Запуштено Спомен - гробље стрељаних у Краљеву

Споменички комплекс надомак центра Краљева, на месту масовног стрељања невиних људи, октобра 1941. године, ни пет деценија од почетка градње није завршен, и у све је лошијем стању. Иако је најављено, надлежни још нису одредили ни ко управља. Спомен-гробљем, а сећање на цивилне жртве фашизма у том граду свели су на полагање венаца 14. октобра.

Овај споменик је некад био обавезно одредиште ђачких екскурзија. Књиге њихових утисака изгореле су са зеленим вагоном на улазу у меморијални комплекс. Био је симбол свих људи који су дошли у Краљево након Другог светског рата бежећи од ратних страдања, подсећа Зоран Николић из Завичајног друшта Краљево.

До спомен-гробља нема ни путоказа. У односу према жртвама, посебно су понижавајуће баре из канализационих цеви у подножју ових бедема. Испод њих је демолирано јавно склониште предузећа „Склоништа" Србије. Радници градске Чистоће, за сада, успевају да бар масовну гробницу заштите од дивљих депонија.

„Негде се свакодневно сусрећемо са ружном навиком локалног становништва и то ружи слику дефинитивно нашег спомен гробља, и иако нам то није у програму апсолутно то одрадимо како би одржали ред и одали почаст овој локацији" каже Дуња Миловановић, запослена у Зеленилу града.

" Пролазно је место на жалост, некада је било оградјено, сада више није јер је ограда која је окруживала ово гробља скинута. Пуно ситуација се деси да и одавде склањамо депомије које се јављају баш на овом месту" ИСТИЧЕ Новица Лишанин, запослен у ЈП"Чистоћа" Краљево.

Трагова копита и копачки има и међу хумкама. Камене скулптуре које симболизују пресечена стабла и амфитетар једини су завршени сегмент пројекта меморијалног комплекса . Започет је седамдесетих година, а финансиран највећим делом средствима грађана Краљева. На пола посла стало се и са изградњом нове капеле.

„ Исход тога је ово што видите, исход који не видите а који је још страшнији је да се сетим прошле годинине обележаванаја 8 деценија јубилеја када је ово било празно. Осим званичника и једног одељења деце, никога није било" додаје Зоран Николић, секретар Завичајног друштва.

Јавни час историје и поруке мира са овог места, подсећа сниматељ РТС-а у пензији Живота Јевтић, директно је преносила државна телевизија. Та традиција прекинута је деведесетих година.

"Зашто Крагујевац то има а ми немамо. Јесу ли други људи у Крагујевцу, јесу друга деца у Крагујевцу него у Краљеву. Злочин је исти" каже Живота.

Сећање на страдање грађана Краљева на овом месту свело се на само једну церемонију 14. октобра, коју пропрате локални медији. Зашто - и до када ће тако бити - од локалних власти још нисмо добили одговор.