Нове пореске обавезе у 2013.

У 2013. годину ушли смо са знатним пореским олакшицама, али и новим обавезама привреде и грађана према држави. Међу новинама су стицање услова за отпис камата, мировање пореског дуга, увођење трогодишњег акцизног календара и предвидивости опорезивања дуванских производа.

Прво је укинуто 138 парафискалних намета, од такси за истицање фирми до фискалних каса за занатлије. То би требало да привуче нове инвестиције и олакша пословање.

Од 1. јануара сва мала и средња предузећа са годишњим приходом већим од 50 милиона динара ПДВ ће измиривати по наплаћеној, а не факутурисаној роби. Граница за укључивање фирми и систем ПДВ-а подиже се са 4 на 8 милиона динара. ПДВ ће у грађевинарству плаћати инвеститори, а не као до сада извођачи.

Први пут се уводе и казне за државу уколико касни са повраћајем ПДВ-а, а привредници и грађани који су 31. октобра 2012. године имали пореска дуговања могу стећи услов за отпис затезних камата и мировање главног пореског дуга.

Државни секретар у Министарству финансија Александар Љубић каже да ће сви дужници који до краја јануара измире обавезе за новембар и децембар прошле и јануар ове године, стећи право на мировање камате.

"И у наредне две године уколико буду плаћали месец за месец, све текуће обавезе по истеку од две године, биће им отписана камата, а онда ће главницу имати могућност да плате у редовне 24 рате у наредне две године", објашњава Љубић.

Нови намети су повећање пореза на дивиденде и камате са 10 на 15 одсто, и повећање пореза на добит и пореза на камате у истој сразмери.

То се односи и на унакрсно опорезивање имовине вредније од 35 милиона динара са приходима физичких лица, што је уз увођења социјалних карата покушај успостављања праведнијег друштва.

"Сви они који нису пријавили порез на доходак, а имају имовину, они треба да буду забринути и ту се очекује према искуствима бивших југословенских република знатан прилив средстава. Уколико се установи да се не може доказати да је имовина стечена из дохотка та имовина ће бити опорезована", упозорава привредни саветник Андрија Јовичић.

Када је реч о акцизној политици на цигарете, установљен је календар повећања акциза на сваких шест месеци за два односно два и по динара, па ће потрошња цигарета пунити буџет са 14 одсто.

"Добра ствар јесте да ћемо имати предвидивост у смислу да ћемо знати колико је то оптерећење за нас као дуванску индустрију. Друга битна ствар за државу Србију је што се са овим новим акцизним календаром Србија приближава ЕУ када је у питању хармонизација у области дуванских производа", истиче директор компаније "Бритиш Америкен Тобако" Срђан Лазовић.

У Србији проблем и даље остаје општа неликвидност где су међусобна дуговања константно око 200 милијарди динара при чему је у блокади око 62 хиљаде фирми.

По установљавању социјалних карата знаће се колико је породица у константној материјалној блокади, што је пут ка успостављању праведнијег друштва.