Мали: Србија – од земље на рубу финансијског колапса до лидера у региону

У опширном тексту под називом "Две деценије економске политике Републике Србије – од финансијског краха до стабилизације и убрзаног раста", министар Синиша Мали се бави најпре економском политиком до избијања светске економске и финансијске кризе 2008. године.

Затим периодом за време светске економске кризе, даље и "болном, али неопходном терапијом" односно фискалном консолидацијом и програмом економских реформи, као и макроекономским кретањима у 2019. и 2020. години, и на крају и наставком борбе за бољи животни стандард грађана.

Економска политика у претходне две деценије одговарала је на изазове са којима се суочавала привреда Србије, са мање или више успеха, наводи Мали у публикацији.

"Од потпуног економског краха и земље на рубу финансијског колапса, стигли смо до стабилне економије, лидера у региону и државе која бележи највеће стопе привредног раста у Европи", истиче министар финансија, објавила је Фондација.

Како наводи, у "добрим временима", пре избијања светске економске финансијске кризе крајем 2008. године, нису искоришћене повољне прилике за отклањање нагомиланих макроекономских неравнотежа.

"Носиоци економске политике нису обезбедили ниску и стабилну инфлацију, а тржиште рада карактерисало је смањење броја запослених као резултат бројних приватизација и економских реформи које нису довеле до раста запослености у приватном сектору. Дефицит у спољнотрговинској размени је растао, док је фискални дефицит 'замаскиран' могућношћу финансирања недуговним изворима (приватизација), што није у првом кораку утицало на значајнији раст јавног дуга. Висина и структура јавне потрошње, међутим, указују да су кључне 'грешке' у том периоду биле трајно повећање расхода пре свега за плате, пензије и остале социјалне трансфере", наведено је у публикацији.

Такође, наведено је да је глобална финансијска криза снажно погодила привреду Србије, те да су се неотклоњене макроекономске неравнотеже додатно продубиле.

До промене курса у економској политици земље дошло је 2012. године, каже Мали. Започето је реструктурирање српске привреде, а почетком 2014. године спроведене су одлучне мере фискалне консолидације, додаје.

Успешне реформе, заједно са повољним макроекономским кретањима значајно су утицале и на силазну путању јавног дуга и на константан привредни раст, истиче се у тексту.

"Србија је 2019. годину завршила са рекордним растом економске активности. Економски раст и повољан инвестициони амбијент имали су позитиван утицај на тржиште рада на којем је остварена рекордно ниска стопа незапослености и реалан раст просечне зараде од 8,5 одсто у 2019. Целе те године инфлација је била ниска и стабилна. Такође, остварен је веома висок нето прилив страних директних инвестиција у износу од 3,6 милијарди евра", наводи се у тексту.

Наводи се и да је са веома добрим макроекономским показатељима, Србија ушла и започела 2020. годину.

"Управо захваљујући постигнутим резултатима, Србија је била спремна да адекватно и правовремено реагује у циљу ублажавања и отклањања економских последица пандемије коронавируса. Припремљен је и спроведен издашан програм помоћи и подршке привреди и грађанима. Два пакета мера спроведена су током 2020. године, а у току је и спровођење трећег пакета мера", навео је Мали.

Привреда Србије није претрпела ломове какви су задесили јаче и веће економије од српске, наглашава се у тексту.

Истовремено, очуван је животни стандард грађана Србије, а стопа незапослености задржана је на нивоу пре избијања пандемије коронавируса, док је истовремено и повећана просечна нето зарада, истиче Мали.

Мали наглашава да је, посматрано са финансијског аспекта, пред носиоцима економске политике веома изазовно време.

На путу остваривања постављених циљева економске политике налазе се бројни ризици изазвани, пре свега, продуженим трајањем пандемије и неизвесним резултатима борбе против коронавируса, сматра Мали.

"Потребно је очувати макроекономску стабилност, обезбедити услове за динамичан привредни раст и чинити све за бољи животни стандард грађана Србије. Наша визија у наредних неколико година је спровођење плана 'Србија 2025' који би требало да да 'ветар у леђа' привредном расту и грађанима омогући бољи квалитет живота", закључује министар финансија Синиша Мали.