Čitaj mi!

Mali: Rebalans za nastavak borbe protiv korone i rast privrede

Rebalans budžeta za 2021. godinu sprovodi se kako bi država nastavila borbu protiv pandemije izazavne koronavirusom, podstakla privredni rast i umanjila negativne posledice krize po građane i privredu, izjavio je ministar finansija Siniša Mali.

:Govoreći na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Mali je rekao da će se ove i naredne nedelje pred poslanicima naći 12 zakonskih rešenja iz oblasti Ministarstva finansija, a da je jedan od njih Rebalans budžeta.

Rebalansom, ističe Mali, izdvojen je novac za realizaciju trećeg paketa mera podrške građanima i privredi koji je, podseća, vredan 257 milijardi dinara.

Mali naglašava da se država odlučila za treći paket mera podrške, jer su se, ističe, prethodna dva koja su sprovedena prošle godine pokazala dobro - sačuvana su radna mesta, proizvodni pogoni, a pad BDP-a je bio najmanji u Evropi.

I treći paket mera je, ukazuje, usmeren na pomoć građanima i privredi, a posebno je, kako kaže, fokusiran na one sektore koji su najviše pogođeni krizom.

Navodi da su neke od mera iz trećeg paketa pomoći - tri puta po pola minimalca za sva mirko, mala, srednja preduzeća i preduzetnike, 600 evra po autobusu za prevoznike u narednih šest meseci, pomoć gradskim hotelima 350 evra po krevetu i 150 evra po sobi.

Zaposleni u turističkim agencijama, turistički vodiči, rent-a-kar agencijama, ugostiteljstvu, ali i samostalni umetnici dobiće, ukoliko poslanici usvoje Rebalans budžeta, dva puna minimalca.

Kada je reč o direktnoj pomoći građanima, trećim paketom mera predviđena je pomoć za građane na KiM i to 100 evra za sve odrasle i decu, a 200 evra za nezaposlene punoletne građane.

Ta pomoć će se realizovati u saradnji sa Kancelarijom za KiM i građani iz južne srpske pokrajine neće morati da se prijavljuju za tu pomoć.

Pomoć od 60 evra dobiće svi punoletni građani Srbije koji se prijave u perodu od 28. aprila do 15. maja na portalu Poreske uprave.

Prvi deo od 30 evra biće na računima građana u maju, a drugi u novembru.

Takođe, treći paket predviđa pored 60 evra i dodatnih 50 evra za penzionere i dodatnih 60 evra za nezaposlene punoletne građane koji su bili registrovani na birou u četvrtak.

Podseća da treći paket podrazumeva i pomoć privredi kroz dve garantne šeme, jedna je produžetak prošlogodišnje, a druga je nova za ona preduzeća koja su u većim finansijskim problemima.

Izdvojen novac za nastavak izgradnje četiri autoputa

Takođe, Mali je istakao da je rebalansom budžeta izdvojen novac za kapitalne investicije i naglašava da nikad više novca država nije izdvojila za te investicije.

Navodi da je izdvojen novac za nastavak izgradnje četiri autoputa, među kojima su Preljina-Požega, Moravski koridor, Ruma-Šabac-Loznica, ali i za početak izgradnje novih kao što su Dunavska magistrala, Fruškogorski koridor, Niš-Pločnik-Merdare.

Pored toga, naglašava da je izdvojen novac za izgradnju obilaznice oko Novog Sada, Gornjeg Milanovca i Loznice, kao i za početak izgradnje metroa u Beogradu.

Ističe da je izgradnja infrastrukture preduslov za dolazak investitora i podseća da je Srbija prošle godine privukla strane direktne investicije u bruto iznosu od tri milijarde evra.

Mali dodaje da su Crna Gora, Albanija i BiH zajedno imale 1,7 milijarde evra stranih direktnih investicija.

"Postali smo apsolutno dominantana investiciona destinacija u regionu", rekao je Mali.
Rebalansom budžeta je, kaže, dupliran novac za Ministarstvo zaštite životne sredine, odnosno za ekološke projekte koji kreću ove godine, a to su ulaganje u kanalizacionu mrežu, za izgradnju postrojenja otpadnih voda i sređivanje deponija.

Takođe, izdvojeno je dodatnih 4,9 milijardi dinara za Ministarstvo poljoprivrede, 300 miliona dinara za razvoj filmske industrije, a velika sredstava su, kaže Mali, izdvojena za sport i omladinu.

Nastavak velikih ulaganja u zdravstvo

Mali je naglasio da rebalans predviđa nastavak velikih ulaganja u zdravstvo, odnosno za izgradnju nove kovid bolnice u Novom Sadu, za nastavak radova na KCS u Beogradu, za početak rekonstrukcije KC Vojvodina, za opremanje Doma zdravlja u Borči, rekonstrukciju velikog broja opštih bolnica i domova zdravlja širom Srbije...

Pored toga, naglašava, izdvojen je dodatni budžet za RFZO kako bi država nabavila dovoljan broj vakcina i lekova u borbi protiv korone.

Rebalansom budžeta za zdravstvo je izdvojeno oko 417 milijardi dinara.

Ministar je istakao da sa ovim kapitalnim investicijama i trećim paketom mera očekuje da će ove godine privredni rast Srbije biti najmanje šest odsto, a deficit 6,9 odsto.

"Uz sve ove mere mi apsolutno zadržavamo makroekonomsku stabilnost i naš javni dug neće preći 60 odsto BDP-a odnosno biće ispod nivoa Mastrihta", rekao je Mali.

O rebalansu budžeta, dodaje on, vođeni su razgovori i sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) koji, kako kaže, nisu imali nijedan negativan komentar.

Petrović: Povećanje javnog duga na 61 posto BDP-a

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je, na skupštinskom Odboru za finansije, da predlog rebalansa budžeta za ublažavanje posledica krize predviđa veće troškove države za više od dve milijarde evra, koje se mogu obezbediti samo zaduživanjem, kao i da će tako deficit iznositi oko 3,5 milijarde evra ili oko sedam odsto BDP-a.

Petrović je je upozorio da će se tako javni dug povećati sa 58 odsto na 61 ili 62 odsto BDP-a.

Kazao je da je stav Fiskalnog saveta da je od dodatne dve milijarde evra predviđene deficitom samo jedna milijarda opravdana i u nekim delovima izuzetno dobro usmerena.

"Druga milijarda evra je nepotrebna i ekonomski neodrživa", smatra Petrović.

Predsednik Fiskalnog saveta kaže da ovim rebalansom budžeta vlada odgovara na ekonomske posledice epidemije.

"To je dobro što radi, to je dobar, opravdan i očekivan potez. Sa druge starne, ocena Fiskalnog saveta je da vlada to čini sa neopravdano velikim povećanjem rashoda i budžetskog deficita. Planirani deficit budžetom je 1,5 milijardi ili tri odsto BDP, a sada se ovim rebalansom predviđa da će deficit biti 3,5 milijarde, što znači na repuličkom nivou 6,9 odsto, a na nivou ukupne države oko sedam odsto. To znači da se sada dodatnih 3,5 milijardi previđa rebalansom", naveo je on.

Istakao je da je dobro što rebalans predviđa veća ulaganja u infrastrukturu i životnu sredinu.

Petrović kaže da bi bez tog povećanja investicija, rast bio oko četiri odsto u 2021, ali da će sa ovim rebalansom biti između pet i šest odsto.

Fiskalni savet je stava da je nesporno da je potreban antikrizni paket, ali da je moglo da se nasluti da je potreban još u decembru, kao i da je zato Fiskalni savet zato i bio protiv toga da se povećavaju plate i penzije, naveo je Petrović.

Fiskalni savet: Neopravdana podela novčane pomoći građanima 

Kaže da i dalje Fiskalni savet smatra da je neopravdana podela novčane pomoći građanima, koja je predviđena i ove godine, jer se radi o novcu koji se može obezbediti samo zaduživanjem.

Sa druge strane, novac uložen u infrastrukturu ima veći multiplikativni efekat na rast BDP-a, dok novac uložen u potrošnju nema ili je taj efekat veoma mali, navodi Petrović.

"U slučaju potrošnje taj efekat je minimalan, ako ga i ima, pošto se uglavnom prelije na uvozne proizvode, iznosi svega 0,1 ili 0,2 odsto, dok je u infrastrukturi mnogo veći".

Petrović kaže da se tek možda 10 odsto tih sredstava za podsticanje potrošnje vrati državi kroz poreze, tako da će se od planiranih 450 miliona evra državi u budžet jedva vratiti 45 miliona.

Ističe da se udvostručuju ionako velike investicije u vojsku, pre svega u naoružanje, i da će ta sredstva iznositi oko 1,5 ili 1,6 odsto BDP-a, dok u zemljama centralne i istočne Evrope iznose samo 0,3 odsto.

Ministar finansija Siniša Mali je, odgovarajući Petroviću, rekao da država želi da pomogne svojim građanima u ovom kriznom vremenu i da se ta pomoć ne određuje na osnovu multiplikatora, već da je reč o borbi za zdravlje i bolji život građana.

"Govorimo o životu građana kojima država želi da pomogne i ublaži negativne posledice korona virusa. To nema veze sa multiplikatorima, borimo se za njihovo zdravlje, vakcine, lekove i drugo, i to jestu mera koju sa ponosom sprovodimo", poručio je Mali.

Ističe da država povećava plate i penzije, uz održanje makroekonomske stabilnosti, kako bi omogućila građanima bolji životni standard i uslove da ostanu u Srbiji.

Mali ističe da ne zna odakle procena Fiskalnog saveta da će javni dug biti uvećan na 61 ili 62 odsto i istakao da će i pored novih mera i rebalansa budžeta za ovu godinu javni dug ostati ispod 60 odsto BDP-a.

Kada je reč o ulagaju države u vojsku, Mali kaže da se svi naši susedi naoružavaju i da i Srbija to mora da radi, kao i da je to naoružavanje odbrambene prirode i da bi Srbija mogla da odvrati svakog potencijanog agresora.

Ministar kaže da samo par zemalja u Evropi ima veći rast uz manji fiaksalni deficit od Srbije i istakao da je deficit u Srbiji na apsolutno prihvatljivom nivou.

Naveo je da je Italija planirala rast za ovu godinu od 4,2 odsto, uz deficit od 8,8 odsto, Belgija rast od četiri odsto i 7,3 odsto deficita, a Srbija rast od šest odsto i deficit od 6,9 odsto.

Vlada Srbije usvojila je prošle sedmice Predlog zakona o izmenama i dopunima Zakona o budžetu za 2021. godinu, kojim ukupni prihodi i primanja iznose 1.356,2 milijarde dinara, što je za 19,9 milijardi dinara više u odnosu na iznos prihoda planiran inicijalnim budžetom za ovu godinu.

Rebalans budžeta usmeren je na ublažavanje posledica izazvanih epidemijom virusa kovid 19 i na značajno uvećanje kapitalnih investicija, posebno u izgradnji zdravstvene infrastrukture.

Za kapitalne investicije u 2021. godini izdvojeno je 362,1 milijardi dinara, dok je na nivou opšte države ta brojka oko 430 milijardi dinara.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">