Пандемија у очима књижевника

Књижевници, уметници, филмски ствараоци одувек су били визионари. Неки су предвидели, а некима се приписује да су предвидели епидемију попут ове. Друштвене мреже горе од дискусије о књизи Дина Кунца у којем се помиње вирус Вухан 400. Епидемије су увек биле и инспирација ауторима.

Књижевни јунаци од давнина оболевају од вируса. Грчки историчар Тукидид први је писао о епидемији - Атинској куги, Хомер је у "Илијади" описао ту заразу у време Тројанског рата. Најпознатија у литератури је, ипак Камјева "Куга" .

Епидемије за лекаре представљају борбу против невидљивог непријатеља. А, шта је са писцима? Које су сличности, а које разлике у њиховим делима о тој теми?

"За ово што нам се управо дешава у читавом свету важно је поменути Пекићев роман "Беснило", будући да се дешава на аеродрому, а аеродроми су та важна места јер савремена цивилизација је условила то да вируси путују. Вируси су својевремено били изопштени у једној релативно ограниченој териоторији. Сада они могу да путују светом", наводи Петар Арбутина, књижевни критичар и уредник.

У античко време се углавном сматрало да су епидемије дело богова како би казнили људе. Данас смо свесни да нас природа кажњава јер смо нарушил њен поредак. То описује Маргарет Атвуд у "Години потопа".

Жозе Сарамаго писао је о епидемији у "Слепилу", а међу најпознатијим у светској књижевности је Маркесова "Љубав у доба колере". Најактуелније: Удружени љубитељи хорор фантастике и теоретичари завере откривају да је Дин Кунц у свом роману "Очи таме" из 1981. предвидео име и место настанка вируса Вухан-400.  Ипак, вирус убица се у оригиналној верзији звао се другачије.

"Ово је време превише информација о догађајима повезаним са губицима људских живота да би се препустио лагодном писању и неком свом симулакруму. Сад се пише подсвесно, сад се стварају теме. Права дела имаћемо тек кад се ово заврши", наводи проф др Горан Милашиновић, лекар и књижевник.

Тада ће хиљаде људи који су сада само бројка у извештајима лекара и вестима новинара, добити име и лик у књижевности.