Отворена ризница Милешевске епархије

У оквиру припрема за обележавање осам векова постојања манастира Милешева, задужбине краља Владислава Немањића отворена ризница Милешевске епархије. Понос нове ризнице делови оригиналног саркофага светог Саве и његово архијерејско жезло.

У манастиру Милешеви, задужбини краља Владислава из 13. века, отворена је и освештана ризница у којој ће бити чуване драгоцености из целе Милешевске епархије и светиње које су припадале првом архиепископу српске цркве Сави Немањићу.

У ризници, у коју од данас могу да уђу и грађани, изложене су црквене и уметничке старине, књиге и бројне рукотворине, археолошке ископине.

Епархијску ризницу, смештену у новоизграђеној згради, освештао је епископ милешевски Филарет. 

На свечаности у манастирској порти Филарет је најавио припреме за обележавање осам векова манастира Милешеве, под чијим се окриљем као највећа светиња чува и лева рука светог Саве пренесена из манастира Свете тројице у Пљевљима.

Учесници скупа апеловали су да се врате оригинали или направе копије драгоцености Милешеве и цркава и манастира са тог подручја, које се налазе широм Србије, суседних и европских држава.

"Први корак је најважнији корак", рекао је митрополит Амфилохије и најавио да ће ускоро бити враћен кивот манастира Милешева који потиче из 15. века, а који је до сада био у Саборној цркви у Београду.

"Ова трећа обновљена ризница Милеашевске епархије је органски наставак средњевековних ризница и манастирских скривница у којима су православни монаси чували своје благо", рекао је игуман Милешеве, нагласивши да су понос нове ризнице и делови оригиналног саркофага светог Саве и његово архијерејско жезло.

Мошти светог Саве пренете су у Милешеву из Трнова 1237. године, а жезло му је као архиепископу поклоњено 1219. године у Јерусалимској патријаршији.

Жезло Светог Саве касније су украшавали монаси, па је, поред кристалне јабуке на врху, штап опточен сребром са угравираним тропаром светитељу.

Према речима игумана Милешеве, оца Нектарија, дуго се веровало да је рука великог српског светитеља нестала 1594. године на врачарској ломачи и она ће сада бити чувана у олтару манастирске цркве Вазнесења Христовог.

Нови начин музејског комуницирања  

Милешева, која садашњи изглед дугује градитељској упорности владике Филарета, заштитница је вредног блага које ће у новој ризници бити чувано у посебним условима", рекла је аутор  поставке Аника Сковран.

Нагласила је да су многе драгоцености манастира расуте, не само по другим епархијама српске цркве, већ се као велике вредности чувају и у неким светским метрополама.

Према њеним речима, ова поставка је отворила пут и новом начину музејског комуницирања и приказивања вредности, па су у њој изложене и реплике предмета чији су оригинали на другим местима.

Такав пример је, како је рекла Сковран, реплика Богородичног кола из манастира Дубочица, које сведочи о оданости вери и побожности српског живља који је заклетве полагао под овим светињама.

У овој поставци је изостало велико распеће из манастира Бања, па је управа ризнице одлучила да се послужи билбордом који ће ускоро бити изложен како би посетиоцима била приказана и ова реликвија.

У Ризници су изложене и многобројне рукописне књиге, али, како је рекла Сковран, ни једна није примерак из Милешевске штампарије - највеће радионице те врсте у 16. веку, које се чувају у другим српским манастирима и музејима.

број коментара 0 Пошаљи коментар