Настављена археолошка истраживања на Кознику, после вишегодишњег застоја

Средњовековни град, подигнут на темељима античког утврђења, имао је 27 кула, од којих је сачувано осам, цркву, бунаре с водом за пиће, велмошке одаје, подграђе, радионице… Ових дана пронађен је источни бедем и доста археолошког материјала.

"Пети бунар је остао недирнут, тако да смо имали занимљивих налаза. Оно што је куриозитет, то су два пара ципела, односно кожних делова ципела. То је доста редак налаз. Није било кисеоника, па су у таквим околностима ти органски материјали сачувани. Имамо неке дрвене делове, неколико целих керамичких посуда и једну металну кофу", открива Дејан Булић, археолог.

Козник је одувек био значајно утврђење крај важних путева. Средњовековни живот у утврђеном граду почиње са Стефаном Немањом крајем 12. века.

"Средњовековни град Козник и Жупа Расина свој процват су доживели у другој половини 14. века, оснивањем Крушевца као престонице", објашњава историчар Дејан Радисављевић. "Највероватније је Козник био летња резиденција владарске куће кнеза Лазара, односно његових наследника."

На неприступачном узвишењу тешко га је било градити, освајати и обнављати кроз векове. Данас још теже сачувати. У непосредној близини је будући каменолом.

"Многи зидови су се обрушили и вероватно не могу још дуго да остану у постојећем стању ако се нешто не предузме. Ако каменолом почне да ради, ми ћемо остати без великог дела овог утврђења. Можемо да бирамо између каменолома или тога да сачувамо град кнеза Лазара", упозорава археолог Булић.

Последња конзервација обављена је осамдесетих година прошлог века. С обзиром на то да је Козник међу пет најочуванијих средњовековних градова, могао би се потпуно обновити попут Голупца и Рама.