Софија против Скопља - анђели, ђаволи, Тито и Гоце Делчев

Шансе да ће Северна Македонија и Бугарска, у догледно време, наћи компромис око историјског идентитета смањене су на минимум, пошто су представници Европске уније расправу о почетку преговора Скопља са Бриселом избрисали из агенде предстојећег састанка лидера ЕУ.

Још један, четврти, бугарски вето на почетак преговора Северне Македоније са ЕУ уследио је после неуспешне дипломатске иницијативе, током које су европски званичници покушали да убеде званичнике у Софији са постигну компромисно решење о питањима које Софија сматра спорним.

"Учинили смо све што је било могуће да би дошло до компромиса... Незадовољни смо чињеницом да Бугарска блокира приступне преговоре због билатералних питања која не припадају контексту проширења", рекао је новинарима у Бриселу неименовани дипломата ЕУ.

Нова бугарска блокада, како наводе званичници у Софији, резултат је изостанка напретка билатералне комисије која се бави спорним историјским питањима.

Бугарски члан овог тела Кирил Топалов је за изостанак напретка оптужио Скопље, оценивши да Македонци "тумаче историју као ђаво Свето писмо".

Топалов је још једном оптужио Македонце да "настављају да шире заблуде из времена Јосипа Броза Тита", те објаснио да комисија чији је члан још није успела да пронађе заједнички језик око историје средњег века.

"Поменули смо Гоце Делчева, јер се ближи годишњица, али је македонска страна даљу расправу учинила немогућом", рекао је бугарски историчар.

Топалов је Македонце оптужио да "шире мржњу према Бугарима", јер се у њиховим уџбеницима историје Бугари описију као "фашистички окупатори".

"За Бугарску је тешко да буде толико глупа и великодушна па да у овим условима подржи европски пут Македоније", рекао је бугарски историчар.

Истовремено, македонске власти су именовале бовшег премијера и министра одбране Владу Бучковског за специјалног исасланика, који би могао да помогне да се решење отворених питања између Софије и Скопља покрену са мртве тачке.

Шта жели Софија?

Бугарска и Македонија су 2017. године потписале Уговор о пријатељству, добросуседским односима и сарадњи, који Скопље сматра јединим предусловом за почетак преговора са ЕУ.

Власти у Софији пак сматрају да је пре почетка преговора потребно решити питања која се односе на македонски национални идентитет, односно питање језика и идентитета националних хероја, међу којима је Гоце Делчев.

Суштински, Софија настоји да заустави захтеве да се Македонцима у Бугарској призна статус националне мањине, што ће, како тврди Захаријева, бити решено када Скопље призна да македонски језик и идентитет имају бугарске корене.

Бугарска је једина земља која блокира потписивање споразума о управљању границама између Северне Македоније и Европске агенције за граничну и обалску стражу.

Софија инсистира да се македонски језик, надаље, зове званични језик Републике Северне Македоније или у одређеним случајевима фуснота уз објашњење: "Према Уставу Републике Северне Македоније".

Бугарска наводи и да је "македонски језик настао 1944. године", те да може да се рачуна једино као "писана регионална форма бугарског језика".