Лечење матичним ћелијама - тема научног скупа у Крaгујевцу

Коришћењем анималних модела и хуманих матичних ћелија, у строго контролисаним лабораторијским условима, научници испитују молекулске мехинизме којима матичне ћелије, спречавају развој аутоимуних и малигних болести. Резултати истраживања њиховог утицаја на спречавање прогресије фулминантног хепапатиса, код кога је смртност у свету, 80 одсто - охрабрују стручњаке.

"Ми смо први показали молекулске механизме, открили смо тачно којим механизмом, који молекул лече матичне ћелије, кад спрече прогресију тих болести преко тачно одредјених ћелија, које се зову НКТ ћелије и које су најбројније у јетри и имају кључну улогу у механизмима оштећења јетре", каже проф. др Владислав Воларевић, факултет Медицинских наука у Крагујевцу.

Постигнути резултати, основ су за нови терапијски правац у лечењу те болести, верују у Центру за молекуларну медицину и истраживања матичних ћелија крагујевачког факултета Медицинских наука. Научна достигнућа размењују са колегама широм света, који се такодје баве претклиничким истраживањима.

"Користимо мезенхималне матичне ћелије из зуба које људи иоанко одбацују. Користимо их касније за покушај ремодулације коштаног ткива, односно регенерацију костију", каже
проф.др Ђорђо Мори -Универзитет Фођа, Италија.

Добитник Нобелове награде, Доналд Томас, пре шездесетак година, први је применио матичне ћелије у лечењу леукемије. Код нас је, Војномедицинска академија, пионир у тој области. "Лек будућности," који представља прекретницу у медицини, данас има велику примену.

"Болести ока, да се створи нова ретина, може да се направи нова кожа у лабораторији, све више се користе код неуродегенеративне болести, имате мензеихималне матичне ћелије које се користе за обољења локомоторног апарата, односно стварање нових костијуи коштаног ткива", каже проф. др Миодраг Стојковић, генетичар.

Прва банка матичних ћелија, која се гради у Крагујевцу, требало би да буде завршена средином наредне године. Ту ће бити и научна база за проучавање ћелијском материјала. У фокусу овдашњих истраживача су неуродегенеративне болести: Парконсконова и Алцхајмерова болест, и повреде кичмене мождине.

rts.kragujevac@rts.rs
+381 34 335 542