Палеолитски локалитет у Сићевачкој клисури

Неделеко од Ниша у Сићевачкој клисури археолози све сигурнији да пред собом имају веома дуготрајан, богат и захвалан локалитет из периода средњег палеолита. Аутор истраживања проф. др Душан Михаиловић, изненађен бројем и квалитетом налаза у пећинама Велика и Мала Баланица.

Више од 20 стручњака и студената из Србије, Канаде и САД наставили су истраживања у пећинама у Сићеву поред Ниша, где су открили трагове и остатке неандерталца, праисторијског човека, рекао је руководилац српског тима проф. др Душан Михаиловић.

"Истраживања смо започели у пећинама Велика Баланица и Мала Баланица пре седам година и наишли на хиљаде и хиљаде алатки из средњег палеолита које припадају нендерталцу, праисторијском човеку", навео је Михаиловић, професор београдског Филозофског факултета, чији се пројекат реализује у Сићеву.

Према његовим речима, најзначајније откриће су људски остаци за које су добијени прелиминарни резултати и за које се претпоставља да су стари најмање 100.000 година, као и да припадају хоминидима, прецима неандерталаца.

Највећи палеолитски локалитет у Србији

У изјави за Интернет портал РТС - а,  професор Михаиловић рекао је да артефакта припадају типичном мустијеру или средњем палеолиту, али да има и старијих алатки које се сврставају у такозвани шаратијен, који је први пут пронађен јужно до Дунава и Саве.

Сам локалитет, каже професор Душан Михаиловић је изнад хотела у Сићеву и заправо је реч о двема пећинама - Велика Баланица и Мала Баланица.

Прва пећина несумњиво је дуготрајни логор ненадерталског човека, а на свега десетак метара удаљена је од Мале Баланице која је можда била и култно место, рекао је Михаиловић.

Професор Михаиловић је запањен бројем пронађених артефаката за које каже да их има на хиљаде и да ће бити потребне деценије за њихову систематизацију. Али, без обзира на све професор је сигуран да је то највећи палеолитски локалтит у Србији и један од најбогатијих на Балкану.

Старост откривених артефаката процењена је на 80.000 година.

Михаиловић је посебно указао на значај овог неистраженог локалитета, подсетивши да је мало таквих места у југоисточној Европи. Најпознатији локалитети су Крапина у Хрватској и Петралона у Грчкој, али су они истражени, а овај сићевачки није.

У Сићеву у истраживањима учествује и антрополог Мирајана Роксандић која је, после студија у Србији, каријеру наставила у Канади и ове године у Сићеву организовала за канадске и америчке студенте летњу школу.

У истраживањима учествују и Џек Ринк са Универзитета у Хамилтону и Мајк Мозли, сарадник са Оксфорда.

Пројекат је фианансирало Министарство културе Србије, а истраживања ће бити завршена 15. августа.

број коментара 0 Пошаљи коментар