Никад повољније у лондонске музеје и позоришта

Лондон је, уз Њујорк, светска финансијска престоница. Осим тога, још од Битлманије шездесетих, Лондон се устоличио као један од најважнијих глобалних културних центара. Музеји, галерије и позоришта затворени су недељама. То, међутим, не значи да је и културна сцена нестала. Напротив, може се рећи да је, помало апсурдно, сада прави тренутак за велику туру по британским културним институцијама. Па, кренимо.

Британски музеј годишње посети скоро шест милиона људи. То је шеснаест хиљада дневно. И данас можете то да учините, само виртуелно. Британски музеј нуди детаљну туру по буквално свакој просторији.

Уз савршену визуелизацију, ту су и пратећи чланци специјализованих кустоса на буквално сваку сродну тему, централној теми тог дела поставке. Британски музеј не одустаје ни од привремених изложби. Тренутно нуди увид у графике од Монеа до Сезана, као и посету студију скулптора Џефрија Кларка. У најави су и разнородне монументалне изложбе о тантричкој уметности, Арктичком кругу и Томасу Бекету. И најзад, ту је редован подкаст музеја.

Национална галерија виртуелно ради под слоганом: "Послужите чај, ми ћемо донети уметничка дела". И заиста је тако: од видео нарације буквално сваког уметничког дела, преко осврта на слику месеца, петоминутних медитација над одређеним ремек-делима, па све до практичних савета како да направите колаж по угледу на неку слику.

Британски национални драгуљ – Тејт – акценат ставља на образовне конференције, социјално ангажоване садржаје, али нас води и кроз историју уметности, створене у изолацији, учи да правимо грнчарију као Грејсон Пери, сликамо као Кандински или Ван Гог, а приказује нам и кореографије и перформансе, инспирисане важним експонатима.

Моја Алма матер, Кортолд Инститит за уметност, чији нам је легендарни директор Кенет Кларк оставио једну од најважнијих телевизијских серија о историји уметности "Цивилизација", препушта глумцу Билу Нају да нас проведе кроз сталну поставку, која креће од Манеовог ремек-дела Ноћи у Фоли Бержеру. Не заборављајући своју образовану функцију, Кортолд нуди месец дана дигиталних предавања водећих светских историчара уметности на буквално сваку замисливу стручну тему.

Јасно је да су велике културне институције уложиле велики новац у своје виртуелно присуство, а шта је са малим? Пекам већ годинама није само дом ситних превараната породице Тротер. Ко је ко савремене уметности налази се у том делу источног Лондона где су кирије још увек довољно ниске да би уметници цветали. Свака од пекамских галерија доступна је и сада на друштвеним мрежама, а кустоси су спремни и вољни да са вама четују сатима ако треба. Тржиште не стаје у изолацији.

А шта је са позориштима? Ту је разлика између комерцијалног и институционалног много дефинисанија. Позоришта, која живе од само једне представе, су најпогођенија. Ако на интернет ставе целу представу, угрожавају не само бројна ауторска права већ пуцају себи у ногу, чинећи јавно одступним материјал, који им доноси профит. Зато њихова врата остају за сада затворена. Са друге, репертоарска позоришта цветају у виртуелном свету.

Краљевска оперска кућа никада није била приступачнија. Бесплатно можете да видите балете Зимска прича и Метаморфоза, инспирисане истоименим делима Шекспира и Кафке. Осим бесмртне Вердијеве Травијате, можете чуди и Бритенову оперу Глоријана, која нуди јединствен увид у владавину Елизабете Прве. Слично је и у националном театру, који нуди премијеру Франкенштајна Мери Шели са Бенедиктом Камбербачом као Виктором Франкенштајном и Џонијем Ли Милером као створењем.

Најзад, док биоскопи не раде, Британски филмски институт нуди стотине бесплатних филмова дневно, ставља на увид целу колекцију интервјуа и јавних дебата са великанима седме уметности, а пружа вам и шансу да усвојите орангутана, не би ли спасли ту врсту од изумирања.

У најкраћем, за конзумирање лондонске уметничке сцене обично вам треба дубок џеп. За лондонску виртуелну уметничку сцену треба вам само време, а њега тренутно има напретек.