Јубилеј Ваљевске гимназије – 150 година поноса на успехе бројних генерација

Ваљевска гимназија обележава 150 година постојања и успеха, не само у области образовања већ и науке, културе и уметности. Важан јубилеј једне од најзначајнијих институција у Ваљеву протиче без свечаности. Ипак, није у сенци због епидемијске ситуације, јер се и на виртуелном нивоу и у реалном животу говори о постигнућима ваљевских гимназијалаца кроз историју и у овом времену.

Век и по Ваљевска гимназија недри генерације вредне, радознале, даровите. У српској историји, науци и уметности великим словима стоје имена Николаја Велимировића, потоњег Светог Николаја Српског, филозофа Бране Петронијевића, ликовног уметника светског гласа Љубе Поповића.

Дуг је низ знаменитих ваљевских гимназијалаца. Институција у којој се свако ко крочи у њу осећа као да је у музеју, дала је око две стотине доктора наука и 12 академика.

"Момци и девојке који су завршили гимназију и после своје каријере наставили на универзитетима у Србији, али и широм Европе, доказују да Ваљевска гимназија траје и да ће трајати још дуго, докле год буде ослоњена са свој град, своју традицију, своје ученике и своје професоре", истиче др Војислав Андрић, некадашњи професор и директор Ваљевске гимназије.

Поносни на прошлост и садашње успехе, у Ваљевској гимназији креирају идеје за будућност.

"У нашој школи је седам различитих смерова, што говори негде о нашим афинитетима и амбицијама. Жеља наше школе је да једног дана уђемо у једносменски рад и да се наша зграда прошири. Ми увек истичемо, 1904. године, када је започета, и 1906, када је завршена са изградњом, сигурно је оваква зграда за тадашњи град од 3.500 становника изгледала, не знам како да кажем, као свемирски брод", сматра Предраг Јевтић, директор Ваљевске гимназије.

Поводом 150. годишњице некадашњи ваљевски гимназијалци, данас успешни уметници, дипломате, истраживачи у различитим научним областима, лекари, ма где да су, учествују у серији онлајн трибина говорећи о својим искуствима, али се сећању и гимназијских дана.

"Био сам природно-математички смер, сарадник у природним наукама, али моји професори су препознали моје склоности и знали су да ћу ја бити глумац. Тако да су они имали неки прећутни договор, иако сам био одличан ученик, било је много бољих од мене и они су то знали и нису хтели претерано да ме оптерећују задацима из математике, физике и хемије", каже драмски уметник Небојша Миловановић.

Ваљевска гимназија утицала је животне путеве својих ученика. Поједини су овековечени у песмама, као у поеми "Кад дођеш у било који град" судбински сусрет Матије Бећковића са Вером Павладољском.

И споменик песништву у срцу Ваљева у лику је гимназијалке и професорке Ваљевске гимназије, Десанке Максимовић.