Читај ми!

Шта раде тинејџери кад нема Гугла у време епидемије

Готово је немогуће замислити живот без интернета и мобилног телефона, а њихов изненадни нестанак и то баш у време епидемије, посебно за тинејџере био би један од најгорих сценарија. Ипак, такав изазов је пред јунацима романа Драгане Младеновић "Све што (ни)сам желела", који је илустровао Душан Павлић.

Захваљујући ванредној ситуацији због компјутерског вируса који је прешао на људе и направио дар-мар широких размера, дванаестогодишња Нина боље упознаје своју тајну симпатију.

У друштву је најпопуларнијег дечака из школе и то у оронулој бакиној кући.

Сами су, одвојени од родитеља и значило би им било какво упутство за живот у неадекватним условима, али остали су без свакодневног савезника и пријатеља свезналице – Гугла.

То је сиже романа Драгане Младеновић.

"Обраћа се заправо озлоглашеним млађим тинејџерима који су потпуно посвећени друштвеним мрежама, Тик-току, Јутјубу, стално су на телефонима и компјутерима и ја сам написала роман који може да им одвуче пажњу. Надам се да може да им одвуче пажњу и да их натера да се посвете нечему што није та активност, већ читање", каже ауторка романа Драгана Младеновић. 

Занимљива и духовита прича, испричана у форми дневника, језиком данашње омладине тестира не само младе читаоце, већ сваког од нас.

Младеновићева каже је кроз своје јунаке закључила да би они знали да се снађу, без обзира на то што их не учимо као шти су нас наши родитељи учили.

"То је једна друга генерација. Ја сам све време имала то на уму. Они нису као ми, они су другачији и ми треба да нађемо пут до њих", истиче ауторка романа "Све што (ни)сам желела".

Нина и Макс, на тежи начин уче шта су солидарност, пријатељство, блискост и брзо сазревају.

Из једне неочекиване авантуре, улетеће у другу. А каква ће она бити, радознале очи откриће у наставку романа који следи ускоро.