Читај ми!

Фискални савет: Србија није близу фискалне кризе, али буџет је требало опрезније планирати

Фискални савет сматра да је, упркос тренутним чврстим јавним финансијама Србије, буџет за 2021. годину требало планирати рестриктивније због великих неизвесности које доноси наредна година.

У објављеним оценама буџета за 2021. годину, Фискални савет (ФС) истиче да Србија, и поред светске здравствене кризе, тренутно није близу опасности избијања фискалне кризе и да ће држава сигурно моћи и у наредном периоду уредно да извршава све своје финансијске обавезе.

То је, како се наводи, непосредан резултат успешно спроведене фискалне консолидација и болних мера које су оправдано спроведене.

Фискални савет ипак указује на неке ризике које носи 2021. година.

Савет подсећа да се предлогом буџетског закона предвиђа дефицит Републике од 178,5 милијарди динара (3,0 посто БДП-а) и незнатно већи дефицит на нивоу опште државе од око 180,3 милијарди динара.

Савет додаје да тај план почива на оптимистичној претпоставци да ће раст БДП-а у 2021. бити високих 6,0 процената, што због неизвесности везаних за развој епидемилошке ситуације може да буде доведено у питање.

У случају нижег привредног раста, како упозоравају, јавни приходи се не би реализовали по плану, па би дефицит могао да се повећа на близу 4,0 посто БДП-а, док би учешће јавног дуга у БДП-у, уместо смањења, могло да порасте на преко 60 одсто.

Уколико се у 2021. наставе неповољне епидемиолошке околности, можда ће бити неопходан и нови, свакако мањи, пакет помоћи привреди који би додатно оптеретио јавне финансије, наводи се у оценама.

"Због толико много неизвесности оцењујемо да је буџет за 2021. требало опрезније да се планира, с дефицитом до 2,0 посто БДП-а", оцењује Фискални савет.

"Највећи проблем буџета превелика издвајања за субвенције и плате у јавном сектору"

Према мишљењу Фискалног савета, опрезније планирање је могло да се постигне замрзавањем зарада у јавном сектору и одлагањем или одустајањем од пројеката који у 2021. нису хитни, међу које сврстава трошкове опремања безбедносног сектора, изградњу аеродрома у Требињу, субвенције за електронске фискалне касе, субвенције за таксисте, издвајања за привлачење инвеститора...

Савет препоручује Влади да пројекте за 2021. који нису приоритетни почне да реализује тек када и ако се увери у снажан привредни опоравак, како би се спречило превелико повећање дефицита и јавног дуга у идућој години.

Као највеће структурне проблеме унутар буџета за 2021, Савет види "превелика издвајања за субвенције и плате у јавном сектору".

Напомиње да четири велике расходне ставке у буџету представљају: издаци за здравствену заштиту, пензије, зараде у јавном сектору и субвенције и нето буџетске позајмице.

Сматра да су повећани издаци за здравство и пензије, иако су знатно изнад одрживог нивоа, начелно оправдани и да не би требало да представљају трајан извор нестабилности јавних финансија.

"Влада је у отежаним условима кризе успела да набави изузетно велике количине потребне здравствене опреме, да уложи у постојеће објекте и изградњу нових, а планира да настави с тим и у 2021, што је олично", истиче ФС.

Савет такође подржава планирано повећање пензија у 2021, под условом да Влада настави доследно да се придржава "швајцарске" формуле и након завршетка кризе.

"Најбољи елемент буџета повећање издвајања за јавне инвестиције"

Као најбољи елемент предложеног буџете, Фискални савет издваја даље повећање издвајања за јавне инвестиције које су у 2021. планиране на веома високом нивоу.

"Буџетом за 2021. предвиђени су рекордни капитални расходи Републике од 274 милијарди динара, а на нивоу консолидоване државе планирају се укупне инвестиције од око 330 милијарди динара (око 5,5% БДП-а)", констатује ФС.

Наглашава да улагања државе у путну и железничку инфраструктуру нису била умањена ни током кризне 2020, те оцењује да то значи да је у овој кризи избегнута једна од већих грешака економске политике Србије након завршетка светске економске кризе из 2008, кад су јавне инвестиције смањене, уместо да се повећају.

Ризик по буџетски дефицит су, каже ФС, субвенције и плате у јавном сектору.

Да би се тај ризик отклонио, потребно је да плате у јавном сектору дужи низ година расту спорије од привредног раста и од плата у приватном сектору, а да се најважнија јавна и државна предузећа темељно реструктурирају.

У том контексту, ФС примећује да се скоро сваке године појављују нека јавна и државна предузећа којима је потребна помоћ из буџета због нагомиланих дугова и обавеза услед неуспешног пословања, наводећи поименце "Ер Србију", "Електропривреду Србије", "Петрохемију", "ПЕУ Ресавицу"...

Критике Фискалног савета на рачун појединих мера Владе, пратила је целодневна критика рада тог тела у Скупштини Србије.