Čitaj mi!

Korona slomila krila industrijske sile – Japan odustaje od proizvodnje putničkih aviona

Japanski div iz oblasti teške industrije "Micubiši hevi indastriz" (Mitsubishi Heavy Industries) objavio je drastično smanjenje izdvajanja za razvoj domaćih putničkih aviona. To će, smatra se, praktično zaustaviti rad na proizvodnji putničkih aviona u Japanu i tu zemlju do daljeg udaljiti iz svetske tržišne trke u oblasti civilne avio industrije.

Japanska mega kompanija "Micubiši hevi indastriz" (MHI) objavila je drastično smanjenje budžeta za svoj program posvećen proizvodnji putničkih aviona srednjeg doleta i kapaciteta.

U tu svrhu, MHI je ove godine izdvojio 570 miliona dolara, što je već upola manje nego u 2019. Štaviše, javljaju japanski mediji, za čitave naredne tri kompanija planira da utroši samo oko 190 miliona.

Osnovni razlog za tu, praktično, suspenziju razvoja mlaznih putničkih aviona je gubitak od oko dve i po milijarde dolara koji je kompanija pretprela ove godine, otkazivanje dela porudžbi za letelicu koju trenutno testira i, naročito, mračni izgledi za avio saobraćaj i avio industriju, koje je epidemija koronavirusa desetkovala.

U nastojanju da smanji troškove, MHI se povlači iz Sjedinjenih Američkih Država, gde ima konstruktorski biro i vrši testove na svojim letelicama u nastojanju da stekne tipski sertifikat, koji potvrđuje da njegova letelica "M-90 Spejsdžet", koja bi trebalo da nosi između 86 i 96 putnika, ima sposobnost da leti u skladu s karakteristikama koje predviđa njegov dizajn.

Japan (serijski) ne proizvodi putničke avione

Jedna od najvećih svetskih industrijskih i tehnoloških sila Japan ne proizvodi putnički avion - činjenica koja čudi obične građane i zaljubljenike u tehnologiju.

Ona, međutim, decenijama nije smetala krupnim japanskim industrijalcima, predstavnicima kompanija iz teške mašinske industrije, koje prave sve od turbina do podmornica i opreme za nuklearne centrale.

Ovo stoga što avio industrija zahteva ogromna početna ulaganja, dugu obuku kadrova, a svetsko tržište putničkih letelica predstavlja krvavo bojno polje "Boinga" i "Erbasa", uz kanadski "Bombardier" i brazilski "Embraer", koji su u toj nemilosrdnoj utakmici dugogodišnjim naporima izgradili svaki svoju nišu kada je u pitanju produkcija lakših i srednjih putničkih letelica.

Zato su japanske kompanije do nedavno smatrale da nema ekonomskog rezona za upuštanje u poduhvat razvoja modernog putničkog aviona.

Međutim, do promene u razmišljanju u Zemlji izlazećeg Sunca je došlo početkom ovog veka s bujanjem loukost avio kompanija, bogaćenjem stanovništva u Kini i drugim azijskim ekonomijama i dramatičnim porastom broja putnika, koji je prouzrokovao i povećanu potražnju za avionima.

U prvoj deceniji 21. veka broj putnika širom sveta a naročito u Aziji je brzo rastao a stručnjaci su procenjivali da će u narednih par decenija samo kinesko tržište "progutati" preko pet hiljada aviona.

Japanski konglomerat "Micubiši hevi indastriz" (MHI) zato je 2008. osnovao preduzeće "Micubiši erkraft" i predstavio javnosti projekat letelice nazvane "Micubišijev regionalni mlaznjak MRJ-90" (kasnije preimenovan u "M-90 Spejsdžet"), istovremeno primivši i prve narudžbe. To je trebalo da bude prvi mlazni putnički avion proizveden u Japanu.

U toj dalekoistočnoj zemlji je šedesetih i sedamdesetih izrađivan propelerski putnički avion pod oznakom "NAMC JS-11". Njegova proizvodnja je stala 1974. godine kada je došlo do zasićena tržišta, tako da Japan pune četiri decenije, sve do prototipa "MRJ-90" koji je poleteo 2015, uopšte nije bio proizvodio komercijalne, putničke letelice.

Muke u razvoju aviona

"Micubiši" krajem prve decenije ovog veka uzeo je na sebe zadatak koji je predložila vlada da se u Japanu proizvede regionalni mlazni avion, koji bi mogao da uđe u tržišnu utakmicu, pre svega, sa brazilskim i kanadskim, a onda i ruskim i kineskim proizvođačima.

"Regionalni avion" je kategorija letelice koja nosi manje od 100 putnika i ima dolet koji omogućava upotrebu unutar određene regije ili kontinenta, ali se ne može koristiti za duge prekookeanske letove.

U 2019. godini najviše regionalnih aviona prevoznicima je isporučio brazilski proizvođač "Embrajer" - 89. Njega su pratili ATR i "Bombardier" sa 58, odnosno, 26.

Micubišijeve planere, koji su nameravali da korišćenjem karbonskih vlakana stvore letelicu lake konstrukcije koja bi bila vrlo ekonomična i kompetitivna kada je u pitanju potrošnja goriva, nije obeshrabrila činjenica da su upravo te 2008, kada su nakon nešto prethodnog istraživanja objavili plan proizvodnje prvog domaćeg putničkog mlaznjaka, poleteli prvi "Suhoj Superdžet 100", ruski takmac namenjen za regionalni saobraćaj koji nosi između 87 i 98 putnika, i kineski rival "Komak ARJ 21", namenjen transportu između 78 i 90 ljudi.

Naime, ambiciozni japanski plan predviđao je da prvi probni let bude ostvaren već 2013, a prva letelica isporučena mušterijama 2015. Međutim, zbog mnoštva tehničkih problema i nastojanja da se odgovori složenim američkim standardima, isporuka prvom većem kupcu, domaćem avio prevozniku "ANA", odlagana je čak šest puta i do danas nije izvršena.

I mada je prvi let "M-90" izveden 2015. godine a proizvođač ukupno primio čak 400 narudžbi, ta letelica ni danas ne poseduje tipski sertifikat koji garantuje njenu bezbednost, kvalitet i usklađenost s američkim propisima, zbog čega još uvek nije u eksploataciji i zbog čega je 100 tih porudžbi otkazano još pre epidemije.

O mukama koje su konstruktori "Micubiši erkrafta" iskusili tokom pokušaja da proizvedu prvi domaći mlazni putnički avion najbolje govori činjenica da je kompanija odlučila da zarad transfera tehnologije od rivalskog preduzeća "Bombardier" prosto otkupi čitav njegov program proizvodnje regionalnog mlaznjaka (poznatog pod oznakom "CRJ").

Ta transakcija, sprovedena u junu ove godine, Japance je koštala 550 miliona dolara u novcu. Oni su pri tom preuzeli i oko 200 miliona dolara duga kanadskog proizvođača.

Korona kao cunami

Plan MHI, uz avion koji bi nosio oko 90 putnika ("M-90 Spejsdžet"), sadrži i ideju o još jednoj, manjoj letelici kapaciteta 76 putnika (poznatoj u početku kao "MRJ-70", a kasnije i kao "M-100 Spejsdžet"). Njeno testiranje je, međutim, tek počelo i za sada postoji samo jedan njen prototip (dok je M-90 već izrađen u sedam primeraka).

Ekonomisti sada smatraju da će, s obzirom, na udarac koji je epidemija zadala svetskim avio kompanijama, odnosno, na činjenicu da će mnoge od njih bankrotirati, a da će oporavak onih koje opstanu verovatno biti dug i spor, potražnja za letelicama u narednoj deceniji toliko pasti da ovaj drugi, noviji Micubišijev model možda nikada neće ući u proizvodnju.

Pogotovo, kada se ima na umu da kumulativni troškovi Micubišijevog programa za razvoj regionalnih aviona već iznose blizu devet milijardi dolara, što nagoveštava da bi, i u normalnim uslovima, na njima bilo vrlo teško ostvariti dobitak (Manja letelica koštala bi blizu 46, a veća nešto više od 47 miliona dolara).

Ove godine epidemija koronavirusa zbrisala je putnički saobraćaj i poput velikog cunamija odnela kapital avio kompanija. "ANA", trenutno najveći japanski avio prevoznik i najveći poručilac Micubišijevog M-90, je upravo prošle nedelje podnela izveštaj u kojem stoji da će u fiskalnoj 2020. godini (koja traje do kraja marta kalendarske 2021.) pretrpeti operativni gubitak u iznosu od oko 4,8 milijardi dolara.

Kompanija planira da se reši čak 35, uglavnom, širokotrupnih aviona, te da oko 400 radnika otpusti ili prebaci na potpuno druga zanimanja, kao što je rad u hotelima.

I drugi najveći japanski prevoznik "JAL" grca u problemima, te je najavio da će od banaka zatražiti pozajmicu od blizu tri milijarde dolara. To sve dodatno i u velikoj meri otežava opstanak programa za razvoj prvog japanskog mlaznog putničkog aviona.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">