Цена сирове нафте пада од почетка године, на пумпама у Србији мала промена

На берзама у Лондону, Франкфурту и Паризу цене акција падају, а трговање на Волстриту је заустављено на 15 минута – разлог је страх од глобалне рецесије коју подгрева коронавирус. Уље на ватру долива ценовни "нафтни рат" који је покренула Саудијска Арабија против Русије, јер прошле седмице у Бечу није договорено смањење производње. Цена сирове нафте у једном дану потонула је за трећину.

Барел америчке лаке нафте сурвао се на 30 долара, а европског "Брента", који користи и Србија, на око 33 долара – што је најнижи ниво од 2016.

Аналитичари оцењују да је крах "црног злата" последица борбе за превласт на нафном тржишту коме иначе већ прети колапс услед смањене тражње због коронавируса.

"Саудијци су љути јер друге земље попут Русије нису вољне да учествују у смањењу производње нафте. Желе да натерају друге да се придруже њуховом предлогу. Мислим да ће за четири недеље цена нафте поново бити на веома различитом нивоу – вишем", наводи Роберт Халвер, шеф анализе тржишта капитала у Бадер банци у Франкфурту.

Од почетка године цена сирове нафте готово стално пада, али на нашим пумпама ефекти тог појефтињења нису велики. Цена бензина нижа је тек за три динара, а дизела седам динара.

"Не постоји правило када ће доћи до те промене зато што је тржиште отворено и на њега пуно ствари утиче, али сигурно не треба очекивати за мање од две, три недеље да се осети овако нагла промена цене и на цене на бензинским станицама. И то није тако само у Србији већ у свим земљама", објашњава Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије.

Потражња за нафтом све је мања. Авио-комапније приземљују авионе, запослене шаљу на принудне одморе јер је отаказана већина летова за Кину и Италију и друга вирусом захваћена подручја. Штета се још броји.

"Мислим да још немамо праву слику о авио-превозу у 2020. јер у цифру од 130 милијарди нисмо унели и губитке кинеских авио-превозника који имају годишње десетине хиљада летова", наводи Александар де Јуник, директор ИАТА.

Цена злата највећа од 2012.

Због тржишне несигурности земље и компаније све више купују злато. Унца је премашила 1.700 долара што је највиша цена у последњих осам година.

"Чим људи највећи део свог новца који имају претварају у злато, управо је то психолоогија у главама људи да ће криза бити жешћа и да ће трајати", објашњава Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду.

Шеф анализе тржишта капитала у Бадер банци у Франкфурту каже да је један од проблема неизвесност – како ће се овај вирус развијати и пре свега колико ће утицати на светску економију.

"Мораће да плати високу цену ако цели региони, попут Италије, буду затворени. А та цена се назива рецесијом", оцењује Роберт Халвер.

Званични Париз сматра да Европа треба да направи свеобухватни план подстицаја како би се носила с последицама епидемије коронавируса. О томе ће, најваљују, у Бриселу, разговарати већ идућег понедељка.