Proklamacija prestolonaslednika Aleksandra

Dan posle austrougarske objave rata Srbiji regent Aleksandar Karađorđević objavio je proklamaciju u kojoj je poručio "da Srbin, kad je složan, može pobediti i mnogo većeg protivnika".

Mojim junačkim i dragim Srbima!

Na našu Srbiju nasrnulo je veliko zlo. Austro-Ugarska nam je objavila rat. Sad svi imamo da budemo složni i junaci.

Nevolje naše Kraljevine i našega naroda sa Austrijom nisu počele od juče. Kad je god Beču trebalo, davana su najsvečanija obećanja da će se sa Srbima i Hrvatima pravedno postupati, pa je ipak sve to ostalo neispunjeno. Zaludu su srpski i hrvatski graničari i toliki drugi naši junaci lili krv po celoj Evropi i za slavu i korist bečkog dvora, zaludu su bile žrtve koje je Srbija za vlade Moga dede podnela kad je pomagala da se spasava carski presto od nezadovoljnih i pobunjenih njegovih naroda, zaludu je Srbija uvek radila sve što je mogla da živi u prijateljstvu sa susednom carevinom - sve to nije ništa pomoglo.

I Srbija kao država i naš narod, gde god bio, svakad i svuda su sumnjičeni, i zato su uvek zapostavljeni drugim narodima. Pre 36 godina zauzela je Austrija srpsku Bosnu i Hercegovinu, koje su ustale bile da se oslobode, a pre šest godina konačno ih prisvojila bespravno, ubećavši im ustavne slobode koje, onakve kakve su dane, nisu ni u koliko narod zadovoljile. Sve je to stvorilo duboko nezadovoljstvo u naroda, naročito u bujne i nerazmišljene omladine, pa je naposletku izazvalo otpore, pa i sarajevski atentat.

Srbija je taj kobni događaj iskreno ožalila, osudila i izjavila gotovost da će predati sudu svakog saučesnika: ali je brzo sa zaprepašćenjem videla da Austrijanci za nj bacaju odgovornost ne na svoju rđavu upravu ili na pojedine krivce samog dela, nego na Kraljevinu Srbiju. Bez obzira što je ono ubistvo izvršio samo jedan čovek, njen podanik, uz pripomoć nekoliko drugova, i to u njihovoj zemlji, pred očima svih njenih vlasti, Austrija je zato okrivila naše činovnike i oficire, srpsku Vladu, i naposletku celu Kraljevinu Srbiju i sve Srbe gde god ih ima.

Takvo optuživanje jedne nezavisne države za tuđe krivice, jedinstveno je u istoriji Evrope, gde onaka zločinačka dela na žalost nisu retka. U smislu okrivljenja podnela je austro-ugarska vlada 10. ovog meseca Mojoj Vladi neobičnu predstavku s teškim optužbama i zahtevima, tražeći od Srbije zadovoljenje i ostavljajući joj rok od 48 sati za odgovor.

Moja je Vlada, odgovarajući željama naroda i potrebi mira, koju oseća ne samo Srbija, već i cela Evropa, htela izbeći po svaku cenu sukob, i zato je izašla u susret austro-ugarskoj vladi do krajnjih granica popustljivosti, preko kojih ne može ići nijedna nezavisna država.

Kad je o tome izvešten austro-ugarski poslanik, izjavio je odmah, da njegova vlada nije zadovoljna odgovorom i prekinuo je diplomatske odnose sa Mojom Vladom. Tada su sve prijateljske nam države - na čelu im bratska nam Rusija - pokušale skloniti austro-ugarsku vladu da pristane na mirno rešenje spora. Na žalost, bečki državnici ostaše gluhi prema savetima mudrosti i interesima čovečanstva. Oni nam objaviše juče rat, ne prezajući da time izazovu i nedogledne posledice jednog zapleta.

I ako teška srca i svestan svih teškoća i opasnosti, baš u času kad su se srpski ratnici spremali da pribraju dovrele plodove svoga truda, Ja sam prinuđen pozvati sve Moje drage i hrabre Srbe pod srpsku trobojku s uverenjem da će se oni i u ovoj prilici pokazati dostojni svojih slavnih predaka, onakvi kakvi su bili lane i preklane. S verom u Svevišnjega Gospoda Boga, s nadom u simpatije prosvećenog sveta i u konačnu pobedu naše pravde, s poverenjem u pomoć svojih velikih srodnika i pouzdanih prijatelja, primamo, zajedno sa našom junačkom braćom Srbima, Crne Gore, borbu koja nam je obesno nametnuta.

U našoj slavnoj prošlosti, starijoj i novijoj, ima dosta svedočanstva da Srbin, kad je složan, može pobediti i mnogo većeg protivnika. Posvedočimo još jedanput da se Srbin ume žrtvovati za svoju Otadžbinu i obilićskim požrtvovanjem odbraniti je pred mnogobrojnim, oholim neprijateljem.

Srbi, branite svom snagom svoje ognjište i srpsko pleme.

16. (29) jula 1914. god.
u Nišu.

Aleksandar s. r.  

broj komentara 8 pošalji komentar
(utorak, 29. jul 2014, 15:36) - Izvidjac [neregistrovani]

Japanac o Dragutinu Maticu:

"Слика је обишла свет, стигла је до далеког Јапана. Отуда је дошла вест да је један јапански стручњак направио студију о психофизичкој напрегнутости овог ратника. Из погледа Драгутина Матића јапански психолог је видео како неписмени српски сељак хоће да продре у тајне великог маневра непријатеља и да о томе обавести своју команду."

(utorak, 29. jul 2014, 12:33) - Nikola [neregistrovani]

Odgovor Radetu

Ne znam šta smo po Vašem mišljenju trebali da uradimo, osim da se povučemo preko Albanije - da, izmoreni od dva balkanska rata, bitaka na Ceru i Kolubari i poraza u Sremu 1914. nastavimo da se tučemo okruženi Austrougarskom, Nemačkom i Bugarskom? Takođe, nismo se vratili tri godine kasnije već za manje od godinu dana, zajedno sa nasušno potrebnom savezničkom pomoći (sve prethodne bitke vodili smo potpuno sami) i pobedom na Kajmakčalanu otpočeli finalni niz oslobodilačkih pobeda. Da je hrabrost srpske armije bila prava a ne naduvana i propagandna, govori i to što su nas hvalili, među ostalima, nadvojvoda Josif - palatin Mađarske, i nemački car Vilhelm II, dakle čak i naši neprijatelji! A Vaše tumačenje je ili zlonamerno, ili neznaličko, ali svakako ne pravedno!

(utorak, 29. jul 2014, 12:09) - Goran [neregistrovani]

Istraga u Srbij

@Rade: greši. Vlada i Kralj su tada pristali da Austro-Ugari istražuju u Srbiji, zatvorili su oficire koje su Austro-Ugari naveli kao inspiratoer i pomagače, zabranili su Društva koja su agitovala protiv Austro-Ugarske. Nemojte napamet da pišete, ako ne poznajete činjenice.

(utorak, 29. jul 2014, 11:35) - anonymous [neregistrovani]

dusan.petkovic@evj-kabel.net

Одговор читаоца за 4 С или "како је неко рекао само слога Србина спашава".Дај Боже да је тако и да ће некада бити,али нажалост није тако.
Четри знака на грбу Србије нису слова С него су то оцила окренута једна према другом.То је симбол животне искре,када оцилом ударите у кремен камен и онда полети искра која запали труд и онда ватру, једну од симбола живота.

(utorak, 29. jul 2014, 09:51) - anonymous [neregistrovani]

Istorija

Otvorite muzeje DA LJUDI MOGU DA VIDE OVAKVE STVARI!!!!!

(utorak, 29. jul 2014, 09:19) - Rade anonymous [neregistrovani]

razlike

Eto u tim vremenima srpska vlada i kralj nisu prihvatili da istražitelji tada moćne kraljevine istražuju u Beogradu motive i
moguće učešće Srbije u atentatu već su izabrali rat.Kralj je pozvao srbe gde god da se nalaze u odbranu zemlje a već posle prvih pobeda je morao povući vojsku preko Albanije u Grčku i tako ostaviti na milost i nemilost neprijatelju nezaštićenu nejač.Posle tri godine se vratio u Srbiju sa vojskom.
Danas isti ti protiv kojih smo se borili a
danas su "naši prijatelji" koji su Kosovo priznali teraju nas ovako nedorasle da damo sankcije Rusiji.Kako bi kralj razgovarao sa
danšnjim prijatelima ove vlast pitamo se kada je za manje zahteve rat prihvatio.

(utorak, 29. jul 2014, 09:10) - anonymous [neregistrovani]

Da ne zaboravimo

Tako je nekada bilo, tako je i sada!

(utorak, 29. jul 2014, 09:09) - Nikola [neregistrovani]

sloga

Srbi ni dan danas nisu slozni i ako u grbu Srbije stoje cetiri "SSSS" sto znaci "Sama sloga Srbina spasava"

div id="adoceanrsvdcfhklggd">