Читај ми!

Уручене Вукове награде добитницима за 2020. годину

Вукова награда, коју додељује Културно-просветна заједница Србије за изузетан допринос у ширењу културе, образовања и науке у Србији и на свесрпском културном простору, уручена је данас добитницима на свечаности у Председништву Србије.

Добитници 57. Вукове награде су академски сликар Миладин Микан Аничић, историчарка књижевности Злата Бојовицћ, академска сликарка Лјиљана Бурсаћ, театролог и филмолог Зоран Ђерић, музиколог и музички критичар Гордана Крајачић.

Међу лауреатима за 2020. годину су и историчар књижевности Небојша Кузмановић, глумица Вјера Мујовић, композитор и музички педагог Немања Савић, научни радник Светомир Стаменковић и књижевник Слободан Станишић.

Добитници Изузетне Вукове награде су Градска библиотека Нови Сад, Карић фондација и Међуопштински историјски архив Чачак.

Повељу су добили и уредница у РТС-у Јасмина Никитовић Стојчић и публициста Милијан Стојанић.

Свечаности је присуствовала министарка културе и информисања Маја Гојковић, која је честитала овогодишњим добитницима и поручила им да нису само носиоци вредних признања, већ и настављачи Вуковог дела, "неимари наше културе" и чувари наше културне баштине за будуће генерације.

Указала је да нема много награда која имају тако дугу традицију и чији су носиоци најзначајније личности нашег културног живота као што су Иво Андрић, Десанка Максимовић, Васко Попа, Добрица Ћосић...

"Та чињеница представља велику част за претходне,али и за овогодишње добитнике и уједно даје подстрек за будући рад, али носи и немалу дозу одговорности у даљем стварању", рекла је министарка.

Истакла је да награда која носи име великог Вука има посебан значај и углед истичући да је реформатор српског језика био ренесансна личност, човек из народа који је својим многостраним даром успео да стане уз раме највећим личностима свога доба, а да у српској култури заузме почасно место.

"Стога и добитници Вукове награде морају бити истовремено и поносни и свесни "ветра у леђа" и подстицаја које доноси ово вредно признање", рекла је Гојковићева.

Нагласила је да Министарство културе и информисања препознаје значај Вукове награде и њеног доприноса вредновању достигнућа из нашег стваралаштва, неговања традиције и представљања српске културе у свету.

"Министарство је чврсто опредељено ка оснаживању области културног наслеђа и савременог стваралаштва, као две жиле куцавице сваке културе", рекла је министарка.

Ајдачић: Међу добитницима Вукове награде три нобеловца

Честитајући лауреатима генерални секретар Књижевно-просветне заједнице Србије Живорад Ајдачић рекао је да додељивање Вукове награде није прекинуто ни у време великих инфлација које су погађале Србију, ни у ратним сукобима, ни у променама власти, али ни у покушајима да се укине КПЗ Србије.

"И данас, иако смо усред светске пандемије још недовољно познате болести, када живимо у помало измењеним условима, Вукова награда као светионик води и окупља све оне који су својим прегалаштвим, својом уметношћи, научним и просветним радом допринели Србији", рекао је Ајдачић.

Истакао је да нема много награда чији су лауреати најзначајније личности из свих области културе и уметности, културни ствараоци и прегаоци који су, како каже, подржавали и помагали културу.

"Међу добитницима Изузетне Вукове награде су три нобеловца што је вероватно редак, ако не и једини случај на нашим просторима. А то су наш Иво Андрић, Харолд Пинтер и Петер Хандке", рекао је Ајдачић.

Вукова награда уручује се у фебруару јер је Вук Караџић преминуо 7. фебруара 1864.године, као и да је у његову част установљена награда 1964.године.

Бојовић: Признање важан догађај у стваралачкој биографији 

У име овогодишњих лаурета обратила се академик Злата Бојовић, која је захвалила на признању које, како је рекла, за сваког добитника представља важан догађај у личној стваралачкој биографији и у историји институције која ју је добила.

"Свакога од нас, и свакога пре нас, чинило је поносним да стојимо у реду, иако не увек достојни великана српске књижевности, сликарства,музике, просвете, музеја, и да смо са њима уписани у велику повељу Културно-просветне заједнице Србије", рекла је Бојовићева.

Она је додала да је више пута присуствовала свечаности поводом уручења Вукове награде нагласивши да је то увек био празник.

"Стојећи сада са друге стране, не мислимо да смо на вишој степеници, јер нико од нас није стварао да би добио награду, стварали смо и радили онако како најбоље умемо. Радост је што је то у непоновљивом вуковском духу, а то је за добитнике највеће признање", рекла је Бојовић.

Аничић: Награде нас обавезују да још више радимо

Међу награђенима је и академски сликар Миладин Микан Аничић, који каже да су велике националне награде не само подстицај за сваког уметника, већ и иницијални окидач који их обавезује да још више раде, стварају још већа дела и остављају их у наслеђе свом народу и својој култури.

Аничић је за Танјуг рекао да је изузетна част бити у друштву великих умова нашег народа који су добитници Вукове награде и да то има дубоко значење, али и да обавезује.

"Појединим добитницима не можемо ни да се приближимо или да будемо истоветни са њима, али можемо да се трудимо да следимо њихов пут и пут Вука Караџића, да све што је племенито и вредно у нашој култури сачувамо, доградимо и изградимо", рекао је сликар који, како се наводи у образложењу жирија, већ пола века на најбољи начин представља српско савремено сликарство, али и уметничку душу Србије широм света.

Глумица Вјера Мујовић верује да је награђена за синергију уметничког рада који траје три деценије и научног рада којем је посвећена последњих 10 година.

"Вукова награда представља велику част и неизмерну радост. Поносна сам, а, с друге стране, ово је повод и за ново преиспитивање", рекла је за Танјуг ауторка књиге "Културна дипломатија у служби Србије" и уметница која је учествовала у пројектима "Јасеновац, право на незаборав".

У жирују за доделу Вукове награде су председник жирија проф.др Дарко Танасковић, књижевник Милован Витезовић, издавач Зоран Гутовић, музички уметник Урош Дојчиновић, музички уметник Бора Дугић, књижевник Селимир Радуловић, професор ВМА Елизабета Ристановић, сликар Радован Трнавац Мића, сликар и вајар Милош Шобајић.