Има ли спаса за махале у општини Црна Трава

Тешко се долази до удаљених црнотравских махала на обронцима Чемерника, Острозуба и Плане. То најбоље зна Ранђел Лале Николић из села Брод, који својим теренским возилом свакодневно обилази куће које су углавном празне или су у њима људи од преко 80 година. Та слика се у махалама Белчине, Пејине, Загузје, Ивићеве, Главшине, Милошеве и Славујево мало промени у току летњих месеци, тек толико да се и последњи пламичак наде у бољу будућност не угаси. И сам Лале је већ зашао у осму деценију живота али и даље има енергију младића. Његов верни пратилац је пас Шицко. Прати га и до махале Славујево.

Ранђел  се поноси њиме, али и пас узвраћа поштовање, каже Ранђел. Све госте који дођу Шицко дочека и испрати!

Од Брода до махале Славујево долази се за пола сата, не баш пријатне вожње. Село има десетак кућа. Намернике дочекује  старица од готово 90 година. Жирка Ранђеловић живи сама. Комшије и рођаци давно су отишли. Долазе ретко. Самоћа се не подноси лако.

" Самоћа је много тешка да се издржи, ја сам навикла овде, волим све да радим. Имам 5 мачића и са њима разговарам," каже Жирка.

До пре пола века ту је било много људи. Обрађивала се земља, радило се и градило, млади су се дружили на народним саборима.

" Овде, у овој махали у којој тренутно боравимо,  било је 50- 60 људи. То је била милина једна,  организовале су се седељке, игранке," сећа се Ранђел. 

 Успомене за Лалета и баба Жирку живот значе. Јер реалност је тешка. Да би се променила,  потребна је помоћ државе али и јасан план локалне самоуправе. Какве је демографска слика Црне Траве, најбоље говори податак да је на последњим изборима у целој општини изашло око 600 бирача. Црна Трава се полако гаси. О томе треба да размишљају сви који су овде рођени и који могу да помогну.