Читај ми!

Две деценије од "Аврамовог динара"

Пре двадесет година службеник Светске банке Драгослав Аврамовић излечио је тадашњу хиперинфлацију у СРЈ "новим динаром" који је вредео колико и једна немачка марка. Монетарна политика се од тада много променила, али централна банка још није успела да до краја поврати поверење у домаћу валуту које је тада прокоцкано.

Пре двадесет година сви смо били милијардери, а у исто време једнако сиромашни. Многи су тада градом ходали са кофером пуним пара. Из данашње перспективе овај опис 1993. године можда звучи филмски, али смо тада са мучнином у стомаку једва чекали да све прође.

Те 1993. године за свежањ највреднијих новчаница од 500 милијарди динара могла је да се купи гумица са косу. Што је било више нула на новчаницама, то су оне мање вределе, а често су могле да се виде бачене на улици.

Агонију хиперинфлације прекида Драгослав Аврамовић 1994. године. Из Светске банке долази у банку са најгорим рејтингом у тадашњем европском монетарном свету. Двадесет четвртог јануара представља нови динар, који је вредео колико и једна немачка марка.

"Ви сте имали једну каду у коју је непрекидно текла прљава вода, и она се преливала и потопила је читаву земљу. Он је онда дошао, извукао чеп, пустио да вода истече, ставио чеп и пустио емисију новог новца", сликовито описује уредник часописа МАТ Стојан Стаменковић.

Нови динар постао је супер динар, а Аврамовић је имао неподељену подршку народа. Чланови групе "Атеист реп" славили су га и у "Години културе", људи су престали да очекују да ће цене сваког секунда расти, а држава је могла да одахне, јер је почела да прикупља порезе.

Бивша гувернерка НБС Кори Удовички каже да је Аврамовић ставио притисак на дугмад да би се пресекла два зачарана круга - "инфлаторна очекивања и то што више не можете да покривате ни најосновније трошкове јер вам се приходи девалвирају пре него што дође до наплате".

Експертска или политичка одлука?

Народ је нови динар Драгослава Аврамовића славио као спас. Међутим, да ли је, како тврде поједини стручњаци, програм 1 динар = 1 марка био је више политичка него експертска одлука?

"Оно на шта професија указује то је да је најлакше лечити хиперинфлацију, кад бива све уништено укључујући и валуту, јер онда се креће од почетка - то је управо било увођење новог динара", истиче професор Економског факултета Ђорђе Ђукић.

Деведесет шесте године Драгослав Аврамовић смењен је са места гувернера, динар полако почиње да клизи, а дивљи улични курс већ одавно је био много важнији од оног званичног.
Курс је најпре коригован на 3,3:1, уместо 1:1, да би једна марка крајем 1998. године вредела шест динара, а већ 1999. године за једну немачку марку на црном тржишту било је потребно 30 динара.

Ако је 1994. била прекретница за динар деведесетих, онда је 2000. то била за отворену привреду после 5. октобра. Од тада Србија примењује такозвани прљаво пливајући курс. Народна банка не брани одређени ниво курса већ само повремено реагује на девизном тржишту како би спречила велике осцилације курса.

Поједини стручњаци верују да је то била грешка и да је 2000. требало пустити динар да се сам сналази на тржишту, односно применити класичан пливајући курс.

"Да смо то примењивали, не бисмо потрошили толико новца из девизних резерви, на подлози девиза које су последица приватизације и задуживања, не би се приватни сектор толико задужио, не би се држава толико задужила, а извозни сектор био би 10-15 година форсиран на тај начин и онда би се рађале нове фирме, нова предузећа, укрупњавала би се србијанска привреда на основу извоза", сматра професор Економског факултета Ђорђе Ђукић.

Међутим, директорка Центра за високе економске студије Кори Удовички каже да то не може тако лако да се планира. "Ја сам индиректно учествовала у доношењу тих одлука, пошто сам била у тиму ММФ-а. Ви не знате где је права равнотежа. У ствари, очекивало се да динар ојача после санкција, када се поправља ваша позиција на спољном тржишту", каже Кори Удовички.

Бивша гувернерка наглашава да је на јачање динара тада утицала и велика количина девиза која је улазила у земљу. "То је притисак ком су све земље биле изложене, то су године када су све земље које су биле иоле перспективне добијале велики прилив капитала и на разне начине су морале да се боре против тога да им курс не постане сувише нереалан", истиче Кори Удовички.

Динар као топломер

Уредник часописа МАТ и члан Савета НБС Стојан Стаменковић каже да монетарна политика није била проблем, већ фискална политика, политика приватизације и то што је огроман капитал који је добијен приватизацијом отишао у потрошњу.

Од 2000. мењали су се гувернери, али је монетарна политика бар у једном била иста - динар је слабио, а гувернери су говорили да су им везане руке и да немају чаробан штапић. Поручивали су да кривца треба тражити у држави која троши преко својих могућности, а да динар јасно, као топломер, показује колико је ситуација врућа.

"Ви можете да спуштате температуру и да га мало хладите, али право стање тела, или право здравље, долази са фискалне стране, ту нема уопште дилеме", истиче Кори Удовички.

У последње две деценије Народна банка постигла је два рекорда. Први је хиперинфлација с почетка приче, а други је оно чиме се челници Народне банке данас хвале - најнижа инфлација у последњих 40 година. Међутим, Кори Удовички каже да би било сјајно да смо то постигли уз нормалну економску активност.

"Ово што ми сада имамо јесте заправо дефлација, зато што Србија још није завршила своје структурне реформе, она није у стању да нормално здраво расте, уз врло ниску инфлацију", истиче бивша гувернерка.

Ђорђе Ђукић сматра да није добро имати стопу инфлације већу од циљане, што је најчешће био случај, али се исто тако зна да је подједнако опасно да стопа инфлације која је остварена буде далеко испод доњег прага.

С друге стране, Стојан Стаменковић каже да је стање данас за сада добро. "Ја хоћу то да браним, али не знам колико дуго ћу моћи да браним ако не будемо имали и фискалну стратегију и инвестиционе програме, који ће променити ситуацију управо у тим секторима", истиче члан Савета НБС.

Иако су сви гувернери од 2000. па до данас саветовали грађане да штеде у динарима, дешава се управо супротно. Ако нешто и остане од плате, већина трчи до мењачнице да купи евре и чува их у некој од фиока. Кори Удовички не верује да ће грађани икада престати да размишљају у еврима, све док не постанемо део ЕУ и не преузмемо евро.

За разлику од обичне политике, у монетарној политици важи правило - кад се једном изгуби кредибилитет, тешко се поново стиче. И то је најважнија лекција из 90-их година. Али, ако је за утеху, добра последица хиперинфлације јесте то што ће сваки политичар данас добро размислити да ли ће се играти туђим новцем.

број коментара 12 Пошаљи коментар
(среда, 27. дец 2017, 21:10) - Mm [нерегистровани]

Da Avramovic je imao carobni stap

Citam ove komentare pa sve ne verujem da neki koji su ziveli u to vreme lose rezonuju.
Sta, Avramovic je uneo milijarde kapitala? Nije, ulog je bio nula, sto ce reci da je inflacija prestala jer je politika bila spremna da to uradi. Zavrsili su sa misijom odliva deviza na Kipar pa je trebao neko kao Avramovic na mestu guvernera da siroke mase ne bi shvatile da je vlast bila u moci da kreira i ukine inflaciju jos i ranije.

(среда, 16. нов 2016, 19:19) - Luna nis [нерегистровани]

Pokazao na delu..

Avramce je jedini čovjek koji na delu pokazao..kako je pametan i dobar potez povukao..da spase i poboljša ziwot swom narodu...ali su ga pametniji skinuli swlasti i ništa bolje rezultate nisu postigli ni danas posle 20i kusur godina...kako je on znao A ovi sada neumeju tako

(четвртак, 23. јан 2014, 13:30) - Ко је кога ...... [нерегистровани]

Наша стварност...

Имамо најбоље политичаре и најгоре бираче!

(четвртак, 23. јан 2014, 13:17) - anonymous [нерегистровани]

Nasi umovi, ili...?

"Деведесет шесте године Драгослав Аврамовић смењен је са места гувернера..."
To samo pokazuje koliko smo pametna nacija. Niko jos pametan nije mogao da ostane na nekoj funkciji ako je pametan, uspesan, napredan a jos I "dosao iz inostranstva pa misli da je najpametniji. On ce da nam kaze, ili on ce da nas uci". Apsolutno zalostno.
Iz dijaspore...

(четвртак, 23. јан 2014, 10:39) - Svaka Cast [нерегистровани]

Najbolji potez ikad

Najbolji potez ikad - zaustaviti stampanje i da dinar konacno vredi i da se ne stampa. To niko nije uspeo, pa ni sadasnja vlast. Uvek klizi malo i niko ne zeli ili nece da napravi fiksan kurs. Sve druge drzave to mogu - BiH, Makedonija, Bugarska a mi uvek malo "klizimo" i zbog toga niko ne stedi u dinarima. Da se onda prekinulo s tom praksom bilo bi sve drugacije i danas...Ali..
Deda Avramu neka je laka crna zemlja. Uradio je nesto sto niko nije mogao!

(четвртак, 23. јан 2014, 09:37) - anonymous [нерегистровани]

hvala

Neka je vecna slava i hvala g. Avramovicu, neverovatnom ekonomisti!

(четвртак, 23. јан 2014, 08:57) - anonymous [нерегистровани]

Kom

Deda Avram, ime koje podseća na dela. Sećam se da se jednom žalio novinarima da ga baba (njegova žena, naravno) pošalje na pijac, seljaci kad ga vide napune mu kese povrćem a da mu ne uzmu ni paru,on se vrati kući tako i posvađa sa babom.
U godinama kada se štampala i danas aktuelna "hiljadarka" bio je navodno među kandidatima za lice na novčanici, ali je Vajfert pobedio na kraju. Naravno respekt i za Vajferta, ali se nadam da potonje generacije neće zaboraviti zasluge deda Avrama i da će mu dati jednom mesto na nekoj novčanici.

(четвртак, 23. јан 2014, 08:04) - Rade anonymous [нерегистровани]

razlika velika

Velika je razlika u vreme Miloševića i sankcija kada se moralo švercom uvoziti da bi se nešto proizvelo za goli život.Nema doznaka nema kredita pa nije čudo što se dešavalo.Avramović je posle kolapsa uveo novi dinar koji je vredeo marku.Nije realno ali je moralo tako i bilo je uspešno.Od 2000-te živi se samo prodajom što je "omraženi" Tito stvorio i od svetskih kredita tako da dugujemo i bogu i narodu.Evo na istorijski dan otvaranja pregovora sa EU evro skače i NBS prodaje devize.Kakav je to psihološki momenat da otvaranje pregovora ruši dinar?

(четвртак, 23. јан 2014, 00:55) - anonymous [нерегистровани]

Kad se hoce, moze se.

Deda Avra u kosulji na kvadratice resio je jednostavno problem: Nema stampanja novca. Neka pociva u miru.

(среда, 22. јан 2014, 23:28) - Ivan Zgrozeni [нерегистровани]

Politicari

se uvek igraju tudjim novcem.