Пластинат на крагујевачком Медицинском факултету

Сви медицински факултети у Србији, као и они у свету, имају потешкоћа да обезбеде тела умрлих људи, неопходних за одржавање практичне наставе из анатомије, тако да размена кадавера међу факултетима није могућа.

Медицински факултет у Крагујевцу, једина је високошколска установа у Србији која је за потребе наставе купила пластифицирани леш, који је платила 50.000 евра. На факултету демантују да је набавка била ових дана и без знања царине, како су пренели неки медији. Кадавер су набавили у октобру 2008. године, уз поштовање свих законских процедура.

Студент Душан Софронијевић и његове колеге, трећа су генерација студената крагујевачког Медицинског факултета која анатомију изучава на пластифицираном лешу. То је најсавременије наставно средство које пружа комплетан увид у целокупан људски организам.

"За изучавање анатомије, најважније је да имате људско тело испред себе. Из медицинских атласа никада не можете стећи знање као када нешто видите голим оком", објашњава студент прве године Медицинског факултета у Крагујевцу.

Час анатомије

Модел за анатомију који је купио крагујевачки факултет израђен је у Немачкој. Људском телу је из ткива и органа извучена вода, а убризган силикол, што му обезбеђује дуг век трајања. Таква учила користе се на факултетима у Европи и Америци.

„Да је анатомија базична у проучавању медицине било је познато старим лекарима и уметницима Леонарду и Микеланђелу. Пластинат је најсавременије средство у изучавању анатомије и омогућава нашим студентима да се упознају са сваким делићем људског организма", каже доц. др Ивана Живановић Мачужић.

Процедура набавке трајала је око годину дана. Пластинат је легално увезен, прошао је све цариснке прегледе и плаћен око педест хиљада евра. Декан Медицинског факултета у Крагујевцу проф. др Небојша Арсенијевић каже да је кадавер набављен у немачком граду Хајденбергу, и да је та процедура у потпуности у складу са нашим и европским законодавством. Он сматра да је тиме дугорочно решен проблем извођења наставе анатомије, јер су до сада факултети набављали два леша годишње.

Донирање органа - храбар и племенит гест

Детаљно упознавање грађе човековог тела услов је за студиј медицине, али и за компетентно бављење лекарском професијом. За то су неопходни људски лешеви, а из године у годину све је мање оних који завештањем свог тела неком од медицинских факултета желе да помогну науку.

Практична настава из анатомије је за студенте медицине није могућа без рада на телима умрлих људи. Међутим, такве вежбе су од непроцењивог значаја и за специјализанте из хирургије, јер је недопустиво да хирург свој први оперативни рез изводи на живом човеку.

Донирање или завештање тела је храбар и племенит гест, који ни на који начин не угрожава ни интегритет ни идентитет умрлог лица. По окончању практичне наставе, тела умрлих се сахрањују или кремирају у складу са жељама породице или самог покојника, укључујући и захтевани верски обред.

У расправа и на скуповима посвећеним донирању органа, често се цитира реченица папе Јована Павла Другог: "Све што може послужити живима, грех је покопати." И Православна црква у даривању властитог тела види чин љубави и племенитости, јер се на тај начин дарује део самог себе и исказује љубав према ближњима.

Грађани који желе да завештају своја тела медицинском факултету треба да дају писмену изјаву која мора бити оверена у суду. У тој изјави мора бити наведен и извршилац завештања, особа која ће тело умрлог предати факултету. Новим законом о здравственој заштити, поједностављен је процес донације тела умрлих лица и предвиђена могућност завештања тела за живота.