Čitaj mi!

Kolika je plata za zaposlenog koji radi od kuće, a obim posla je manji

Retko ko u ovo vreme planira godišnji odmor, a gde će ko, kada i koliko odmora iskoristiti, u većini slučajeva ne zavisi samo od nas. Snežana Bogdanović iz Ministarstva za rad rekla je za RTS da zaposleni za vreme bolovanja ostvaraju mnogo manje prava, a kako rokovi za korišćenje godišnjeg odmora ističu, mnogi zaposleni su te dane koristili ili umesto bolovanja, ili za negu starijih članova porodice.

Vlada je poslodavcima preporučila da produže rokove do kada zaposleni mogu da iskoriste sve dane godišnjeg odmora i to, iz 2019. do 30. juna ove godine, a iz 2020. najkasnije do kraja juna 2022. godine.

Preporuka se odnosi na sve koji zbog prirode posla u vanrednim okolnostima nisu iskoristili odmor ili su bili sprečeni zbog bolesti i izolacije usled koronavirusa.

Snežana Bogdanović iz Ministarstva za rad rekla je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da je najveći broj zaposlenih iz oblasti zdravstva i svih pratećih delatnosti gde je bilo potrebno da se ne prekine proces rada.

"Prva preporuka je bila da se odnosi na zdravstvo i ustanove socijalne zaštite i zaposlene koji su bili uključeni u zbrinjavanju obolelih i korisnika usluga socijalne zaštite", rekla je Bogdanovićeva.

Prema njenim rečima, ima i drugih delatnosti gde zaposleni nisu bili u mogućnosti da iskoriste, bile su vanredne okolnosti, a imali smo i vanredno stanje prošle godine.

"Vlada je donela dva zaključka u vezi sa godišnjim odmorom, jedan je donet u aprilu gde praktično godišnji odmor iz 2019. koji po Zakonu o radu treba da se iskoristi do 30. juna tekuće godine 2020, imajući u vidu okolnosti koje su bile – Vlada je preporučila poslodavcima da omogući zaposlenima koji zbog radnih obaveza nisu u mogućnosti da koriste odmor, da ga iskoriste do kraja 2020. godine", objasnila je Bogdanovićeva.

Kako je istakla, preporuka se odnosi na sve poslodavce ali ne i na sve zaposlene.

Prvi zaključak Vlade sadrži preporuku da se poštuje Zakon o radu, da se svim zaposlenima, bilo da rade od kuće ili rade kod poslodavca, a nemaju radnu obavezu, da im se omogući da godišnji odmor iz prethodne godine iskoriste do 30. juna.

"Samo onima koji nisu bili u mogućnosti da iskoriste ili su bili sprečeni a pre svega u zdravstvu, socijalnoj zaštiti, da ne govorimo o MUP-u i ostalim delatnostima, tako je omogućeno do kraja 2020. godine", kaže ona.

Drugi deo odmor iz 2019. da se iskoristi do kraja juna 2020, a do kraja juna sledeće može da se iskoristi odmor iz prethodne godine.

Rokovi propisani zakonom su krajnji rokovi kada se godišnji odmori moraju okončati.

Zaposlen u izolaciji, a vodi se kao da je na odmoru

Neke zaposlene je poslodavac vodio kao da su na odmoru a bili su u izolaciji. Bogdanovićeva kaže da je to stvar zaposlenog i poslodavca.

"Mnogi zaposleni koriste odmor jer se, osim prvog dela koji mora da traje najmanje dve radne nedelje, ostatak može koristi u više delova na zahtev zaposlenih i često ga koriste za svoje potrebe", objašnjava ona.

Naknada za vreme bolovanja i odmora su različite, zaposleni za vreme bolovanja ostvaruju mnogo manje prava, rokovi za korišćenje godišnjeg odmora ističu, mnogi zaposleni su koristili godišnji odmor ili umesto bolovanja, ili da bi brinuli o starijim članovima porodice, jer je bila takva situacija.

"Zakon izričito kaže da svako bolovanje prekida korišćenje godišnjeg odmora, taj godišnji odmor se nastavlja u dogovoru sa poslodavcem po isteku bolovanja. Nije poslodavac mogao da nametne zaposlenom da umesto bolovanja koristi godišnji odmor jer je zaposleni mogao samo da donese doznake i time je obustavio korišćenje godišnjeg odmora po samom zakonu", naglašava Bogdanovićeva.

Plata kada je zaposleni zaražen

Objašnjava da naknada zarade za vreme bolovanja zavisi od vrste sprečenosti za rad, ona je po pravilu 65 odsto od zarade, međutim Vlada je preporučila poslodavcima da svojim kolektivnim ugovorima, pravilnicima o radu predvide da nadomeste naknadu zarade zaposlenima koji su oboleli od kovida do punog iznosa, za vreme bolovanja.

"U javnom sektoru, pošto te kolektivne ugovore evidentiramo, da su svi posebni i kolektivni ugovori uredili pravo na razliku, ne dobijamo pojedinačne podatke iz drugih delatnosti", rekla je ona.

Plaćeno odsustvo bez krivice zaposlenog i poslodavca 

"Zaposleni koji rade od kuće, i na daljinu, imaju ista prava kao da rade neposredno kod poslodavca, izjednačeni su u pogledu ostvarivanja prava, ako rade manje to može da bude samo u okviru preraspodele radnog vremena, u jednom periodu radiće manje, a u drugom periodu duže, poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenima pun fond časova bez obzira na to da li rade kod poslodavca ili od kuće", objasnila je Bogdanovićeva.

Ako nema posla, zbog zatvaranja određenih objekata, to je plaćeno odsustvo bez krivice zaposlenog i poslodavca kada je privremeno prestala potreba za obavljanje određenih poslova, ističe Snežana Bogdanović i dodaje - i za to vreme zaposleni ima pravo na naknadu koja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu, 60 odsto u odnosu na zaradu zaposlenog.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">