Čitaj mi!

Istraživanje pokazalo da korona na vazduhu brzo slabi – naučnici naglašavaju značaj maski i distance

Koronavirus gubi 90 odsto sposobnosti da nas zarazi u roku od 20 minuta od trenutka kada se nađe u vazduhu, pri čemu najviše slabi u prvih pet minuta, pokazuje istraživanje Univerziteta u Bristolu. Rezultati naglašavaju značaj prenošenja virusa na manjoj distanci, kao i da su distanciranje i nošenje maski verovatno najefikasnija sredstva za sprečavanje infekcije. Provetravanje, iako i dalje važno, verovatno ima manji uticaj.

Direktor Centra za istraživanje aerosoli Univerziteta u Bristolu i glavni autor studije, profesor Džonatan Rid izjavio je da su se ljudi, kada je reč o prenošenju virusa, fokusirali na neprovetrene prostorije i razmišljali o prenošenju vazdušnim putem, na distanci više od metar, ili preko cele sobe. "Ne kažem da se to ne dešava, ali mislim da je i dalje najveći rizik od izlaganja virusu kada ste blizu nekoga", ističe Rid.

"Kada se udaljite, ne samo da se aerosol razblaži, već i virus postaje manje zarazan, jer je izgubio infektivnost zbog protoka vremena", objasnio je Rid, navodi Gardijan.

"Prva uspešna simulacija aerosoli tokom izdisaja"

Do sada su se pretpostavke o tome koliko virus dugo preživljava u malim kapljicama u vazduhu zasnivale na studijama koje su uključivale prskanje virusa u zapečaćene posude zvane "Goldberg bubnjevi", koji se rotiraju kako bi se kapljice zadržale u vazduhu.

Koristeći tu metodu, američki istraživači su utvrdili da se virus može otkriti nakon tri sata. Ipak, takvi eksperimenti ne prikazuju šta se tačno dešava kada kašljemo ili dišemo.

Istraživači sa Univerziteta u Bristolu razvili su aparat koji im je omogućio da generišu sitne čestice koje sadrže virus i da ih od pet sekundi do 20 minuta prate između dva električna prstena, dok strogo kontrolišu temperaturu, vlažnost, UV zračenje, intenzitet svetlosti.

"Ovo je prvi put da je neko uspeo zapravo da simulira šta se dešava sa aerosolom tokom izdisaja", rekao je Rid.

Čestice se brzo suše kada napuste vlažno okruženje 

Studija, koja još nije prošla stručnu recenziju, pokazuje da virusne čestice, kada napuste relativno vlažno i ugljen-dioksidom bogato okruženje u plućima, brzo gube vodu i suše se, dok je prelazak na niže nivoe ugljen-dioksida povezan sa brzim povećanjem PH vrednosti.

Oba ova faktora umanjuju sposobnost virusa da inficira ljudske ćelije, ali brzina kojom se čestice suše varira u zavisnosti od relativne vlažnosti vazduha u okruženju.

Kada je vlažnost niža od 50 odsto, slično suvom vazduhu u mnogim kancelarijama, virus gubi oko polovine infektivnosti u roku od pet sekundi, nakon čega je pad sporiji i stabilniji, sa dodatnih 20 odsto gubitka tokom sledećih pet minuta.

Pri vlažnosti od 90 odsto, što je otprilike ekvivalentno tuš kabini, pad infektivnosti je više postepen - 52 odsto čestica ostaju infektivne nakon pet minuta, a 10 odsto nakon 20 minuta.

Temperatura bez uticaja, uprkos široko rasprostranjenom verovanju

Međutim, temperatura vazduha nije uticala na infektivnost, što je u suprotnosti sa široko rasprostranjenim verovanjem da je prenos virusa niži na visokim temperaturama.

"To znači da ako se danas nađem sa prijateljima na ručku u pabu, primarni (rizik) će verovatno biti da virus prenesem svojim prijateljima, ili da moji prijatelji prenesu meni, umesto da to bude preneto od nekoga na drugoj strani prostorije", objasnio je Rid.

To naglašava, kako je ukazao, značaj nošenja maske u situacijama kada ljudi ne mogu fizički da se distanciraju.

"Maske i distanca efikasni, provetravanje pomaže"

Rezultati su saglasni sa onim što su epidemiolozi posmatrali na terenu, rekao je dr Džulijan Tang, klinički virusolog sa Univerziteta u Lesteru.

"Maske su veoma efikasne... kao i socijalno distanciranje. Provetravanje, takođe, pomaže, posebno ako je blizu izvora", ističe Tang.

Dr Stiven Grifin, vanredni profesor virusologije na Univerzitetu u Lidsu, naglasio je značaj provetravanja.

"Aerosoli će brzo popuniti unutrašnje prostore ako nema odgovarajuće ventilacije. Ako pretpostavimo da zaražena osoba ostane u prostoriji, količina virusa će se održavati", objašnjava Grifin.

Isti efekti primećeni su kod sve tri varijante kovida 19 koje je istraživački tim do sada testirao, uključujući alfa soj. Nadaju se da će narednih nedelja započeti eksperimente sa omikron sojem.