ?????

Veliki plan je nacinjen i pokazan narodu tek deset godina kasnije.Tj, 1925 godine.Kad su grobovi izravnani i uklonjeni bili.Da narod zlo i nesrecu svoju ne gleda vise
svojim zlim ocima.Inace te 1915 godine oni koji su ostali zivi nisu cekali nikakve saveznike.Nit su cekali nit su docekali.Nikad Srbi nisu imali nikakve saveznike.To su nam pokazali svi ratovi koji su vodjeni.Poslednji rat najljepse i najjasnije.

(nedelja, 24. jan 2016, 08:26) - anonymous [neregistrovani]

Umeksavanje

Kad se cita tekst vidi se da je u celofan uvijeno to sto francuzi i englezi nisu ispunili obecanje o pomoci srbiji.I naravno nigde se ne pominje da je pomoc stigla samo zato sto je ruski car zapretio sklapanjem primirija sa nemcima ako se srbiji ne pomogne.Nije ni cudo sto je jedan od sponzora filma Velika britanija..

div id="adoceanrsvdcfhklggd">