Колико кошта фалсификована роба

Иако је 74 одсто грађана свесно да фалсификовани производи могу бити штетни по здравље и безбедност, више од половине испитаних се у неком моменту определило за куповину фалсификата, показују резултати анкете о ставовима грађана Србије. Међу робом са лажном етикетом на домаћем тржишту највише је одеће, обуће, ауто-делова, али има и хране, пића и лекова. Углавном је неквалитетна, а може бити и опасна.

Продајом фалсификоване робе губе произвођачи оригинала, потрошачи, национална економија. Пошто је најчешће у нелегалном промету, избегава се плаћање пореза.

У једној од организација потрошача сматрају да цариници и тржишни инспектори нису довољно обучени да разликују плагијате од оригинала.

Горан Паповић из Националне организације потрошача Србије каже да они то раде на основу дојаве или на основу сумњивих папира, а све остало, како каже, пролази.

"Дешавало се да царина, кад одузме неку робу, чак није ни свесна да је у питању плагијат, онда она ту робу продаје и та се роба нађе у легалним трговинама", каже Паповић. 

У Управи царина кажу да о продаји нелегалне робе, која може бити и фалсификована, коначну одлуку доноси суд. А када цариници посумњају да је роба за коју постоји увозна документација фалсификована, једино што могу јесте да је привремено повуку.

Ако носилац права интелектуалне својине утврди да није оригинал, а не договори се са увозником о уништавању робе или не покрене поступак пред судом против увозника, могуће је да се фалсификована роба нађе у промету.

Данка Јовановић из Управе царина Србије каже да сумњива роба за коју није утврђена повреда права мора бити пуштена на слободно располагање увознику и декларанту.

"О коначном статусу заплењене робе суд доноси одлуку, односно носиоци права, а у највећем броју случајева она се уништава", каже Јовановић.

У тржишној инспекцији кажу да фалсификовану робу највише проналазе у нелегалном промету, и то најчешће у већим градовима и на пијацама. Упркос томе што су, тврде, од почетка године одузели око 55.000 фалсификованих предмета, такву робу је могуће купити готово на свакој пијаци.

Горан Мацура из Министарства трговине, туризма и телекомуникација рекао је да има много више трговаца него што има инспектора, тако да инспектори нити могу доћи на све пијаце, нити могу доћи до свих трговаца.

"Ми се трудимо да тамо где мислимо да је најугроженије и где имамо одређене захтеве носиоца права првенствено и наступамо, као и тамо где је угрожена безбедност потрошача", каже Мацура.
Заштита права интелектуалне својине је важна област и за придруживање Европској унији. Унија помаже Србији кроз финансирање пројеката.

Фрејк Јанмат из Делегације ЕУ у Србији каже да су српски закони у тој области у великој мери усклађени са европским законима.

"Међутим, највећи изазов лежи у њиховом спровођењу. Добро је то што Влада Србије намерава да формира једно координационо тело које ће се бавити успостављањем боље сарадње између различитих институција, од царине, преко полиције, тржишне инспекције и других",каже Фрејк Јанмат.

Поред обучених инспектора, савремене опреме, ефикасних контрола, неопходно је радити на подизању свести потрошача о могућим опасностима фалсификоване робе.