Свет више неће бити исти без Исидоре Жебељан: Није се устезала да бира пут којим се ређе иде

У Београду је у 54. години преминула Исидора Жебељан, једна од најизвођенијих српских композиторки на светској музичкој сцени и наш најмлађи академик. Одлази једна од наших најкреативнијих, најизвођенијих и највољенијих композиторки.

Исидора Жебељан је преминула после дуге болести у 54. години. За њена дела говоре да су јединствена и импресивна, каква је била и она. У свету је призната као изврстан уметник, а међу колегама, одан пријатељ.

"Благословена сам тиме да сам имала прилику и част и привилегију да живим са Исидором Жебељан, изводим њену музику и да учествујем у тој чаролији коју је она стварала. Губитак је ненадокнадив и свет никада неће бити исти без Исидоре Жебељан", истиче вокална уметница Анета Илић.

Прва жена професор композиције постала је на Факултету музичке уметности у Београду где је дипломирала и магистрирала.

За своја дела добила је велика признања у земљи и у иностранству, међу којима су Мокрањчева и Стеријина награда.

Изабрана је за члана Српске академије наука и уметности 2006. године и тако постала најмлађи академик.

"Исидора Жебељан је припадала типу личности који се није устезао да бира пут којим се ређе иде. И у области уметности и у ширим темама културе па и друштвених збивања. Исидора Жебељан је била као стабло које расте само у пољу и тиме што није окружена другим стаблима утолико је више њена стваралачка личност долазила до разграњавања и бољег листања", истиче академик Милан Лојаница.

Музику Исидоре Жебељан изводе најзначајнији ансамбли данашњице - Би-Би-Сијев симфонијски оркестар, Октет Берлинске филхармоније, Бечки симфоничари, Бродски квартет.

Да су њена дела препозната свуда у свету, потврдио је и један берлински часопис када је Исидору Жебељан изабрао за једну од десет најперспективнијих јавних личности на свету за 2009. годину.

Компоновала је музику за више од тридесет позоришних представа, радила је и на неколико филмских партитура са Гораном Бреговићем за филмове "Дом за вешање", "Аризона дрим", "Подземље". Њена најзначајнија дела су опере "Зора Д", "Маратонци", "Симон изабраник", "Две главе и девојка", "Три чудне љубави".

"Била је музички таленат и стваралац, креативна, иновативна и јединствена. Постала је савремени класик у некласичном маниру. Остаће упамћена као једна од најзначајнијих композиторки у историји наше културе,ˮ каже министар културе и информисања Владан Вукосављевић.