Здрави производи од бундеве све чешће и на српским трпезама

Бундеве су Ђукићи почели да гаје на 10 ари за своје потребе, а сад са 4 хектара годишње добију око 80 тона. Имају веома захтеван посао, јер све раде ручно - од окопавања и брања до прераде и паковања готових производа. Од посебне врсте бундеве праве кандиране шпагете са додатком рузмарина за које су на Сајму етно хране у Београду добили и специјално признање.

"Ми смо дошли до закључка да је бундева једна велика госпођа која буквално тражи велику пожртвованост, јер само тако можемо из ње да извучемо максималне нутритавне вредности, јер нема киселину и нема много шећера", каже Марија Ђукић, из Црепаје.

Здрави производи од бундеве све су траженији последњих година, јер јачају имунитет и овде размишљају како да повећају производњу, а да задрже постојећи квалитет.

"Планови су да направимо једну хладњачу где би смо складиштили бундеве целе године. У плану је и једна сушара где би смо радили сушење бундеве и волели би смо да подигнемо производњу , али не да буде индустријска, већ да остане на кућном прагу где је укључена само породица", наводи Дејан Ђукић, узгајивач бундеве.

Ђукићима у послу помажу и деца. Деветогодишњи Лазар је задужен за чишћење радионице,а осмогодишња Милица има мало другачију обавезу.

"Мој задатак је да стављам наше теглице у пастеризатор, и ње ми тешко, можда је било мало кад смо почели, али сад кад смо увежбали више није", каже Милица Ђукић.

Данашња јестива, настала је из дивље бундеве, која води порекло из Гватемале и Мексика. Показало се да јој прија и банатска земља и не чуди што је овде са уважавањем називају "великом госпођом", јер су је и Индијанци веома ценили и да би на последњем путовању имали најлепшу храну, они су своје најмилије сахрањивали са бундевом.