Девет од 10 немачких компанија поново би инвестирало у Србији, шта виде као највеће ризике

У последње две године привредна ситуација је на задовољавајућем нивоу, па само мање од 10 одсто анкетираних страхује од погоршања пословне ситуације.

Недостатак стручних радника један је од нових изазова. Отуда Министарство привреде најављује нови закон о привредним друштвима.

"Већ 6.900 средњошколаца похађа дуално образовање у средњим стручним школама и то има 47 образовних профила. За следећу годину се предвиђа 52 образовна профила", каже Михајло Весовић из ПКС.

"Улази се у разговор са универзитетом да се и на универзитету формирају по истом принципу као и у средњим школама", каже Милан Љушић, државни секретар у Министарству привреде.

Немачке инвеститоре интересују и квалитетни добављачи, па су понудили послове за 128 предузећа из прерађивачке индустрије и трговине. Ипак, све интересује политичка стабилност региона.

"Ако питате о политичкој ситуацији у региону, немам утисак да то тренутно утиче на инвеститоре, јер када сам дошао у Србију пре две и по године, овде је било запослено 48.000 радника у немачким фирмама, а сада их је 70.000. Оно што више занима привреднике, а то је и у кључним преговарачким позицијама 23 и 24 са ЕУ, јесте владавина права, борба против корупције, транспарентне јавне набавке, о чему влада преговара у Бриселу", каже Томас Шиб, амбасадор Немачке у Србији.

Немачка комора укључена је и у агенду за самит о Западном Балкану у јулу који припрема канцеларка Ангела Меркел.

Оно што занима све привреднике, а не само немачке, јесте како убрзати и уједначити царинске процедуре у земљама Западног Балкана. Јер наши камиони у региону не чекају дуже на граници од два сата, док на пролазу ка Европској унији преко Мађарске и Хрватске то може да се одужи и до два дана.