Дан словенске писмености – како се чува језик

Дан словенске писмености и културе традиционално се прославља 24. маја у знак сећања на Ћирила и Методија, мисионаре, културне и политичке дипломате, творце првог словенског писма. Тај дан је празник у читавом словенском свету, а одлуком Владе Републике Србије од прошле године обележава се и код нас.

Очување идентитета одржава друштво, а без језика нема ни нације. Споменици, улице и датуми посвећени су оснивачима словенског језика. 

Прво писмо Словена, створили су Ћирило и Методије а њихов рад уз описмењавање Словена био је допринос светској култури и цивилизацији.

Појам стари Словени означава све словенске народе у периоду пре примања хришћанства. Старословенски је први писани словенски језик на основу говора јужних Словена из околине Солуна.

Словени обухватају велики део Европе и знатан део Азије, па самим тим словенске језике говори око три стотине милиона људи. Словенске језике делимо на три групе:

Источнословенска група – руски, украјински, белоруски

Западнословенска група – пољски, чешки, словачки, лужичкосрпски

Јужнословенска група – српски, бугарски, македонски, словеначки, босански, хрватски, црногорски

У време када језици трпе различите ударе и захтевају питања и посебне одговоре, важно је подсетити на значај писма и народног језика.

О томе да овај датум упозорава да су језик, писменост и култура најбоље везивно ткиво, наводи и министар културе.

"Овај празник прилика је да се подсетимо значаја писмености, писма и народног језика који су кроз таму векова често били једини а увек најважнији залог опстанка и светионик за слободу српског народа", наведено је у саопштењу.

Писмо је живо онолико колико се примењује а језик се чува високим нивоом културе.