Spremite se za još šest nedelja ovakvog života

Epidemiolog Predrag Kon kaže da smo završili drugu nedelju epidemije koronavirusa, kao i da je treća nedelja jedna od ključnih. Ističe da je cilj razvući epidemiju, kao i da je nesumnjivo da će trajati još šest nedelja u režimu kao što je ovaj. Stručnjaci poručuju da je strah u takvim situacijama normalna reakcija, ali da ne treba da dozvolimo da preraste u paniku.

Predrag Kon je gostujući u specijalnoj emisiji RTS-a o kornavirusu rekao da smo završili drugu nedelju sa 103 slučaja, bez ijednog smrtnog.

"Ukupno gledano nije tako loše, bilo bi idealno kada bi se tako nastavilo. Ako znamo da je 12. dana počeo porast obolelih, bilo ih je 15, potom 17, da bi trećeg dana od tada bilo 14 obolelih. Iako se očekivalo da će ići konstantno uzlazno, to se nije dogodilo. Ubrzano povećanje broja zaraženih je očekivano, ali se to ubrzanje nije dogodilo", rekao je Kon.

Istakao da je treća nedelja jedna od ključnih, najviše zbog mera koje su uvedene da bi se obuzdalo širenje virusa. Ukoliko se pokažu kao dobre, smanjiće se obim epidemije.

Ukupan broj akutno-respiratornih oboljenja je u padu od trenutka kada je uvedeno vanredno stanje u zemlji, pa se postavlja pitanje da li kriza može da prođe do sledeće sedmice?

"Ne, mi moramo da izguramo epidemiju. Mi je samo razvlačimo, to je jednostavno. Ali moramo da znamo da li mere daju rezultate. Ako daju, onda samo treba da se nastave. Nesumnjivo je da će trajati još šest nedelja u režimu kao što je ovaj", naglasio je Kon.

Najstarijima je potpuno zabranjen izlazak iz kuća, jer predstavljaju najrizičniju grupu, dok je uvedena i zabrana kretanja svih ljudi od 20 časova do 5 ujutru.

"Služim se isključivo mernim segmentima i oni potvrđuju da mere deluju i da se cirkulacija svih virusa smanjuje. Ako je tu i koronavirus i njegova cirkulacija se smanjuje. Ako smo ga tražili mesec dana ranije, a otkrili ga 6. marta, verovatnoća je i da je postojao ranije, ali ne u meri u kojoj su neki lekari mislili. Moramo da objasnimo je neophodno sve što je primenjeno", rekao je Kon.

"Ukupno je 500 slučajeva"

Uprkos merama, mnogo ljudi vreme provodi napolju što automatski znači da se povećava rizik od širenja.

"Ako smo dokazali 103, pesimisti misle da ga ima 10 puta više. Optimisti kao što sam ja, pet puta više. Ukupno 500 u celoj Srbiji po mom mišljenju ili oko 1.000 slučajeva. Ako se to rasprši po celoj Srbiji, da uračunamo da je trećina zaraženih u Beogradu, pa na to dodamo one koji su šetali... Ne možemo tačno da kažemo koliko njih nosi koronavirus", navodi Kon.

Jedna od osnovnih nedoumica kod ljudi jeste to šta treba raditi da bi se rizik od zaraze umanjio.

"Treba da poštujete mere i preporuke. Sve ono što pričamo. To je jednostavno da imamo u svesti, to je svima nama jasno sada. Ne postoji čovek koji ne zna da postoji koronavirus u Srbiji. Svi to znaju, svaki pojedinac. Šta to znači? Ako hoće da se zaštiti, zna da mora da češće pere ruke nego ranije. Dnevno se lično podsetim da treba suzdržati želju za dodirivanjem lica. To svi rade, posebno oni koji nose naočare. Onda kažem sebi da operem ruke pre toga", kaže Kon.

Maske delotvorne samo u zatvorenom prostoru

Epidemiolog je potvrdio da nema potrebe nositi zaštitnu masku napolju, već da su one delotvorne samo u zatvorenom prostoru.

"Kad izađemo napolje, na otvorenom nositi maske nema mnogo smisla. Ako ulazimo u prevoz, zatvorene prostore i prodavnice, tada to ima smisla onda kada virus počne da cirkuliše. Sada možemo da tvrdimo da je virus počeo da cirkuliše. Sada otkrivamo slučajeve koji nemaju veze sa onima na početku, kada su je donet i drugi su zaraženi. Imamo četvrtu generaciju i slučajeve koji nemaju nikakve sa tim", kaže Kon.

Najavio je i povećanje broja testova, ali će oni biti organizovani samo za one koji već imaju simptome neke od plućnih bolesti.

Najteža situacija trenutno je u Italiji, gde je broj smrtnih slučajeva premašio onaj u Kini, kao i u Španiji, koja je postala novo žarište koronavirusa u Italiji. Epidemiolozi i zdravstveni radnici su iz iskustava drugih zemalja, ali i prethodnih epidemija, mogli mnogo da nauče.

"Mi već jesmo primenili neka iskustva. Samo uvođenje vanrednog stanja i mera je nešto što je već uvedeno pre povećanja broja zaraženih. Nije to kinesko iskustvo, oni su to počeli mesec dana kasnije. Nije ista situacija. Mi pratimo krajnje intenzivno situaciju u Beogradu. Imamo u Kikindi nešto veći broj težih slučajeva. Moja pažnja je usmerena na Kikindu. Zna se da se u Beogradu najlakše širiti virus, jer je najveći grad", kaže Kon.

U Italiji je došlo do katastrofalne situacije, jer je virus ušao u zdravstvene objekte.

"Mora se shvatiti da je ovo borba za očuvanje zdravstvenog sistema. To je iskustvo koje imamo iz Italije. Kolabiranje i krajnje propadanje zdravstvenog sistema za tako kratko vreme posledica je unosa i rasprostranjenosti virusa u bolnicama. Zaraženi su zdravstveni radnici koji su nastavili da šire virus i inficiraju druge pacijente. Nije izvršeno odvajanje pacijenata, sve je to ovde urađeno", dodaje Kon.

Potvrdio je i da situacija više ne zahteva testiranje potencijalnih slučajeva, već samo onih za koje se veruje da su zaraženi.

"Praćenje toka i pravovremeno reagovanje na neke nove izazove. Za sada ne vidimo ništa drugo nego što smo do sada radili. Kada je broj prešao 100, teško je da pratimo sve kontakte, ali ćemo nastaviti da pratimo sve one kontakte koje možemo. Nećete biti testirani ako sumnjate da ste bili u kontaktu sa nekim. Bićete testirani samo ako bude dokazano da ta osoba ima virus i ako dobijete neke simptome", zaključio je Kon.

Ljajić: Borimo sa pravim virusom i lažnim vestima

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić kaže da se "borimo sa pravim virusom i lažnim vestima", kao i da je zajedničko i jednom i drugom što su nevidljivi protivnici i dodao da je jedna od lažnih vesti ta za nestašicu goriva.

"To je frapantno da svi koliko god se trudili da kažemo da je stanje na tržištu stabilno više da se veruje nekom ko će na Tviteru da napiše je kriza sa gorivom i da se stvore kolone vozila na pumpama", dodaje Ljajić.

Kada je reč o glasinama kako će raditi prodavnice, Ljajić kaže da sve trgovine, apoteke, pijace, tržni centri rade ograničeno. Dali smo preporuku i Vlada će usvojiti zaključak da prodavnice najranije počnu da rade u 7, a najkasnije da se zatvore u 18 časova, kaže ministar.

"Videćemo da li će biti potrebe za restriktivnijim merama, ako svi budemo disciplinovani neće biti razloga da se uvode nova ograničenja", kaže Ljajić.

Restorani i kafići rade do 18 časova, a ministar navodi da ako bude zabrane rada restorana razmišlja se mogućnosti da se orjentišu na dostavu hrane.

Na pitanje kada će biti maski, Ljajić kaže da misli da će taj problem vrlo brzo rešiti i da do utorka stiže 10 miliona maski iz Kine.

Ističe da se mnogi lokalni proizvođači iz oblasti tekstilne industrije se preorijentišu na pravljenje maski, kao i da je počela da radi najveća fabrika u Kini koja je proizvodila maske, a koja zbog koronavirusa nije radila, i da su naši dobavljači već tražili prve isporuke.

Na Vladi smo odlučili da umesto ograničavanja cena za dezifinkaciona sredstva, maske i zaštitnu opremu da ograničemimo marže. "Očito da cena ne može da bude ista kao pre 5. marta, jer je deficit na svetskom tržištu", rekao je Ljajić.

Svi koji žele da prijave nepravilnosti što se tiče zaštitne opreme mogu da se jave na broj telefona 011/26 99 610.

"Najveći deo robe u radnjama, magacini puni brašna"

Svaki dan obilazim desetak različitih trgovina i s obzirom da dobijam puno različitih vesti da nema robe, najveći deo robe je u radnjama i na rafovima, kaže ministar.

"Mali problem je kod brašna, jer ne mogu radnici da iz magacina dopreme do radnje zbog velike tražnje", kaže Ljajić i dodaje da brašna ima, magacini su prepuni.

Proizvođi brašna kažu da 350 tona brašna dnevno isporučuju, duplo više nego inače.

Problem je sa kvascem, nema ga, jer nemamo domaći prizvodnju i uvozi se. "Očekujemo čak i sutra neke uvozne isporuke kvasca i biće ga u radnjama", dodaje Ljajić i ističe da sve ostale prehrambene robe ima.

Da li će biti repro materijala za proizvodnju, Ljajić ističe da su sve zemlje zatvorile granice i ograničile promet, ali nijedna nije obustavila prevoz robe i to je jedan nepisan dogovor da konvoji sa robom i sirvinama mogu da nesmetano da prođu

"Naša privreda bi stala. Ovo jeste borba za zdravlje ljudi, ali i za zdravlje ekonomije da što manje posledice budu", rekao je Ljajić i dodao da ćemo svakako biti debelo oštećeni.

Strah normalna reakcija, ne treba da preraste u paniku

Na pitanje kako ubediti nekoga da treba da se bori sa protivnikom koga ne može da vidi, direktorka klinike "Laze Lazarević" Ivana Stašević Karličić kaže da nema mnogo ubeđivanja – strah generiše nepoznato i ono što je nevidljivo ipak vidimo da pravi neke posledice.

"Strah nekada može da bude i koristan, to je normalna reakcija u svim opasnim situacijama koje mogu da nam ugroze fizički integritet", kaže Stašević Karličićeva i dodaje da treba smanjimo strah i da ne dozvolimo da preraste u paniku, posebno ne masovnu paniku.

Zbog toga je, kako kaže, važno relevantno informisanje sa pravih izvora kao što su sajt Minstarstva zdravlja, Istitut "Batut" i Svetska zdravstvena organizacija, kao i da slušaju savete relevantnih stručnjaka.

"Treba se upoznati sa prirodom bolesti i merama koje treba da se preduzmu kako bi se kontrolisalo širenje bolesti", kaže Stašević Karličićeva i naglašava da treba disciplinom da pobedimo našeg nevidljivog neprijatelja.

Ističe da smo mi navikli da u teškim trenucima zbijemo redove, ali da u ovoj situaciji to znači da pojedinačnim primerom pomognemo i budemo disciplinovani.

"Zbiti redove ne znači uvek samo konkretan fizički kontakt, potrebno je sada zbijanje redova u smislu da smo solidarni, odgovorni i da našim pojedinačnim ponašenjem pomognemo da zdravstveni sistem funkcioniše dobro", kaže Stašević Karličićeva.

Navikli smo da treba biti blizak, da se treba zagrliti i rukovati, a sada je teško savladati tu potrebu.

"Teško je menjati stare navike i to izaziva strah, strah od odvajanja od prethodnog načina života, ali upornošću i strpeljenjem i to možemo da korigujemo", navodi Stašević Karličićeva i naglašava da je važno da svi imamo ličnu odgovornost da kontrolišemo epidemiju.

Ističe da su uplašenost, anksioznost i depresija nešto što je očekavano u ovom trenutku.

Ukazala je da je savet svim građanima da se bave konstruktivnim aktivnostima, da se ne opterećuju celodnevnim prikupljanjem informacija posebno ne sa društvenih mreža koje dižu tenzije.

Na pitanje koliko često treba da se čujemo sa najbližima, kaže da što češće to bolje. "Samo saznanje da je neko od naših bliskih i voljenih dobro, da je zdrav znači nam puno i podrška je jako bitna, što više dobrih kontakata", rekla je Stašević Karličićeva.

Što se tiče starih, oni su definisani kao grupa gde je usmanjenost češća, a ovo je situacija koja ih još više može učiniti usamljenim.

Istakla je da su tu kontakt centri za lečenje usamljenosti, straha i anksiznosti i da na broj telefona 0800/309309 potpuno besplatno svi mogu razgovarati o krizama u kojima se nađu.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">