Nemački giganti dele milione, a uzimaju pomoć države

Dok nemačka vlada pregovara o milijardama teškim paketima pomoći za spas nekih korporacija, poput "Lufthanze", pojedine nemačke korporacije našle su se na udaru kritika javnosti što koriste pomoć države iako imaju dovoljno novca da suvlasnicima i menadžerima dele dividende i bonuse.

Ovo pitanje je pokrenuto u nemačkoj javnosti još krajem marta kada je nemačka vlada najavila da će više od 1.100 milijardi evra izdvojiti za pomoć privredi koja trpi posledice pandemije novog koronavirusa.

Međutim, ova tema je aktuelizovana kada je nedavno generalni direktor nemačkog automobilskog giganta "Be-em-ve", Oliver Cipse, najavio da će svojim akcionarima isplatiti dividende za 2019. godinu i to u iznosu od čak 1,6 milijardi evra.

Ova vest iz Minhena izazvala je gnev u Berlinu, budući da je vlada pre mesec i po dana poručila velikim kompanijama da od njih očekuje da gubitke ne prebacuje na teret države, ukoliko budu delili dividende i bonuse. Konkretno, poručeno im je da dividende za 2019. ne dele, ukoliko nameravaju da od države traže garancije za kredite, finansijsku pomoć ili da zaposlene prebace na program skraćenog vremena koji se subvencioniše iz državne kase.

A bavarski gigant, ne samo što je od oko 96.000 svojih radnika u Nemačkoj njih 30.000 prebacio na od države potpomognuto skraćeno radno vreme, već očekuje da vlada uvede finansijske podsticaje za kupovinu novih automobila. Kako navodi Cipse, to će biti "bonus za inovacije" i zahteva od vlade da na taj način pomogne celoj nemačkoj ekonomiji, budući da automobilska industrija u Nemačkoj upošljava 830.000 ljudi.

"Što brže automobilska industrija ponovo krene, to bolje za privredu i tržište rada u Nemačkoj", istakao je prvi čovek 'Be-em-vea', istovremeno objašnjavajući da je profit firme u 2019. iznosio oko pet milijardi evra te da je kompanije odgovorna jer će raspodelom 1,6 milijardi evra akcionarima imati koristi i zaposleni.

Kome ide najveći deo kolača 

Međutim, od raspodela dividendi najviše će profitirati sin i ćerka nekadašnjeg ključnog čoveka kompanije Herberta Kvanta, koji sada poseduju oko 47 odsto akcija. Tako će Štefan Kvant dobiti 425 miliona evra, a njegova sestra Zuzane Klaten 344 miliona. Njih dvoje su među pet najbogatijih ljudi u Nemačkoj, pri čemu je njihovo ukupno bogatstvo procenjeno na oko 39 milijardi evra.

Osim toga, u tek objavljenom istraživanju nemačkog magazina Špigl otkriveno je da su njih dvoje još kad su bili na studijama otvorili firme u poreskom utočištu na Bahamima. Doduše, oni to pravdaju željom njihovog oca da sredinom osamdesetih da se obezbedi ukoliko dođe do eskalacije tenzija između Zapada i Istoka pa Sovjeti eventualno izvrše invaziju na Zapadnu Nemačku, kao i da su te račune zatvorili pre 15 godina i prijavili ih nemačkih poreskim vlastima.

Iako su brat i sestra Kvant među najvećim donatorima vladajućih demohrišćana, ogorčenost zbog odluke o dividendama nije krio ni bavarski premijer Markus Zeder, koji je sa premijerima Baden Virtemberga i Donje Saksonije gde su sedišta ostalih nemačkih automobilskih giganata, najveći zagovornik podsticaja autoindustriji. 

Kritike su još oštrije stigle od levo orijentisanih političara, ali oglasila se čak i potpredsednica Nemačkog udruženja za zaštitu vlasnika hartija od vrednosti, Danijela Bergdolt, istakavši da je "pitanje da li je ovakva rasporedela profita opravdana, imajući u vidu da se u 2020. neće moći da ostvari profit" a da kompanija koristi državnu pomoć i traži državne podsticaje.

"Adidas" povukao odluku 

Slično krnjenje imidža u javnosti doživeli su i kompanije "Adidas" i "Dajhman" kada su na početku epidemije u martu najavili da će zamrznuti plaćanja zakupa za butike širom Nemačke, zbog čega su u javnosti stavljene na stub srama kao firme kojima "nedostaje osećaj zajedništva".

Proizvodžač sportske opreme "Adidas" je brže bolje povukao ovu odluku i odustao od planirane raspodele dividendi akcionarima pa već sredinom aprila dobio pozajmicu od 2,4 milijarde evra. Slično je postupila i konkurentska kompanija "Puma", ali i brojne druge kompanije, poput avionske korporacije "Lufthanza", zatim operatora frankfurtskog aerodroma, proizvođača automobilske elektronike "Leoni"...

Ali, da najveći igrači u Nemačkoj i te kako imaju obimne finansijske rezerve dovoljne da i bez pomoći države preguraju krizu svedoči podatak da 30 najvećih nemačkih koncerna ukupno raspolažu novčanom rezervom od oko 363 milijardi evra.

Rasplet se očekuje početkom juna 

To se vidi i iz toga što dobar deo njih nije ni tražio direktnu finansijsku pomoć države. Štaviše, mnogi su već krenuli u isplatu dividendi i poprilično su se pobunili kada im je vlada poručila da je nedopustivo da im poreski obeznici subvencionišu skraćeno radno vreme radnika, dok oni dele profit akcionarima. 

Ovim programom firme zapravo ne moraju da otpuštaju radnike kako bi smanjile troškove, već im skrate radno vreme u toku krize dok država radnicima nadoknađuje deo izgubljene plate. Samim tim, čim se podigne potražnja, firme mogu vrlo brzo da povećaju proizvodnju jer ne moraju da traže dodatne radnike.

Protiv vladinog uslovljavanje da biraju između dividendi i podsticaja pobunili su se, ne samo auto koncerni "Folksvagen", "Be-em-ve", "Dajmler", već i hemijski gigant BASF, korporacije "Kontinental", "Bajer"... Ipak, najglasnija je automobilska industrija, koja tvrdi da se može da dozvoli da ne isplati dividende akcionarima, jer time rizikuje dodatni pad vrednosti akcija i beg investitora.

Rasplet ovog sukoba trebalo bi da bude jasan već početkom juna za kada je nemačka vlada najavila da će objaviti svoju odluku da li će i kakve će podsticaje uvesti za kupovinu novih automobila.