Мали: Ребаланс буџета позитиван и развојни, држава потпуно ликвидна

Мали је на седници Одбора за финансије Скупштине Србије, представљајући ребаланс буџета за ову годину, рекао да се ребаланс ради због тога што држава има више новца у буџету.

"Ово је велики тренутак за све грађане и све нас с обзиром да у доба највеће економске кризе правимо бољи резултат него што смо очекивали у износу од 183 милијарде динара", истакао је Мали.

Он је казао да се српска економија опоравила брже од очекиваног, наводећи да ће се новац који је држава уштедела додатно усмерити на капиталне инвестиције, развој економије и подизање стандарда грађана, те подсетио да је држава испунила сва обећања која је дала грађанима и привреди.

У односу на априлски ребаланс, фискални дефицит је смањен на 304,5 милијарди динара, у највећој мери због значајно боље реализације прихода, и он сада износи 4,9 одсто бруто домаћег производа (БДП), уместо планираних 6,9 одсто БДП-а.

Мали је посебно нагласио да се ниво јавног дуга држи испод Мастрихта од 60 одсто, односно износиће до 58,2 одсто.

"Ребалансом настављамо исту политику улагања у школе, вртиће, зелену агенду, и то је основа ребаланса", рекао је Мали.

Kада је реч о расту економије, Мали је истакао да и ММФ и Светска банка прихватају да ће раст српске економије бити већи од пројектованог.

Министар финансија очекује да привредни раст до краја године буде преко седам одсто.

То је, каже Мали, најбољи одговор за све оне који су критиковали буџет, додајући да ће Србија по стопи раста бити међу топ три у Европи.

Министар је подсетио да ће се мининална цена рада од 1. јануара повећати за чак 9,4 одсто, односно први пут ће бити већа од 35.000 динара, док је пре само десетак година, подсећа Мали, минимална зарада била око 15.700 динара.

Он очекује и да просечна зарада до краја године буде 618 евра што је, каже, огроман успех, а подизање стандрада, добри резултати и капитална улагања представљаљу нову слику Србије.

Мали је навео да ће се наставити са изградњом Моравског коридора, очекује се да ће до марта следеће године бити завршен аутопут од Појата до Kрушевца, затим градиће се пут од Пожаревца до Голупца...

"Обезбедили смо новац за све саобраћајнице, затим за изградњу Kлиничког центра у Београду, за изградњу канализације и изградњу фабрика за пречишћавање отпадних вода у 65 локалних самоуправа", рекао је Мали.

Подсећа да ће држава исплатити под 20 евра у децембру свим грађанима, односно 30 евра од 1. до 3. новембра ове године.

"Србија се другачије показала него јаче и развијеније земље од нас, створили смо поверење не само према грађанима него и инвеститорима", рекао је Мали.

Указао је да је од почетка године забележен прилив 2,4 милијарде евра (нето) страних инвестиција.

Мали је истакао да у ребалансу има новца за почетак изградње метроа, као и за наставак изградње фабрике вакцина.

Табаковић: Ребаланс буџета оправдан и важан

Гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић поздравила је предлог новог ребаланса буџета за 2021. годину и додала да НБС ребаланс буџета сматра оправданим, а разлог за ребаланс изузетно важним.

Говорећи на Одбору за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, Табаковић је указала да је у односу на ребаланс из априла ове године повећана пројекција раста са шест одсто на садашњих седам одсто.

Између осталог, додаје, разлог за већи раст од претходно пројектованог у првој половини године јесу и ефекти мера за подршку привреди и грађанима.

Табаковић је навела да су приходи овим ребалансом знатно већи од претходно пројектованих због повољнијих кретања на тржишту рада, бољих резултата пословања привреде и бржег опоравка финалне потрошње.

Истакла је и да је дефицит републичког буџета за чак два одсто бруто домаћег производа нижи у односу на први ребаланс из априла 2021.

Гувернер је казала да је овим ребалансом важна и додатна подршка грађанима у циљу ублажавања последица пандемије, и још већа продуктивна капитална улагања.

Уз све то, истиче да учешће јавног дуга у бруто домаћем производу остаје очувано испод 60 одсто, тачније, планирано је на 58,2 одсто.

Говорећи о ребалансу из угла монетарне политике, Табаковић је издвојила да то што је повећање зарада у јавном сектору спорије од пројектованог раста номиналног БДП за ову годину, НБС сматра важним и са аспекта инфлације, и са аспекта одрживог привредног раста.

"Опредељење Владе Србије да настави да повећава капиталне расходе, који ће на нивоу опште државе бити око 7,8 одсто бруто домаћег производа, сматрамо важним елементом раста укупних фиксних инвестиција, чије ће учешће у наредним годинама бити преко 25 одсто бруто домаћег производа", рекла је Табаковић.

НБС, додаје, позитивно оцењује и финансирање буџета путем петогодишњих, седмогодишњих и дванаестогодишњих динарских обвезница, као и путем зелених еврообвезница.

Осим што је по та два основа обезбедено финансирање по најнижим каматним стопама, и што се даје допринос стратегији динаризације, њима је, објашњава Табаковић, подржан даљи развој домаћег финансијског тржишта и стављен акценат на пројекте којима се унапређује животна средина.

"Петогодишње, седмогодишње и дванаестогодишње динарске обвезнице Србије ове године су укључене у престижни индекс ЈП Морган-а", подсетила је Табаковић.

Фискални савет: Ребаланс повољан, раст БДП близу седам одсто

Предложени ребаланс буџета за ову годину усмерен је ка стабилизацији јавних финансија због чега се, уз одређене замерке, може оценити повољно, објавио је Фискални савет који је повећао прогнозу раста српског БДП-а ове године са 5,5 одсто на близу седам процената.

Предложени други ребаланс буџета за 2021, међутим, разликује се од претходних кризних ребаланса, јер предвиђа знатно смањење фискалног дефицита од око 900 милиона евра, са 6,7 одсто БДП-а на 4,9 одсто БДП-а, навео је Фискални савет у документу "Оцена Предлога ребаланса буџета Републике за 2021. годину и препоруке за буџет 2022. године".

"Иако је и фискални дефицит од 4,9 одсто БДП-а још увек превисок, он заправо представља добру основу за потребну даљу стабилизацију јавних финансија у наредним годинама. Највећи део, тј. скоро 3,5 одсто БДП-а од планираних 4,9 одсто БДП-а дефицита, чине ванредне мере које нису трајан буџетски трошак (исплате минималца приватним предузећима, неселективна помоћ грађанима и друго)".

То значи да се у наредну годину преноси фискални дефицит који је нижи од 1,5 одсто БДП-а, што је добар темељ за израду буџета за 2022. годину, наводе из Фискалног савета.

То тело зато уз оцену предлога ребаланса препоручује влади да додатно искористи повољнија фискална кретања из 2021. и дефицит државе у 2022. планира на нивоу од око два одсто БДП-а, уместо три одсто БДП-а колико је раније било предвиђено Фискалном стратегијом.

"Нешто снажније смањивање фискалног дефицита у 2022. од првобитног плана вишеструко је добра мера економске политике", истиче Фискални савет.

Kако је навео, акроекономска кретања током 2021. повољно су утицала на јавне финансије и овај "поклон" оправдано је искоришћен за смањење дефицита и повећање јавних инвестиција.

Фискални савет указује да макроекономска кретања у Србији, као и у већини европских земаља, у 2021. карактерише бржи економски опоравак од очекивања и снажно убрзање инфлације.

"Раст БДП-а Србије у 2021. вероватно ће бити близу седам одсто, што је изнад прогнозе с којом је прављен првобитни буџет (шест одсто) и последње прогнозе Фискалног савета (5,5 одсто). Уз већу привредну активност, раст зарада и регистроване запослености у 2021. такође је надмашио очекивања. Међутим, поред повољних макроекономских кретања и инфлација је снажно убрзала и већ у септембру достигла је 5,7 одсто на међугодишњем нивоу", навео је Фискални савет.